12 simptoma visokofunkcionalne depresije: Stanje koje se teško otkriva jer se život pacijenata naizgled odvija normalno

Iako visokofunkcionalna depresija nije zvanična klinička dijagnoza, to je termin koji se često koristi za opisivanje ljudi čija je depresija tako dobro skrivena da ne utiče na njihovo svakodnevno funkcionisanje, kaže Jennie Marie Battistin, licencirani bračni i porodični terapeut u Burbanku, Kalifornija.

Zašto se visokofunkcionalna depresija teško prepoznaje

Uporni stereotipi o depresiji izjednačavaju „pravu” depresiju sa poteškoćama u funkcionisanju. Ne možemo da ustanemo iz kreveta, uvek smo tužni i ne možemo da se nateramo da dobro obavljamo svoj posao. Ti stereotipi se ne odnose na osobu sa visokofunkcionalnom depresijom. Ta osoba ne deluje bolesno, što bližnjima otežava – pa čak i osobi sa ovim stanjem – da identifikuju unutrašnja osećanja neadekvatnosti, sumnje u sebe i anksioznosti kao znake depresije, kaže Joanne Frederick, nacionalno sertifikovani savetnik sa sedištem u Vašingtonu, DC.

Štaviše, „visokofunkcionalno” implicira (pogrešno) da, pošto je osoba sposobna da funkcioniše, nema jasne potrebe za intervencijom, kaže dr Mirela Loftus, psihijatar i medicinski direktor u Newport Academy u Konektikatu, centru za lečenje tinejdžera i porodice sa problemima mentalnog zdravlja.

Koji su uobičajeni simptomi visokofunkcionalne depresije

Visokofunkcionalna depresija ponekad može biti povezana sa dijagnozom koja se zove perzistentni depresivni poremećaj (PDD) ili distimija. To je često blaži, ali dugotrajan oblik depresije koji može uključivati epizode teške depresije u određenim trenucima.

Iako PDD obično nije toliko ozbiljan kao veliki depresivni poremećaj (MDD), oni koji ga imaju mogu da dožive mnoge iste simptome, u rasponu od blagih do teških, u različitim trenucima. Ti simptomi mogu da budu:

• izbegavanje društvenih aktivnosti
• promene u apetitu (povećanje ili smanjenje)
• poteškoće u koncentraciji ili donošenju odluka
• prekomerna ljutnja ili razdražljivost
• umor i niska energija
• osećaj beznadežnosti
• osećaj praznine, tuge ili depresije
• osećaj krivice ili zabrinutost zbog prošlosti
• nizak nivo samopoštovanja
• smanjena produktivnost, aktivnost ili efikasnost
• samokritika ili osećaj generalno manje sposobnosti
• problemi sa spavanjem

Visokofunkcionalna depresija teško da može da se primeti jer nema iste spoljašnje manifestacije kao MDD, kaže dr Anisha Patel-Dunn, psihijatar u LifeStance Health u Belvjuu, Vašington. Da bi nekome bila uspostavljena dijagnoza MDD, mora da ima najmanje pet simptoma depresije najmanje dve nedelje. Za dijagnozu PDD, potrebno je prisustvo najmanje dva simptoma duže od dve godine.

Ako neko ima visokofunkcionalnu depresiju da li mu je potrebna pomoć

Ljudi sa visokofunkcionalnom depresijom možda pretpostavljaju da nisu dovoljno bolesni da bi im bila potrebna pomoć i stoga je ne traže. To, međutim, nije tačno, kaže Frederik, pošto depresija, čak i ako je visokofunkcionalna, i dalje ometa kvalitet života.

– Važno je zapamtiti da „visoka funkcionalnost” ne znači potpunu funkcionalnost – kaže Frederik. Ljudi sa distimijom ipak doživljavaju određeni nivo ometanja čak i ako su sposobni da većinu dana obavljaju veći broj zadataka.

I baš kao i sa fizičkim oboljenjima, važna je rana intervencija. Ako se ne leče, svi simptomi depresije mogu izazvati umanjenu funkcionalnost i dovesti do MDD ili komplikacija kao što su upotreba supstanci, hronični bol i samoubilačke misli ili ponašanja.

Da li visokofunkcionalna depresija može da se leči

Iako distimija možda ne izgleda tako ozbiljno kao velika depresija, veoma je izlečiva, kaže Frederik.

– Nema razloga da da bilo ko živi sa slanom lošim raspoloženjem kada su efikasni tretmani lako dostupni – dodaje ona.

– Ako osetite bilo koji od gore navedenih simptoma, prvi korak jeste da razgovarate sa svojim lekarom opšte prakse ili drugim zdravstvenim radnikom – napominje dr Loftus.

Distimija se često leči terapijom razgovora, lekovima ili kombinacijom ova dva. Kognitivna bihevioralna terapija, jedna od najčešćih vrsta terapije korišćenih za lečenje depresije, uči ljude sa distimijom da pretvore beskorisno razmišljanje i obrasce ponašanja u prilagodljivije.

Briga o sebi još je jedan važan način upravljanja distimijom. Promene životnih navika koje treba uzeti u obzir, kaže dr Loftus, uključuju:

• odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme svakog dana
• vođenje dnevnika, meditiranje ili stvaranje i kreiranje umetničkih dela
• vreme za svakodnevnu fizičku aktivnost
• negovanje tela ishranom bogatom voćem i povrćem
• obraćanje voljenim osobama za podršku i davanje do znanja da imate probleme

Ako imate člana porodice, prijatelja ili kolegu sa distimijom i želite da mu pružite podršku, Amanda Stretcher, licencirani profesionalni savetnik u privatnoj praksi u Dalasu savetuje:

• budite aktivni slušalac – „Možda ne žele ili im ne trebaju rešenja, samo nekoga ko će ih saslušati i potvrdi njihovo iskustvo. Zato umesto da nudite ‘rešenje’, pokušajte da pitate ‘Šta mogu da učinim da te podržim?’”, kaže Stretcher.
• istaknite sve prednosti koje vidite u osobi i podelite to sa njom – „Pomozite i ulijte nadu tamo gde osoba možda istinski oseća beznađe i očajanje,” objašnjava Stretcher. Ali izbegavajte da osobi sa depresijom direktno kažete da „misli pozitivno” ili da navodite razloge zašto ne bi trebalo da bude depresivna.
• budite svesni da će biti uspona i padova i nastavite da pružate podršku čak i kada se osoba povuče; samo pozovite ili pošaljite poruku i kažite da mislite na nju i da ste tu kad god poželi da razgovara.