Prekomerni strah od kupanja, stručim rečnikom ablutofobija, relativno je redak. Ipak, postoji i nije isključivo povezan sa dečjim strahom od kupanja i vode. Najvažnije je napraviti razliku između straha i fobije.
Uobičajeni strah od kupanja ili fobija: Šta je ablutofobija
Iskustveno je dokazano i tačno da mnoga deca pokazuju otpor i strah prema kupanju i prave problem čim im se spomene, ali fobija je nešto sasvim drugačije. Prema novim smernicama Američkog udruženja psihijatara, dijagnoza ablutofobije se ne postavlja ukoliko ekstremno precenjivanje opasnosti ne traje duže od šest meseci, što je standard za ovakve fobije.
Ablutofobija je, kao i sve fobije, anksiozni poremećaj. Klinički je poznata kao specifična fobija, što znači uporan, prekomeran ili iracionalan strah od određenog objekta ili situacije. Može se manifestovati na različite načine, od straha od tuširanja i kupanja, do potpunog straha od bilo kakvog pranja.
Ablutofobija i mogući uzroci pojave
Trauma povezana s kupanjem ili vodom je najčešći uzrok ablutofobije, iako je moguće da se nećete svesno sećati tog događaja. To može biti i traumatičan događaj koji ste doživeli vi sami, ali i vaši roditelji, rođak ili čak neko iz filma ili serije. Na primer, neki ljubitelji horor filmova razvili su strah od tuširanja nakon gledanja filma Alfreda Hičkoka „Psiho“, gde glavna glumica biva ubijena tokom tuširanja.
Fobija može nastati i usled genetičke predispozicije. Ako je roditelj ili rođak imao isti strah, možda ste nesvesno usvojili njegove reakcije. Kod mnoge dece otpor prema kupanju može biti rezultat straha ili jednostavne averzije, koja se kasnije prenosi u odraslo doba.
Posledice ukoliko se ablutofobija ne leči i moguće metode lečenja
Higijena i čistoća su neke od osnova savremenog društva, a neredovno kupanje ili pranje može dovesti do problema kao što su:
- problemi na poslu, u školi ili u ličnim odnosima
- izolacija, što može voditi do socijalne fobije ili čak agorafobije
- povećan rizik od poremećaja slike i funkcije delova tela.
Neadekvatna higijena takođe povećava rizik od bolesti. Izbegavanje pranja ruku nakon korišćenja toaleta ili pripreme hrane može dovesti do infekcija.
Kognitivno-bihejvioralna terapija često je deo plana lečenja ove fobije. Terapeut će vas podsticati da analizirate svoj strah i zamenite negativne misli pozitivnim. Mogu vam zadati „domaći zadatak“ poput uključivanja tuša i boravka u kupatilu dok voda teče.
Ove tehnike spadaju u takozvanu terapiju izlaganjem, u kojoj se osoba postepeno i bezbedno suočava sa predmetom svog straha. Cilj terapije je naučiti kako se opustiti i koristiti nove tehnike za smirenje straha, postepeno se suočavajući sa fobijom.
U težim slučajevima lekar može prepisati lekove ili neke druge metode kako bi se strah držao pod kontrolom i vremenom prevazišao. Ablutofobija je izlečiva uz pomoć stručnjaka, ali je teško prevazići je bez profesionalne podrške.
Saveti za roditelje
Ako ste roditelj deteta koje se opire kupanju, postoje brojne strategije da učinite kupanje zabavnijim. Ako ovaj strah ne prolazi i zadrži i u odraslom dobu, biće potrebna pomoć terapeuta.
