Mala deca – mali problemi, velika deca – veliki, kaže naš narod. Roditeljstvo nosi izazove bez obzira na starost dece, a pubertet i doba kada tinejdžeri prvi put koračaju putevima odraslih u raznim situacijama, kod roditelja često izazivaju ekstremni stres.
Strahovi su neodvojivi deo odrastanja dece, jer sa njima i mi odrastamo kao roditelji. Briga je normalna i podrazumevajuća, a potrebno je mnogo tolarancije, razumevanja i hladne glave, uz balans između želja i potrebe da svom detetu budemo u isto vreme i prijatelj od poverenja i autoritet. Naravno, kako vreme prolazi i deca sazrevaju, roditelji shvataju neminovnost odvajanja i rešavaju se brojnih strahova od kojih su mnogi bili neosnovani.
Kada postoji poverenje, roditelji su u mogućnosti da se fokusiraju na pozitivne strane tinejdžerskog doba, a tinejdžeri neće imati potrebu da majke i očeve smatraju stražarima čija je uloga da im zabranjuju sve ono u čemu njihovi prijatelji ili vršnjaci uveliko uživaju.
Jedna od najtraumatičnijih situacija u tom odnosu jeste i trenutak kada tinejdžeri prvi put izgovore glasno da više ne žele na odmor sa roditeljima, već sa prijateljima. Na početku i na kraju ovog izazovnog momenta je poverenje. Ukoliko ga do tada niste izgradili, teško da će se to desiti „preko noći“ i intenzivnom ubeđivanju obeju strana zašto je to dobro, odnosno, zašto nije…
Da li je u redu pustiti žensko ili muško dete da ode bez vas sa prijateljima na odmor, letovanje, zabavno putovanje ako ima 14, 15 ili 17 godina? Da li se išta suštinski menja ako to ne dozvolite pre punoletstva? Može li neko da odredi starosnu granicu ili pravi momenat?
Nijedan psiholog neće moći da vam da odgovor koji želite da čujete a da vam pre toga ne postavi pitanje upravo o uzajamnom poverenju između vas i vašeg deteta. Zapravo, do odgovora ćete doći i sami ako zajedno sa svojim tinejdžerom bez povišenih tonova, pretnji, ljutnje, zabrana ili svađe razmotrite sledeće faktore:
Naredna pitanja i odgovori mogli bi biti od pomoći u donošenju ispravne odluke i „preživljavanju“ ove situacije.
Razmislite da li vaš tinejdžer/tinejdžerka pokazuje dovoljno zrelosti da se nosi sa obavezama koje dolaze sa putovanjem bez nadzora odrasle osobe i nekoga na koga je navikao/navikla da se osloni. Da li donosi dobre odluke? Kako se nosi sa neočekivanim situacijama. Razume li važnost bezbednosti?
Gde je planiran odmor? Da li je to neka bezbedna i poznata lokacija, ili je mesto nepoznato ili potencijalno rizično? Uverite se da je destinacija bezbedna i pogodna za tinejdžere, da je dovoljno blizu „civilizacije“.
Ko su prijatelji sa kojima će putovati? Da li su oni odgovorni i pouzdani pojedinci? Da li ste već bili u kontaktu sa njihovim roditeljima? Razmotrite dinamiku grupe i da li će paziti jedni na druge.
Da li postoji odgovorna odrasla osoba koja će biti upoznata sa planom puta i dostupna u hitnim slučajevima? Uverite se da su obezbeđeni modeli za komunikaciju. Takođe, i da tinejdžeri imaju informacije kako da postupe u nekim uobičajenim nepredviđenim situacijama.
Neophodno je proveriti da li tinejdžeri imaju kontakte za hitne slučajeve, pristup resursima kao što su novac i telefon.
Proverite zakonske odrednice i pravila na lokaciji u vezi sa maloletnicima koji putuju bez nadzora odrasle osobe. Neka mesta mogu imati posebna pravila ili ograničenja za maloletne putnike (potvrde roditelja, ovlašćenja…).
Važno je imati otvorenu komunikaciju sa tinejdžerom o putovanju. Uz to, postaviti jasna očekivanja i smernice i osigurati da se preduzmu sve neophodne mere predostrožnosti za unapređenje bezbednosti, da bi mogli da se opuste i uživaju. Ako ste ipak previše zabrinuti u vezi sa putovanjem, razgovarajte sa tinejdžerom, njegovim prijateljima i roditeljima i zajedno donosite odluke.
Većina roditelja biva „van sebe“ kad dete saopšti da bi želelo da se odvoji ili putuje negde samo. Koliko god to izgledalo strašno, i oni žele malo privatnosti i slobode.
Međutim, psiholozi primećuju da je simptomatično da upravo strogi roditelji upadaju u još veću paniku. Pojedini čak ne dozvoljavaju tinejdžerima da prespavaju bilo gde van kuće pre 18.godine. Neki čak ni tada ne dozvoljavaju deci, posebno ženskoj, da idu bilo gde bez roditelja ili staratelja.
I ovakvo ponašanje može da ima brojne loše posledice po dete. Često rezultira isključivanjem iz vršnjačkog okruženja, ismevanjem, izrugivanjem… Takva deca često nemaju prijatelje i to za njih može da bude veoma traumatično.
Ma koliko se trudili da zaštitite svoju decu, kada se izmeste iz vašeg okruženja, biće izložena različitim rizicima. Zato postavite neka pravila i pustite decu da „dišu“. Poverenje se ne stiče zabranama!
Uostalom, da li biste više voleli da je vaš tinejdžer bezbedan kod kuće ili da zbog straha od neke kazne ne sme da vam prizna da postoji bilo kakav problem?