Stres u detinjstvu i te kako utiče na zdravlje i ponašanje kasnije u životu, otkrili su istraživači sa The Ohio State University. Iznenađujuća stvar dogodila se kada su istraživači počeli da istražuju da li stres u najranijem životu ima efekte na povrede glave, kao i na zdravlje i ponašanje u daljem životu. U studiji na životinjama, stres je promenio nivo aktivacije mnogo više gena u mozgu nego što je promenjen udarcem u glavu. Nalazi studije objavljeni su ovog novembra časopisu Neuroscience, na godišnjem skupu Society for Neuroscience.
Stres u detinjstvu poveava rizik od raznih bolesti
Već je poznato da su povrede glave česte kod male dece, posebno one zadobijene usled pada, i mogu da budu dovedene u vezu sa poremećajima raspoloženja i društvenim poteškoćama koje se pojavljuju kasnije u životu. Neželjena iskustva iz detinjstva takođe su veoma česta i mogu da povećaju rizik od bolesti, mentalnih stanja i zloupotrebe supstanci u odraslom dobu.
– Ali, ne znamo kako te dve stvari mogu da utiču na interakciju. Želeli smo da razumemo da li doživljavanje traumatske povrede mozga u kontekstu okolnosti ranog životnog stresa može da menja odgovor na povredu mozga. A korišćenje životinja u ogledu nam omogućava da zaista uđemo u mehanizme kroz koje ove dve stvari mogu da utiču na razvoj mozga onako kako se dešava – objasnila je jedna od autora studije profesorka psihologije Kathryn Lenz sa The Ohio State University.
Stres je zaista moćan i ne treba ga potcenjivati
Prva grupa eksperimenata na laboratorijskim miševima ukazuje da potencijal stresa u detinjstvu, koji može da dovede do zdravstvenih posledica tokom celog života, možda nije u potpunosti ozbiljno shvaćen, kažu psiholozi.
– Otkrili smo da je mnogo, mnogo više gena različito izraženo kao rezultat naše manipulacije stresom u detinjstvu nego kako se nosimo sa traumatskom povredom mozga. Stres je zaista moćan i ne treba potcenjivati njegov uticaj u detinjstvu na razvoj mozga kasnije u životu – ističe profesorka Lenz.
Istraživači su tokom studije privremeno, svakodnevno odvajali novorođene miševe od majki tokom 14 dana kako bi izazvali stres oponašajući efekte nepovoljnih iskustava iz detinjstva, koji uključuju niz potencijalno traumatskih događaja. Petnaestog dana, u vreme kada su miševi razvojno ekvivalentni malom detetu, životinjema koje su bile pod stresom i onim iz kontrolne grupe bez stresnih emocija pod anestezijom je povređena glava nalik potresu mozga. Tri stanja – samo stres, sama povreda glave i stres u kombinaciji sa povredom glave – upoređena su sa nepovređenim miževim, bez doživljaja stresa.
I stres u detinjstvu i traumatske povrede mozga dovode se u vezu sa abnormalnim društvenim ponašanjem
Vođa studije Michaela Breach ispitivala je promene ekspresije gena u hipokampalnom regionu mozga životinja. Sam stres i stres u kombinaciji sa traumatskom povredom mozga dali su nekoliko značajnih rezultata. Oba uslova su aktivirala puteve u ekscitatornim i inhibitornim neuronima koji obezbeđuju sposobnost mozga da se prilagodi svim vrstama promena — uglavnom kako bi se podstakla fleksibilnost.
– I stres i traumatske povrede mozga dovode se u vezu sa abnormalnim društvenim ponašanjem, ali mi otkrivamo ove različite efekte sa signalizacijom oksitocina. To pokazuje da efekat stresa može da menja način na koji traumatska povreda mozga menja mozak. Oksitocin je uključen u odgovor na stres i regeneraciju, tako da to može značiti da bi mogao da bude zanimljiv modulator za kojim treba težiti u budućnosti – naglasila je Michaela Breach.
Više rizika dolazi kasnije u životu
U daljim testovima ponašanja životinja koji su ostarili, samo životinje koje su iskusile stres u ranom životu bile su sklone češćem ulasku u široko otvoren prostor – lokaciju koja obično čini da se glodari osećaju ranjivim na predatore.
– Sve u svemu, to pokazuje da bi mogli da preuzimaju više rizika kasnije u životu, što je u skladu sa ljudskim iskustvom koje pokazuju da stres u detinjstvu može da poveća rizik za određena stanja kao što je poremećaj pažnje ili ADHD, koja se može okarakterisati ponašanjem preuzimanja rizika ili poremećajima upotrebe supstanci – navela je Breach.
Podaci o ponašanju koji ukazuju na štetne efekte stresa u ranom životu pružaju dodatne dokaze o potrebi za rešavanjem negativnih iskustava iz detinjstva, upozoravaju psiholozi. Po njihovim rečima, ljudi nisu ni svesni koliko štetni stresori u ranom životu mogu da budu ako se niko ne pozabavi njima.
