Neslaganje sa partnerom, članom porodice, prijateljem ili kolegom zapravo može imati potencijal da nas zbliži ako održavamo razgovor s poštovanjem i pristupamo mu otvorenog uma Foto Shutterstock
Možda zvuči nelogično, ali srećna veza nije nužno ona koja je potpuno bez svađe. Svađanje zapravo pokazuje da duboko brinemo o drugoj osobi, kaže dr Robert Allan, licencirani klinički psiholog i vanredni profesor na Univerzitetu Kolorado u Denveru. „Ljudi se s vama ne svađaju ako im nije stalo do vas,” kaže dr Allan.
U zdravim odnosima, kako romantičnim tako i prijateljskim ili porodičnim, ljudi se upuštaju u sukob kao katalizator za pozitivne promene, a ne nešto što treba izbegavati, kaže dr Maria Thestrup, licencirani klinički psiholog u privatnoj praksi u Vašingtonu, DC. „Sukob je prilika da dvoje ljudi izlože zdravije argumente, zaista rastu i bolje razumeju sebe,” smatra ona.
Nauka podržava ove stavove. Jedno istraživanje pokazalo je da se srećno venčani parovi ne svađaju manje od parova sa problemima, ali se svađaju drugačije. Srećni parovi uglavnom su dobri u rešavanju problema u svojim sukobima, izbegavajući „negativne i prinudne razmene”, pokazalo je istraživanje. Drugim rečima, problem nije u svađi. „Problem je u tome što većina nas ne zna kako to da uradi kako treba,” kaže dr Thestrup.
Dr Allan i dr Thestrup imaju niz konkretnih saveta na osnovu kojih možemo da naučimo da imamo zdravije rasprave u vezi. Oni, međutim, upozoravaju da za ove savete nema mesta u nasilnim vezama, gde je sukob u osnovi toksičan ili traumatičan. Takođe je važno napomenuti da oni mogu biti korisni za pronalaženje načina da se bolje raspravljate u bilo kojoj vrsti odnosa, uključujući one sa kolegama i članovima porodice, kao i prijateljima. Treba imati na umu da porodični odnosi mogu funkcionisati drugačije, jer imaju drugačiju istoriju, dodaje dr Thestrup. Ali generalno, ovi saveti su način da se sukob u bilo kojoj vezi vidi kao prilika za rast.
Svom partneru (ili bilo kome sa kim se svađate) priđite s poštovanjem, kaže dr Thestrup. Svi imamo različita životna iskustva koja oblikuju ono što nas uznemirava i koje vrste rasprava čine da se osećamo neprijatno. Postavljanje granica – kao što je pristanak da se izbegne upotreba toksičnog jezika, kao što je prozivanje i vređanje – može biti korisno u smislu produktivnijih argumenata, jer povećava verovatnoću da razmena ostane pozitivna. To je takođe način da pokažete poštovanje prema drugoj osobi čak i kada se ne slažete sa njom.
Ali budite fleksibilni, dodaje dr Alan. Shvatite da je teško biti savršen komunikator kada ste emotivni.
Ne osuđujte raspravu pre nego što je i počela. „To znači da svoj ego treba da ostavite po strani, kao i ono što mislite da je ispravno i istinito. Zaista slušajte svog partnera kada vam se obrati sa problemom ili pritužbom,” kaže dr Thestrup.
Ako neprestano upadate u istu svađu iznova i iznova, dr Alan predlaže da da razmislite zašto se to dešava. Čak i parovi koji su dugo u braku često ponavljaju određenu svađu zbog bola koji im je nanela u prošlosti. To ne znači da ta osećanja nisu validna ili da partner ne bi trebalo da pokušava da izbegne nešto što vam izaziva taj bol, kaže dr Thestrup. Ali, prepoznavanje kada svađa zapravo nije zbog onoga što partner radi može učiniti da ti sukobi budu manje emotivno napeti, što zauzvrat čini da je veća verovatnoća da ćete doći do rešenja.
Drugim rečima, nemojte samo reći: „Nisi oprao sudove”, kaže dr Thestrup. Umesto toga, počnite sa onim što osećate. Na primer, recite: „Kad vidim prljavo posuđe u sudoperi, mislim da ti nije stalo.”
Držite se činjenica što je moguće objektivnije. I nastavite sa tim šta vam je potrebno ili kako biste želeli da druga osoba reši problem. Možda da kažete: „Bilo bi drago kada bi sudove stavio u mašinu za pranje sudova pre odlaska na spavanje.”
Američko psihološko udruženje „aktivno slušanje” definiše kao psihoterapeutsku tehniku tokom koje terapeut pažljivo sluša klijenta, postavljajući mu pitanja po potrebi, kako bi u potpunosti razumeo sadržaj poruke i dubinu klijentovih emocija. Dr Thestrup kaže da ova tehnika može da pomogne da imate zdravije rasprave sa partnerom, prijateljem ili članom porodice, jer vas tera da se fokusirate na ono što druga osoba govori i odakle dolazi, umesto da se fokusirate na svoju odbranu.
Pažljivo slušajte drugu osobu, čak i ponavljajte ono što govori u nekim slučajevima, kaže dr Allan. „Postavljajte pitanja i tražite pojašnjenje.”
– Pokušajte da usporite i da ne pobijate odmah partnerove izjave – dodaje Thestrup. Vežbanje svesnosti može pomoći da naučite mozak da to bolje radi, jer tako učite sebe da se fokusirate na trenutak ili zadatak koji imate, kaže ona.
To je razlog zbog kog se pre svega svađate sa drugom osobom (za razliku od ignorisanja problema), kaže dr Alan. Zato nemojte pretpostavljati da postoje loše namere.
Nemojte se plašiti da prekinete raspravu i vratite joj se kasnije, kaže dr Allan. Možda uvek započinjete raspravu ujutru dok žurite iz kuće. Deset minuta pre spavanja takođe može biti loše vreme za rešavanje sukoba, jer ste već umorni. Dogovorite se da odredite vreme koje će odgovarati oboma i tada razgovarajte o sukobu, predlaže on.
Samo zato što sukob preraste u žučnu raspravu, nemojte od njega odustati. U redu je da napravite pauzu ako vam je potreban predah ili ako nemate vremena da rešite problem u trenutku kada se pojavi. Ali nemojte ga potpuno napustiti ili će se ponovo pojaviti, kaže dr Thestrup.
Zapitajte se koja je vaša uloga i šta vas je uopšte toliko uznemirilo. Zašto ste ušli u ovu raspravu i šta vas je pokrenulo. Ako možete da prepoznate šta vas muči, veća je verovatnoća da ćete pronaći prilike za lični rast.
Iako nesuglasice sa voljenima nekada neće biti prijatne, one mogu da stvore put ka rastu odnosa. Konstruktivni argumenti i rasprave fokusiraju se na poštovanje, aktivno slušanje i iskreno deljenje osećanja tokom sporova. Ako u određenom trenutku ne možete da dođete do rešenja, odvojite malo vremena i ponovo razmotrite problem kasnije.