Uporni kašalj je odbrambeni mehanizam kojim se sekreti i strana tela odstranjuju iz disajnih puteva. Najčešće je posledica pušenja, izlaganja smogu, prašini… Ukoliko uporni kašalj traje duže od 8 nedelja određuje se kao hronični. Ovakav kašalj može biti posledica stresa, ali i najtežih bolesti koje zahtevaju da se odmah počne s lečenjem. Savet je zato da, ukoliko uporno kašljemo, što pre posetimo lekara.
Postnazalna sekrecija izaziva uporni kašalj
Slivanje nakupljenog sekreta iz nosa i sinusa u grlo, jedan je od najčešćih uzroka hroničnog kašlja kod odraslih. U slučaju da je stanje isprovocirano prehladom, postnazalna sekrecija će nestati kada se povuku simptomi prehlade. Stanje može biti i posledica alergija, hronične kongestije (rinitis), infekcije sinusa, kada lečenje traje malo duže.
Javlja se i kao posledica astme
Uporni kašalj često je posledica astme, upale i suženja disajnih puteva. Pacijenti se bore da udahnu vazduh, iskašljavaju sluz, često se čuje piskanje iz pluća. Kašalj može biti hroničan, ili sezonski,na primer, posledica alergije usled uticaja polena iz vazduha.
Refluks kiseline takože izaziva uporni kašalj
Gastroezofagealna refluksna bolest ili skraćeno (GERB) je stanje u kome se želudačna kiselina vraća u jednjak, ili grlo. Simptomi su gorušica, i osećaj kiselkastog ukusa u usutima. Stanje može izazvati refleks kašlja, jer kiselina iritira nerve jednjaka. Kašalj je nekada i jedini simptom refluksa kiseline. Kašalj može da pogorša simptome gastroezofagealnog refluksa.
Hronični bronhitis blokira disajne puteve
Hronični bronhitis je posledica zapaljenja bronhija, dela disajnih puteva u plućima. Rezultira delimično ili potpunom blokadom disajnih puteva i otežanim disanjem. Duvanski dim ili drugi zagađivači vazduha, oštećuju ili sužavaju pluća i otežavaju disanje. Stanje se manifestuje kašljem, nedostatkom daha, šuštanjem u grudima.
Upalu pluća često prati uporni kašalj
Upala pluća je infekcija donjih disajnih puteva izazvana različitim uzrocima. Bakterije i virusi, ređe i gljivice mogu dovesti do bolesti. Stanje se manifestuje visokom temperaturom, drhtavicom, otežanim disanjem. Kod odraslih osoba upala pluća je najčešće posledica bakterijske infekcije i leči se antibioticima. Kašalj je čest simptom upale pluća, najintenzivniji kod veoma male dece ili starijih osoba, koje imaju slabiji imuni sistem.
Veliki ili magareći kašalj
Veliki ili Magareći kašalj je respiratorna infekcija izazvana aerobna gram negativnom bakterijom Bordetella pertusis. Bolest najviše pogađa decu od prve do pete godine života, ali i novorođenčad. Stanje je slično prehladi ili gripu. Deci curi nos, kašlju, imaju temperaturu.
Lekovi za regulaciju krvnog pritiska
ACE inhibitori ili inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima, imaju za cilj da omoguće krvnim sudovima da se prošire. Na taj način se snižava krvni pritisak i poboljšava srčana funkcija. Stručnjaci kažu da su ovi lekovi generalno bezbedni, ali da postoje i neki neželjeni efekti u vidu glavobolje, vrtoglavice, umora, jedna od pet osoba razvije i uporni suv kašalj. Kod nekih pacijenta negativne rekcije na primenu leka se uoče posle nekoliko dana, a kod neki osoba tek posle nekoliko godina od početka uzimanja leka. S prestankom primene leka, povlači se i kašalj, savet je da se svaki pacijent javi svom lekaru, kako bi se utvrdio dalji način lečenja.
Srčana slabost izaziva uporan kašalj sa belom i ružičastom sluzi
Kada je dijagnoza srčana slabost, u ovom stanju srce radi, ali sve slabije, usled čega je otežano snabdevanje svih delova tela krvlju. Srčana slabost može zahvatiti desnu, levu ili obe strane srca. Srce slabije pumpa krv, pa može doći do zastoja krvi u jetri, digestivnom traktu i ekstremitetima. Krv može da skupi i pogura tečnost u pluća, usled čega je otežano disanje posebno pri fizičkom naporu. Javlja se i uporan kašalj i iskašljavanje bele ili ružičaste sluzi. Česti su otoci na stopalima i gležnjevima, pacijent se žali na umor, mučninu i nepravilne otkucaje srca.
Dugotrajan i uporan kašalj može da bude znak raka pluća
Dugotrajan i uporan kašalj koji ne prestaje može bit znak raka pluća. Dugotrajan kašalj čest je kod osoba koje puše, ali savet je da sve osobe koje imaju ovaj problem što pre zatraže lekarsku pomoć. U slučaju karcinoma pluća, bolesnik sve teže diše, nekada je moguć i bol i šuštanje u grudima, glavobolja. Simptomi raka pluća nisu očigledni u ranim fazama.
Psihički problemi izazivaju uporni – psihogeni kašalj
Stres, anksioznost i depresija mogu izazvati uporan kašalj, poznat kao psihogeni kašalj. Nije uvek lako odvojiti simptome kašlja od problema sa mentalnim zdravljem. Ukoliko ne postoji jasan medicinski uzrok kašlja, onda je on uglavnom psihogene prirode. Često se stanje pogoršava kada je osoba uznemirena i spontano nestaje, kada prođe stanje povišenog stresa.
Kako se postavlja dijagnoza?
Uporan kašalj koji traje duže od 8 nedelja se definiše kao hronično stanje. Lekar treba da uradi anamnezu pregleda pluća. Nekada je potrebno uraditi i rendgenske snimke, CT skeniranje, testove refluksa kiseline, alergijske testove.
Kako se leči uporni kašalj
Hronični kašalj može imati više od jednog uzroka. Antihistaminici se koriste za terapiju alergije, antibiotici za infekciju, a blokatore kiseline za GERB. U ozbiljnijim situacijama, možda će biti potreba primena više lekova kako bi se zaustavio kašalj. Najčešće se, posle izvesnog vremena, smanjuje terapija i bira onaj lek, koji najviše pomaže pacijentu.
