Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Lassa groznica najčešće izaziva gubitak sluha koji može da bude trajan

Priredio/la: J. M.
14:00 - 14. 02. 2022.

 Lassa groznica je hemoragični virus, što znači da može da izazove krvarenje, iako 8 od 10 ljudi sa virusom nema nikave simptome

lassa groznica Lasa groznicu, od koje je preminula jedna osoba u Velikoj Britaniji prenose afrički pacovi Foto: Shutterstock

Lassa groznica je zoonoza – akutna virusna bolest koja se sa životinja, pre svega pacova, prenosi na čoveka, i iako je reč o retkoj bolesti, karakterističnoj za podneblje zapadne Afrike – Sijera Leone, Liberiju, Gvineju i Nigeriju, na njeno postojanje podsetila su tri nedavna slučaja u Velikoj Britaniji. Britanska Agencija za zdravstvenu bezbednost objavila je da je jedna osoba preminula, a još dve su obolele od lassa groznice (virusa sličnog eboli). Sve tri su članovi iste porodice i pretpostavlja se da su se zarazili na nedavnom putovanju u zapadnu Afriku, a kako su objavili britanski zvaničici, opasnost po populaciju je minimalna.

Šta je Lassa groznica i kako se širi?

Bolest je otkrivena 1969. godine, kada su se dve medicinske sestre misionarke razbolele, i dobila je ime po gradu Lassa u Nigeriji, gde su otkriveni prvi slučajevi. Procenjuje se da se godišnje dogodi od 100.000 do 300.000 infekcija Lassa groznice, sa oko 5.000 smrtnih slučajeva, ali, s obzirom na to da nadzor Lassa groznice nije standardizovan, ove procene smatraju se grubim. U nekim oblastima Sijera Leonea i Liberije godišnje 10 do 16 odsto ljudi primljenih u bolnice ima Lassa groznicu, što pokazuje ozbiljan uticaj koji bolest ima na region.

Lassa groznica je akutna, virusna bolest koju prenosi vrsta pacova uobičajena u zapadnoj Africi i može biti opasna po život. To je hemoragični virus, što znači da može izazvati krvarenje, iako 8 od 10 ljudi sa virusom nema simptome. Ako napadne jetru, bubrege ili slezinu, virus može da bude fatalan.  Širi se izmetom i urinom pacova multimamata (Mastomis natalensis), a simptomi su različiti i izazivaju plućne, srčane i neurološke probleme.

Kako se prenosi Lassa groznica?

Jednom kada se Mastomis pacov zarazi virusom, što potencijalno može da traje do kraja života, ona zatim izlučuje virus kroz feces i urin. Na taj način virus može lako da se širi, posebno zbog toga što se pacovi brzo razmnožavaju i naseljavaju i ljudske domove. Najčešći način prenosa je konzumiranje ili udisanje urina ili izmeta pacova, a takođe se može širiti ako dospe u posekotine i otvorene rane čoveka. Pacovi žive u i oko ljudskih staništa i često dolaze u kontakt sa hranom. Ponekad ljudi i jedu pacove, a bolest se može proširiti tokom njihove pripreme. Kontakt od osobe do osobe je moguć putem krvi, tkiva, sekreta ili izlučevina, ali ne i dodirom. Deljenje medicinskih igala, na primer, može da širi virus, a postoje i izveštaji o prenosu seksulanim putem. Lassa groznica se takođe može preneti između pacijenata i osoblja u loše opremljenim bolnicama gde sterilizacija i zaštitna odeća nisu standardni.

Koji su simptomi Lassa groznice?

