Jelena Jevtović: Jedna od najčešćih predrasuda je da polno prenosne infekcije imaju samo ljudi koji često menjaju seksualne partnere Foto: Shutterstock
Polno prenosive infekcije uglavnom se prenose nezaštićenim seksualnim odnosom. Ove infekcije izazivaju brojni mikroorganizmi, poput bakterija, virusa, gljivica i parazita. Često infektivna osoba i ne zna da je zaražena sifilisom, gonorejom, hlamidijom, HIV -om. Stručnjaci ističu da su u našem društvu polno prenosive bolesti posmatraju kao tabu tema i nešto što se dešava „nekom drugom“.
U pojedinim delovima naše zemlje bolesti se i dalje kriju. Posebna „sramota“ je testirati se na polno prenosivu infekciju. Osobe sa polno prenosivom infekcijom često dobijaju i etiketu stigme koja je najplodnije tlo za dalje širenje infekcije.
Ma koliko se činilo da su seksualne slobode veće neko ikada, znanje o načinima prenošenja polnih bolesti i dalje je na veoma niskom nivou, upozoravaju stručnjaci. Zaraza se javi, a sa njom i brojni psihički problemi koji mogu dodatno da uruše samopouzdanje i kvalitet života.
– Polne bolesti su i dalje tabu tema, čak i među partnerima postoji osećaj nelagode, stida i sramote kada treba razgovarati o seksualnim odnosima i svemu onom što oni sa sobom nose. Stoga ne čudi da se pitanja poput; da li se redovno testiraš na polne infekcije, na koje sve infekcije si se testirao / testirala, da li si nekada imao/ imala ili trenutno imaš neku infekciju, da li koristiš kondom ili drugi vid zaštite i slično vide kao znak provere, nepoverenja, sumnje u vernost i moralnost – kaže za portal eKlinika klinički psiholog Jelena Jevtović i savetnica za dobrovoljno i poverljivo testiranje na HIV (DPST) u Udruženju „Potent“.
Stručnjaci naglašavaju da je potrebno da sva navedena pitanja budu deo partnerskog razgovora. Jelena Jevtović objašnjava da ova pitanja ukazuju na odgovorno ponašanje i brigu u vezi sa našim i zdravljem naših partnera.
– Polno prenosive infekcije (PPI) neizostavni su deo seksualnih odnosa. Ne postoji stopostotna zaštita, te su pored nje neophodni lekarski pregledi i testiranje, kako bismo bili sigurni da nemamo polnu infekciju i ukoliko je imamo, da ona bude otkrivena na vreme, kada su posledice manje i kada se sprečava dalji prenos. Kao savetnica za dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje na HIV i druge PPI u Udruženju „Potent“, uočavam da je puno predrasuda o polnim bolestima i kod mladih i starijih osoba. Jedna od najčešćih predrasuda je da polno prenosne infekcije imaju samo ljudi koji često menjaju seksualne partnere. Ono što je ključno nije broj partnera, već zaštita. Ukoliko se ne štitimo dovoljan je i samo jedan odnos za prenos infekcije, dok ako smo zaštićeni puno partnera neće nužno značiti i veći rizik za prenos – napominje Jevtović.
Osobe koje potraže psihološku pomoć i savet zbog polno prenosive infekcije, kako objašnjava Jelena Jevtović, često kažu da se ne štite, jer veruju da je partner pouzdan i proveren.
– Kada ih pitam kako to znaju, obično navode da deluje tako, po nekom njihovom osećaju, uliva im sigurnost ili nisu čuli ništa loše o toj osobi, ili ne izgleda kao neko ko bi imao polnu bolest. Ne postoji proverena osoba i ne možemo na osnovu nečijeg izgleda, osećaja ili priča koje smo čuli zaključiti da li treba da se štitimo ili ne. Sve ovo usko je povezano sa poverenjem koje je često razlog netestiranja u stalnom partnerskom/seksualnom odnosu. Poverenje u odnosu jeste dragoceno, ali od ključne je važnosti briga o vlastitom i zdravlju druge osobe – naglašava Jevtović.
