Strah od mraka: Sve što treba da znamo niktofobiji

Prirodno je da se ljudi plaše određenih stvari, bez obzira na godine. Niktofobija ili strah od mraka obično se povezuje sa decom, jer se deca često plaše mraka zbog svoje razvijene mašte. Ali strah od mraka ili niktofobija kod odraslih može biti povezan sa nekim traumatskim događajem koji su doživeli kao deca ili u kasnijoj fazi svog života. On može biti toliko intenzivan da čak može negativno uticati na svakodnevni život. Mogu imati problema sa spavanjem ili imati napade panike. Iako je stvaranje udobnog okruženja za spavanje od suštinskog značaja, savetovanje sa terapeutom u vezi sa strahom od mraka i njegovim uticajem neophodno je. Postoje različite terapije koje mogu pomoći ljudima sa niktofobijom.

Šta je niktofobija

Niktofobija, koja se često naziva strah od mraka, uobičajena je fobija koja pogađa ljude svih uzrasta, ali je značajno prisutnija među decom. Tokom istraživanja iz 2022. godine utvrđeno je da je učestalost straha od noći kod dece uzrasta između 7 i 9 godina 84,7 odsto. Uzroci dečjeg straha od noći uključuju strah od okruženja, kao što je mrak, stoji u istraživanju objavljenom u časopisu Children.

Strah od mraka normalan je deo razvoja deteta, kaže psihijatar dr Rahul Rai Kakkar. Dečja mašta veoma je aktivna, a njihova sposobnost razlikovanja između stvarnosti i fantazije još se razvija. Zato mračna okruženja mogu postati plodno tlo za njihove strahove. Većina dece prerasta ovaj strah kako odrastaju i uče da se nose sa nepoznatim. Ali u nekim slučajevima, strah može trajati i u odraslom dobu.

Koji su simptomi niktofobije

Simptomi niktofobije mogu se značajno razlikovati među pojedincima, ali generalno uključuju:

• intenzivne napade panike, koji se mogu javiti već pri samoj pomisli na mrak ili kada se nalazite u mraku
• znojenje
• drhtanje
• ubrzani rad srca
• kratak dah
• osećaj stezanja u grudima
• ljudi čine sve što mogu da izbegnu mračna mesta, kao što je spavanje sa upaljenim svetlima ili izbegavanje određenih aktivnosti koje uključuju mrak
• poteškoće da se utone u san
• česta buđenja
• noćne more

Koji su uzroci niktofobije

Uzroci ove fobije mogu uključivati:

1. Traumatska iskustva

Ako osoba doživi ili bude svedok traumatičnog događaja u mraku, to može dovesti do razvoja ove fobije, kaže dr Kakkar. Provala ili napad u mraku mogu traumatizirati dete ili odraslu osobu.

2. Naučeno ponašanje

Deca mogu razviti strah od mraka posmatrajući i imitirajući strahove i anksioznosti svojih roditelja ili drugih uticajnih ljudi u njihovom životu. Ali, ako se lečenju ne pristupi u tom periodu, oni mogu nastaviti da imaju ovu fobiju čak i u odraslom dobu.

3. Mašta i preterano razmišljanje

Deca imaju živu maštu. Oni nemaju sposobnost da prave razliku između stvarnosti i fantazije, pa zbog toga mrak može da im izgleda strašnije, kaže dr Kakkar.

4. Osnovni anksiozni poremećaji

Neki ljudi imaju generalizovani anksiozni poremećaj, stanje mentalnog zdravlja koje izaziva strah, ili imaju druga stanja povezana sa anksioznošću. Takvi osobe mogu biti sklonije razvoju fobija, uključujući niktofobiju, objašnjava dr Kakkar.

Kako se dijagnostikuje niktofobija

Dijagnostikovanje niktofobije uključuje temeljnu procenu stručnjaka za mentalno zdravlje, a ovaj proces generalno uključuje:

• kliničke intervjue koji pomažu da se razume istorija osobe, početak simptoma i ozbiljnost straha
• alate kao što je Upitnik o strahu kod dece ili odeljak o specifičnim fobijama u Intervjuu za anksiozne poremećaje koji mogu da se koriste za procenu intenziteta i uticaja fobije
• posmatranje reakcija osobe na mrak ili mračna okruženja u kontrolisanom okruženju može pružiti uvid u ozbiljnost fobije

Kako se leči niktofobija

Stručnjaci mogu koristiti različite opcije za lečenje niktofobije:

1. Kognitivno-bihevioralna terapija (CBT)

CBT je najefikasniji tretman za fobije, kaže dr Kakkar. Ona uključuje pomoć osobi da identifikuje i izazove iracionalne misli vezane za mrak i postepeno ih izlaže mračnim okruženjima na kontrolisan i bezbedan način.

2. Terapija izlaganjem

Oblik CBT, terapija izloženosti uključuje postepeno i ponovljeno izlaganje osobe koja pati od fobije mraku. Radi se kako bi se smanjila osetljivost pojedinca i smanjio strah tokom vremena.

3. Lekovi

U teškim slučajevima, mogu se propisati lekovi kao što su oni protiv anksioznosti ili antidepresivi kako bi se upravljalo simptomima niktofobije. Oni se obično koriste u kombinaciji sa terapijom, kaže dr Kakkar.

4. Tehnike opuštanja

Tehnike kao što su duboko disanje, progresivna relaksacija mišića i svesnost mogu pomoći u upravljanju simptomima anksioznosti. Kada osba bude u stanju da ih kontroliše, moći će da obrati pažnju na svoj strah od mraka.

5. Terapija igrom

Za decu, terapija igrom može biti efikasan način da izraze svoje strahove i razviju mehanizme suočavanja u okruženju bez opasnosti. To im može pomoći da ispričaju svoje anksioznosti, kao i da procesuiraju i razumeju zastrašujuća osećanja i da ih prevaziđu.

Kako se izboriti sa nikofobijom

Zajedno sa terapijama, niktofobijom treba upravljati na sledeće načine:

• koristite noćna svetla i održavajte doslednu rutinu odlaska na spavanje da biste smanjili anksioznost vezanu za mrak
• postepeno povećavajte izloženost mraku na kontrolisan način kako biste pomogli u smanjenju straha; na primer, počnite sa slabo osvetljenom prostorijom i postepeno smanjujte svetlo
• pozitivne afirmacije mogu pomoći u upravljanju anksioznošću
• potražite podršku svoje porodice, prijatelja i voljenih osoba koji vam mogu pružiti ohrabrenje i smanjiti osećaj izolacije
• redovna fizička aktivnost može pomoći u smanjenju ukupnog nivoa anksioznosti i poboljšanju kvaliteta sna