Kulrofobija izaziva osećaj straha kada vidimo klovnove ili slike klovnova. To je specifičan fobičan poremećaj koji uzrokuje anksioznost, ubrzan rad srca, mučninu i obilno znojenje. Većina ljudi može da izbegne klovnove. Nekima je potrebna terapija izloženosti, vrsta psihoterapije, koja može da im pomogne da da upravljaju reakcijama na klovnove i slike klovnova.
Šta je kulrofobija
Kulrofobija je strah (fobija) od klovnova. Deca i odrasli koji se plaše klovnova mogu doživeti ekstremne, iracionalne reakcije kada vide klovnove lično ili slike ili video snimke klovnova. Osobe koje imaju strah od klovnova mogu da se potrude da izbegnu svaku izloženost klovnovima.
Svest o kulrofobiji relativno je nova. Termin kulrofobija prvi put se pojavio kasnih 1990-ih. Coulro je grčka reč za one koji hodaju na štulama. Nedavni filmovi, kao što su It i Joker, u kojim se pojavljuju klovnovi jezivog izgleda, pomogli su da ljudi postanu svesniji ove fobije.
Koji su pokretači kulrofobije
Kulrofobiju može izazvati svaki događaj u koji je uključen klovn:
- rođendanske zabave, zabave za Noć veštica
- cirkusi, vašari ili festivali
- restorani brze hrane koji koriste klovnove kao maskote
- filmovi, TV emisije, reklame, bilbordi i oglasi
Koliko je čest strah od klovnova
Malo je studija o kulrofobiji. Neki stručnjaci veruju da čak 1 od 10 odraslih osoba ima strah od klovnova. Jedna studija hospitalizovane dece otkrila je da se otprilike 10 od 1.000 dece, većinom devojčica, plaši klovnova koje je bolnica dovela da ih oraspoloži.
Ko je u opasnosti od kulrofobije
Kulrofobija pogađa sve uzraste i polove, iako se žene možda više plaše klovnova. Istraživači su primetili znake kulrofobije kod dece od 3 godine. U većem riziku od razvoja ovog specifičnog fobičnog poremećaja možda mogu da budu osobe koje već imaju anksiozni poremećaj ili druge fobije.
Šta uzrokuje kulrofobiju
Osobe sa kulrofobijom možda reaguju na šarenu šminku klovna. Ova maska skriva crte lica klovna i iskrivljuje izraze lica, stvarajući osećaj nepoverenja.
Koji su simptomi kulrofobije
Deca i odrasli sa kulrofobijom pokušaće da pobegnu od klovna, da se sakriju iza neke osobe ili predmeta ili da pokriju oči da ne bi videli klovna. Dete može da počne da plače. Ponekad, samo viđenje klovna izaziva anksioznu reakciju.
Ostali znaci kulrofobije uključuju:
- ubrzano disanje i ubrzan rad srca
- intenzivan osećaj straha
- bleda koža
- obilno znojenje (hiperhidroza)
- mučnina
- drhtanje ili tremor
Kako se dijagnostikuje kulrofobija
Američko psihijatrijsko udruženje (APA) ne prepoznaje kulrofobiju kao fobični poremećaj u svom Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM). Ne postoje utvrđeni kriterijumi za dijagnozu kulrofobije.
Lekar može preporučiti procenu sa stručnjakom za mentalno zdravlje kao što je psiholog. On može da dijagnostikuje kulrofobiju nakon procene simptoma, uključujući uticaj fobije na svakodnevni život.
Osoba može da ima specifičan fobični poremećaj kao što je kulrofobija ako strah:
- nastaje se kada vidi klovna ili njegovu sliku
- dovodi do toga da izbegava određene situacije kao što su zabave ili filmovi
- izaziva intenzivan stres koja ne odgovara stvarnoj opasnosti
- traje šest meseci ili duže
- utiče na kvalitet života
Kako se upravlja ili leči kulrofobija
Ne postoji poseban tretman za kulrofobiju. Ako fobija narušava kvalitet života, može da pomogne terapija izloženosti kod stručnjaka za mentalno zdravlje. Terapija izloženosti je vrsta psihoterapije ili terapije razgovorom. Može pomoći čak 9 od 10 ljudi da prevaziđu određene fobije.
Terapija izloženosti uključuje postepeno i ponovljeno izlaganje slikama ili situacijama koje izazivaju simptome kulrofobije. Proces uključuje:
- učenje tehnika disanja i opuštanja koje treba koristiti pre i tokom izlaganja
- gledanje slika ili video snimaka klovnova (detetu može biti od koristi da gleda osobu kako se šminka za klovna i pretvara se u klovna)
- postepeno napredovanje do boravka u istom prostoru sa klovnom
- na kraju, biti u društvu klovna ili držanje i gledanje slike klovna
Lekar može kombinovati terapiju izloženosti sa kognitivno-bihevioralnom terapijom (CBT). Ova terapija pomaže da promenimo način na koji doživljavamo i reagujemo na situacije koje izazivaju anksioznost.
Lekovi protiv anksioznosti generalno nisu korisni niti potrebni za specifične fobične poremećaje. U određenim situacijama, na primer tokom Noći veštica kada se mnogi ljudi oblače kao klovnovi, lek protiv anksioznosti može pomoći da se osećamo smirenije.
Koje su komplikacije kulrofobije
Neke osobe sa kulrofobijom imaju napade panike kada vide klovnove. Mogu da imaju bol u grudima nekardiogenog porekla, ubrzan srčani ritam i osećaj kao da imaju srčani udar. Stalna zabrinutost zbog napada panike može dovesti do paničnog poremećaja. U tom slučaju možda će biti potrebna dugotrajna terapija lekovima protiv anksioznosti.
Kada treba otići kod lekara
Trebalo bi da odemo kod lekara ako osetimo:
- napade panike
- upornu anksioznost koja ometa svakodnevni život ili spavanje
