Parkinsonova bolest kao i faktori rizika često su predmet opsežnih studija, pa su se tako naučnici iz Velike Britanije ponovo bavili nastankom ovog neurodegenerativnog poremećaja u raznolikoj populaciji. Rezultati su, kako je izjavila dr Cristina Simonet, autor studije, ukazali na indicije za nove faktore rizika, epilepsiju i gubitak sluha, kao prediktore pojave ove bolesti.
Parkinsonova bolest i njeno rano prepoznavanje najvažniji su zbog terapije
– Važno je da lekari primarne zdravstvene zaštite budu svesni ove veze i razumeju koliko rano se mogu pojaviti neki simptomi koji ukazuju na Parkinsonovu bolest. To je veoma značajno kako bi pacijenti mogli da dobiju pravovremenu dijagnozu i započnu sa terapijom – izjavila je dr Simonet.
Do sada je bilo poznato da etnička pripadnost i socioekonomski status nisu povezani sa rizikom od razvoja Parkinsonove bolesti, uz druge poznate faktore rizika.
Nagoveštaji da je epilepsija možda faktor rizika postojali i ranije
U ovoj studiji, naučnici su analizirali medicinske kartone više od milion ljudi koji su živeli u istočnom Londonu između 1990. i 2018. Istočni London je odabran zbog raznolikosti populacije sa „visokim socioekonomskom rasponom“.
Jedan od najupečatljivijih nalaza, prema istraživačima, bio je da je epilepsija povezana sa većim rizikom od razvoja Parkinsonove bolesti. Doduše, nije prvi put da se ova bolest spominje kada se govori o Parkinsonovoj bolesti. Neki izveštaji nagovestili još 2016. godine da Parkinsonova bolest i epilepsija mogu da koegzistiraju. Tačnije, da je epilepsija postojala pre Parkinsonove dijagnoze, ili da se pojavila posle.
Parkinsonova bolest i gubitak sluha
Gubitak sluha je još jedan novi nalaz nedavne studije. Pojava ovog simptoma registrovana je do pet godina pre postavljanja dijagnoze Parkinsona.
– To je zanimljivo zapažanje, jer se gubitak sluha prvi put vidi kao jedan od ponavljajućih prediktora Parkinsonove bolesti – rekao je dr Aaron L. Ellenbogen, neurolog iz Michigan Institute for Neurological Disorders. Dalja istraživanja će pojasniti, veruje istraživač, kakav je mehanizam koji ove dve bolesti povezuje.
Autori studije slažu se da je potrebno više istraživanja u vezi sa gubitkom sluha i Parkinsonove bolesti. Takođe, mišljenja su da se radi o delu oštećenja senzorne obrade koje se inače javlja kod Parkinsona. Ono se može manifestovati na različite načine: kroz vid, sluh ili čulo mirisa.
Otkrivena i promena nekih starih simptoma
Pored novih potencijalnih znakova i faktora rizika, istraživači su primetili neke drugačije trendove kod do sada poznatih simptoma. Utvrđeno je da se tremor (nevoljna kontrakcija mišića) pojavljuje čak 10 godina pre dijagnoze Parkinsonove bolesti, postajući češći u dve godine naposredno pred ispoljavanje i dijagnozu.
Problemi sa pamćenjem, koji su najčešći nemotorni simptom povezan sa Parkinsonovom bolešću, mogu se pojaviti i do pet godina pre dijagnoze. Bolest je takođe bila pozitivno povezana sa drugim komorbiditetima (visok krvni pritisak, nizak krvni pritisak, dijabetes tipa 2), ali i nekim drugim simptomima (zatvor, depresija, erektilna disfunkcija).
Parkinsonova bolest je sistemska i utiče na mnoge druge organe
– Parkinsonova bolest, iako je mnogi smatraju samo poremećajem kognitivne funkcije, utiče na brojne sisteme organa u celom telu. Ne radi se samo o motoričkim aspektima. Ona utiče na gastrointestinalni, genitalni i urinarni trakt, kvalitet sna i spoznavanje sveta oko sebe. To ljudi često zaboravljaju, a važno je – rekao je dr Aaron L. Ellenbogensan.
On je, međutim, objasnio i da neki simptomi ili faktori rizika povezani sa Parkinsonovom bolešću ne znače i definitivno da će kod svakoga izazvati oboljenje.
