Teške bolesti i kritična zdravstvena stanja, poput raka, usko su povezana sa samoubistvom, pokazuju poslednja istraživanja. Mentalni poremećaji, depresija i zloupotreba supstanci, samo su neki od faktora rizika za samoubistvo, ali fizičke bolesti, poput karcinoma, mogu da budu bliže povezane sa ovim ozbiljnim problemom nego što to druge analize ukazuju.
Teške bolesti mogu da navedu čoveka da sebi oduzme život
Dijagnoza teške bolesti jedno je od najtežih stanja kroz koje ljudi prolaze, stvarajući ogromne emocionalne, fizičke, praktične i finansijske izazove. Prestanak života može da se dovede u vezu sa mnogim faktorima, posebno sa depresijom, ali izgleda da određene bolesti mnogo više utiču na donošenje odluke o samoubistvu. Ljudi koji pate od hroničnih oboljenja pluća i karcinoma, koji će verovatno biti fatalni, 2,5 su u većoj opasnosti da počine samoubistvo od onih koji nemaju takvih zdravstvenih problema, pokazuju podaci britanske U.K.Office for National Statistics (ONS). Godinu dana nakon što im je dijagnostikovana hronična opstruktivna bolest pluća ili karcinom sa niskom stopom preživljavanja, zabaležena je povećana stopa smrti zbog samoubistva, otkrila je britanska Kancelarija za nacionalnu statistiku. Stopa samoubistava za takve pacijente bila je 2,4 puta veća od stope za ljude sa sličnim sociodemografskim karakteristikama, koji nisu imali dijagnozu.
Samoubistvo je obično kombinacija individualnih i društvenih faktora
Prema dobrotvornoj organizaciji Samaritans, koja pomaže onima koji su u opasnosti da oduzmu sebi život, samoubistvo je složeno i obično je kombinacija individualnih i društvenih faktora, koji u interakciji povećavaju rizik. Istraživanje ONS pokazalo je da je 17.195 ljudi u Velikoj Britaniji život izgubilo zbog samoubistva između januara 2017. i marta 2020. godine, a među njima su i 455 osobe sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, 465 osoba sa hroničnim srčanim oboljenjima i 58 obolelih od karcinoma koji ima nisku stopu preživljavanja.
U mnogim slučajevima, ljudi sa dijagnozom ovih stanja ispunjavali bi definiciju terminalne bolesti, navodi se u izvešatju ONS, koji obuhvata samo smrtne slučajeve u Engleskoj, tako da istraživanje ne obuhvata i smrt ljudi koji su putovali u inostranstvo kako bi okončali svoje živote. Među osobama koje imaju rak sa niskom stopom preživljavanja bilo je 22,2 smrtnih slučajeva na 100.000 obolelih naspram 9,1 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi bez dijagnoze, a stopa samoubistava za pacijente sa HOBP bila je 23,6 smrtnih slučajeva na 100.000 naspram 9,7 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi. Za ljude sa hroničnim ishemijskim stanjima srca, stopa samoubistava bila je skoro dva puta veća – 16,4 smrtnih slučajeva naspram 8,5 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi bez takvih stanja.
„Neoprostivo je i nehumano da ljudi oduzimaju sebi život zbog teške bolesti“
Dalja istraživanja će ispitati samoubistva među ljudima sa teškim zdravstvenim stanjem tokom pandemije korona virusa, a po mišljenju stručnjaka, ovi objavljeni podaci pokazuju da slučajevi smrtno bolesnih ljudi, koji sebi oduzimaju život, nisu izolovane tragedije, već znaci upozorenja. Naime, u Velikoj Britaniji asistirano umiranje ili potpomognuto ubistvo, odnosno eutanazija za smrtno bolesne ljude zakonom je zabranjena. Po mišljenju stručnjaka, podaci britanske Kancelarije za nacionalnu statistiku potvrđuju da opšta zabrana asistiranoga umiranja nije samo nesaosećajna i nejednaka, već i duboko nebezbedna za neizlečivo bolesne ljude.
– Neoprostivo je i nehumano da ljudi, koji umiru, moraju sami da okončaju svoje živote i ostanu napušteni. Onima koji su pri kraju života i žele da olakšaju proces umiranja motivacija je da skrate smrt, a ne život, i stoga tradicionalne mere prevencije samoubistva nisu pravi odgovor – naglašava Marjorie Wallace, izvršna direktorka dobrotvorne organizacije za mentalno zdravlje Sane.
Teške bolesti i dodatni zdravstveni problemi povećavaju rizik od samoubistva
Studija rađena 2017. godine otkrila je da je 17 zdravstvenih stanja povezano sa većim rizikom od samoubistva, a izdvajaju se: astma, bol u leđima, povreda mozga, rak, kongestivna srčana insuficijencija, dijabetes, epilepsija, HIV/AIDS, srčane bolesti, visok krvni pritisak, migrena, Parkinsonova bolest… Međutim, određena zdravstvena stanja povezana su sa povećanim rizikom od samoubistva. Poremećaji spavanja i HIV, na primer, udvostručili su rizik od samoubistva, dok su ljudi sa traumatskim povredama mozga imali 9 puta veću verovatnoću da će završiti život samoubistvom. Studija je takođe pokazala da postojanje više od jednog hroničnog stanja takođe može da poveća rizik od samoubistva. Druga studija pokazala je da hronična stanja poput astme, dijabetesa i Kronove bolesti povećavaju verovatnoću da će mlada osoba imati samoubilačke misli za 28 odsto.