Sagovornica portala eKlinika ukazuje da je potrebno da se svako pojedinačno testira, bez obzira na to što se partner sa kojim smo u dužoj vezi ili braku već testirao.
– Tuđi testovi nisu pokazatelji našeg zdravstvenog stanja, a pritom je bitno imati u vidu i period prozora, odnosno da je potrebno da prođe određeno vreme nakon odnosa kako bi test mogao detektovati prisustvo infekcije. Jako retko se koristi zaštita pri oralnom seksu, a rašireno je verovanje da se tim putem ne mogu preneti PPI, što je apsolutno netačno. Svaki nezaštićeni seksualni odnos (vaginalni, analni, oralni) pruža mogućnost prenosa infekcija. Tako da, i ukoliko imamo samo oralni seks, to je već dovoljan povod da se testiramo – precizira Jelena Jevtović.
Od polno prenosivih infekcija neke osobe se brane stavom da se ove infekcije neće desiti njima, da su zdravi, da nemaju nikakve simptome, imaju jak imunitet.
– Sve ovo predstavlja jednu iluziju naše svemoći. Simptomi mogu nekad proći neopaženo ili se kasno javiti, a da nekad izostanu. Stoga važno je testirati se i onda kad nam “ništa nije”. Akcenat treba da bude na prevenciji, to jest da se bavimo svojim zdravljem i kada smo dobro, radi njegovog očuvanja i unapređenja – naglašava Jevtović.
Mit o rizičnim grupama i dalje je, kako dodaje psiholog Jelena Jevtović, sveprisutan.
– Venerične (polne) infekcije ne biraju grupe, ni pojedince, ne diskriminišu nas na osnovu seksualne orijentacije, nacionalnosti, rase, pola, zanimanja, staleža i slično. Svako može da dobije infekciju, ukoliko se ne štiti adekvatno. Nema rizičnih grupa, samo rizičnih ponašanja i situacija. Mnogi misle da je dobrovoljno davanje krvi ujedno i način provere zdravstvenog stanja, ali nije. To je plemenit i važan čin da pomognemo drugima, međutim nije zamena za testiranje na polne infekcije. Obavezno bi trebalo da se testiraju svi koji planiraju potomstvo i trudnice – naglašava Jevtović.
Polna infekcije mogu nekada da budu starije od same veze ili braka. Moguće je da uđemo u novu vezu, da budemo apsolutno verni jedno drugome, a da nismo svesni da vučemo već duže vreme infekciju iz pre nekoliko godina završene veze.
– Polna infekcija u monogamnoj vezi ne znači nužno da je došlo do preljube. Nekad simptomi nisu opaženi ili ih nema, a infekcija je prisutna. Moguće je i da osoba ima infekciju dug niz godina, ali da se nije desio prenos na partnera, zato je važno da se testiramo i kad smo u monogamnoj vezi, a ako imamo odnose van veze to uvek da bude zaštićen odnos – upozorava Jelena Jevtović.
Sagovornica portala eKlinika naglašava da je edukacija ključna za razbijanje predrasuda. Članovi Udruženja „Potent“ zato su obišli više od 30 škola u Beogradu i govorili o HIV-u i drugim polnim bolestima.
– Mladi nisu dovoljno informisani, jer nemamo predmet u školi koji se bavi seksualnim obrazovanjem, niti razvijene programe prevencije ili drugog vida informisanja mladih, a retko ko može o tome otvoreno razgovarati sa roditeljima ili profesorima, tako da se informišu uglavnom sami putem interneta – naglašava Jelena Jevtović.
U drugom delu intervjua sa Jelenom Jevtović biće više reči o svim teškoćama koje prate HIV pozitivne osobe. Saznaćemo da HIV nije nešto što prati samo određene grupe ljudi, zašto HIV ne sme da bude etiketa, kako saopštiti partneru HIV pozitivan status.