Simptomi Lassa groznice generalno se pojavljuju u roku od 6 do 21 dan nakon infekcije. Procenjuje se da 80 procenata infekcija ne proizvodi značajne simptome, iako mogu postojati opšta malaksalost, glavobolja i blaga temperatura. U preostalih 20 odsto slučajeva, Lassa groznica postaje ozbiljna. Simptomi su:
− krvarenje desni, nosa, u očima
− otežano disanje
− kašalj
− otečeni disajni putevi
− povraćanje i dijareja praćeni krvlju
− otežano gutanje
− hepatitis
− otečeno lice
− bol u grudima, leđima i stomaku
− šok
− gubitak sluha, koji može biti Trajan
− abnormalni srčani ritmovi
− visok ili nizak krvni pritisak
− perikarditis, otok vrećice koja okružuje srce
− drhtavica
− encephalitis
− meningitis
− napadi.

Lassa groznica je fatalna u 1 procenat svih slučajeva, a oko 15 do 20 procenata svih hospitalizacija uzrokovane ovom bolešću završiće se smrću. Smrt može da nastupi u roku od dve nedelje nakon pojave simptoma, i to usled otkazivanja više organa. Jedna od najčešćih komplikacija Lassa groznice je gubitak sluha, koji se javlja kod otprilike jedne od tri infekcije. Ovaj gubitak sluha varira i nije nužno povezan sa ozbiljnošću simptoma. Gluvoća uzrokovana Lassa groznicom može biti trajna i potpuna. Lassa groznica posebno je opasna za žene u trećem trimestru trudnoće, jer spontani gubitak trudnoće javlja se u oko 95 procenata trudnoća.

Kako se postavlja dijagnoza?

Simptomi Lassa groznice su širokog spektra, pa dijagnoza može biti teška jer, klinički, bolest može da liči na druge virusne hemoragične groznice, uključujući virus ebole, malariju i tifus. Jedini konačni testovi za Lassa groznicu su laboratorijski, a rukovanje uzorcima može biti opasno. Samo specijalizovane ustanove mogu da sprovode ove testove. Lassa groznica se generalno dijagnostikuje korišćenjem enzimskih imunosorbentnih seroloških testova (ELISA) koji  otkrivaju IgM i IgG antitela i Lassa antigene.

Kako se leči Lassa groznica?

Zdravstvene organizacije širom sveta nadaju se da će dosadašnji rad na razvoju vakcine biti uspešan. Lečenje simptoma može poboljšati šanse za preživljavanje ako postoji rana dijagnoza. Rano propisan antivirusni lek ribavirin pokazao se korisnim u borbi protiv Lassa virusa, ali kako funkcioniše – ostaje nejasno. Međutim, pristup ribavirinu u oblastima koje su najteže pogođene Lassa virusom je ograničen. Pored toga, ribavirin može biti toksičan i teratogen, što znači da može izazvati mutacije. Iz tog razloga, ovaj lek nije savršeno rešenje. Ribavirin nije koristan za sprečavanje Lassa groznice pre nego što se pojavi, a trenutno ne postoji vakcina za ovu bolest. Međutim, rad na vakcini je u toku, a neki lekovi obećavaju. U članku objavljenom u časopisu The Lancet u aprilu 2018. navodi se da Koalicija za inovacije u pripremi za epidemiju (CEPI) i Themis Bioscience sarađuju na razvoju Lassa vakcine kroz klinička ispitivanja faze II i da će istraživanje i razvoj vakcine biti ubrzani.

Prevencija obolevanja od Lassa groznice

Glavni fokus prevencije je „higijena zajednice“, a ona uključuje:
− redovno pranje ruku
− čuvanje hrane u kontejnerima zaštićenim od glodara
− držanje smeća podalje od kuće
− držanje mačaka za kućne ljubimce
− izbegavanje krvi i drugih telesnih tečnosti kada se brine o bolesnim srodnicima
− poštovanje bezbednosne procedure sahrana
− korišćenje zaštitne opreme u zdravstvenom okruženju, uključujući maske i naočare.

Mastomis pacov koji izaziva lasa gorznicu je toliko rasprostranjen da se realno ne može iskoreniti. Kao rezultat toga, glavni cilj je izbeći ove glodare i sprečiti ih da žive sa ljudima. Svetska zdravstvena organizacija i druge institucije rade na podizanju svesti u oblastima gde Lassa groznica predstavlja pretnju.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend