Rizik od samoubistva analiziran proteklih 40 godina: Kojim danom i za koji praznik ljudi najčešće „dižu ruku na sebe“

Društveni ili individualni faktori, prema objašnjenju stručnjaka, mogu da doprinesu razvoju kratkoročnih ili dugoročnih suicidalnih misli i ponašanja

Rizik od samoubistva proučavan je na globalnom nivou unazad 40 godina, jer samoubistvo je važan problem javnog zdravlja u svetu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 700.000 ljudi izgubilo je život samoubistvom u 2019. godini, što predstavlja približno 1,3 odsto smrtnih slučajeva, što je više od broja smrtnih slučajeva od malarije, HIV/AIDS i raka dojke, na primer.

Rizik od samoubistva najveći prvog radnog dana i poslednjeg dana u godini

Preporučujemo

Statistika pokazuje da je samoubistvo vodeći uzrok prerane smrti, a posebno 4. vodeći uzrok smrti među mladim ljudima starosti od 15 do 29 godina. Studije su pokušale teoretski da objasne samoubilačko ponašanje ukazujući da se samoubistvo dovodi u vezu sa društvenim faktorima, kao i sa individualnim karakteristikama. Društveni ili individualni faktori, prema objašnjenju stručnjaka, mogu da doprinesu razvoju kratkoročnih ili dugoročnih suicidalnih misli i ponašanja.

Globalna analiza statističkih podataka 40 godina unazad pokazuje da je rizik od samoubojstva na vrhuncu ponedeljkom, odnosno da se najveći broj samoubistava desi prvog radnog dana u nedelji. Takođe, taj rizik povećava se za Novu godinu, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu BMJ.

Stanovnici južne hemisfere vikendom najviše pokušavaju sebi da oduzmu život

Studija je analizirala 1,7 miliona podataka iz 26 zemalja u periodu od 1971. do 2019. godine. Evropske zemlje, koje su bile uključene u studiju, su Češka, Estonija, Finska, Nemačka, Italija, Rumunija, Španija, Švajcarska i Velika Britanija. Pokazalo se da su stope rizika od samoubistva vikendom različite u različitim delovima sveta. Naime, podaci studije pokazuju da mnoge severnoameričke, azijske i evropske zemlje beleže  manje samoubistava vikendom, dok se u zemljama Južne i Srednje Amerike, Finskoj i Južnoj Africi broj osoba koje su pokašale da se ubiju - povećao. U Austriji, na primer, broj samoubistava raste ponedeljkom, u proleće i leti, kao i  nakon velikih praznika, a opada vikendima i u tokom decembra. Na najnižem nivou je za Božić, dok vrhunac dostiže za Novu godinu.

Rizik od samoubistva za Novu godinu u obzir uzima, teskobu, emocionalni stres, alkohol...

Autori studije navode da nije potpuno jasno šta tačno pokreće ove trendove, ali kažu da je mogući uzrok veći pritisak početkom radne nedelje, konzumacija alkohola vikendom i društvena izolacija tokom praznika, što je posebno izraženo kod muškaraca.

- Povećan rizik od samoubistva za Novu godinu mogao bi da bude delimično posledica straha ili teskobe, koji ponekad prate mamurluk. Ljudi za Novu godinu piju više nego inače, a ako imaju i neki emocionalni stres, to može da ih "gurne preko ivice" - smatra psiholog, profesor Brian O’Shea sa University of Nottingham u Velikoj Britaniji.

Stabilna porodica i dobri prijatelji smanjuju rizik

Statistika pokazauje da je rizik od samoubistva za Novu godinu veći u Srednjoj i Južnoj Americi, kao i Južnoj Africi, dok je u Evropi i Severnoj Americi zabeležen pad osoba koje žele sebi da oduzmu život u novogodišnjoj noći.

Istraživači smatraju da snažnije porodične i društvene veze mogu da pomognu u objašnjenju manjeg rizika od samoubistva tokom praznika, ali se stope po zemljama vrlo razlikuju. Činioci  kao što su alkohol ili izolacija i stres na poslu mogu da budu više ili manje važni u nekoj zemlji, na osnovu verskih uverenja, vremena praznika i očekivanja u vezi ravnoteže između poslovnog i privatnog. U svakom slučaju, stručnjaci kažu da treba pomnije proučiti sociološke i kulturološke činioce koji se razlikuju po regijama.