Da li ste ikada imali poriv da pomognete nekome koga volite, ali ste istovremeno bili praćeni osećajem sumnje? Možda ste se pitali – „čekaj, da li ja pružam podršku nekome ili mu činim?“ Ako ste ikada bili u ovoj situaciji i razmišljali o tome, to je dobar znak. Čovek povremeno treba da preispitujete svoje motive o tome da li je impuls koji se čini „dobrim“ zaista prava stvar u određenoj situaciji.
Navike i preterivanje sa biti dobar, ljubazan, koristan…
Većina nas je uslovljena da se ponaša u okviru nekih socijalnih normi, očekuje se da da budemo uslužni i „dobri“. Već dok smo sasvim mladi shvatamo da naša ponašanja utiču na sve oko nas, posebno na naše najbliže, kako u dobru, tako i u zlu. Pa ipak, vrlo je uobičajeno preterivanje sa saznanjima o tome šta znači biti ljubazan, dobar, koristan ili nečija podrška. Možda samo imamo naviku da budemo previše korisni, previše fokusirani na dobrobit drugih, previše kompulsivno rešavamo probleme… Kada se to događa, postoji rizik da ćemo zapravo naštetiti onima kojima najviše želimo da pomognemo tako što ćemo im omogućiti da umesto njih samih mi pronađemo njihov put i tako im oneomogućimo da naprave sopstvene greške i savladaju izazove sa kojima ih život suočava.
Koja je razlika između podržati i činiti?
Šta tačno znači omogućiti, činiti nekome, i zašto je to problem? Velika je razlika između podrške nekome i činjenja, omogućavanja. Podržavanje znači da nekome nudite pomoć. Pomažete nekome da podnese težinu ili teret nekih problema. Kada nekoga podržavate, to znači da priznajete da je ta osoba kojoj pružate podršku „gospodar svoje sudbine“. Verujete u njenu sposobnost da donosi sopstvene izbore, a takođe, možda i najvažnije, da pravi sopstvene greške. A kada neko pogreši, ima priliku da uči i da „raste“ zbog novih saznanja. Podrška je ponuda koju pružamo iz snage i velikodušnosti, a ne iz straha ili obaveza. Podržavanje nekoga često ima potencijal da ga pokrene dalje nego što bi otišao bez nas.
Ne ojačavajte ionako nemoćni položaj
S druge strane, činjenje ili omogućavanje je kada nekome date moć ili sredstvo, način da nešto učini. Pretpostavlja se da osoba kojoj činite ne može da nađe ili sebi pruži ono što joj vi dajete. Kao rezultat, ako joj stalno činite, takav odnos dodatno ojačava nemoćni položaj osobe kojoj pokušavate da pomognete. Činjenje, ustvari, odražava ličnu nelagodu s neizvesnošću i granicama osobe koja čini. Površinski, to može da izgleda kao da je korisno, ali, kad se dublje pogleda, to oduzima moć – kako onima kojima čine, tako i onima kojima se čini. Uostalom, znate onu narodnu „Dajte čoveku ribu, i on će jesti jedan dan. Naučite ga da peca, i on će jesti čitav život.“ Baš ova izreka obuhvaća razliku između podrške i činjenja.
Šta raditi umesto toga?
Ako niste sigurni da li nekoga podržavate ili mu činite, pokušajte da koristite ovo stablo odluka:
1. Zapitajte se: „Da li radim nešto za ovu osobu što bi sama mogla da učini za sebe?“ Ako je odgovor da, zapitajte se: „Mogu li da dozvolim ovoj osobi da prođe kroz sopstveni proces učenja, a da je spasim od posledica svojih odluka i postupaka?“. Ako je odgovor ne, sledeće pitanje je: „Da li sam voljan/na da i dalje dozvoljavam ovoj osobi da uči iz sopstvenih odluka i iskustava?“
2. Zapitajte se: „Da li ovo radim zbog sopstvene želje da kontrolišem, zato što je potrebno ili je korisno? Ili se zaista radi o pomaganju ovoj osobi da raste i napreduje?“ Ako je odgovor da, onda se zapitajte: „Šta bih mogao učiniti da podržim, a ne da činim? Mogu li samo da slušam? Mogu li da potvrdim kapacitete i veštine ove osobe? Mogu li da umirim sopstvene strepnje?“ Ako je odgovor ne, pitanje je: „Da li sam spreman da se iskažem svoje motive i oslobodim strepnje za ishod u ovoj situaciji?“
