Često ljudi nesvesno dopuštaju da rane iz prošlosti diktiraju njihovo sadašnje ponašanje. U novoj vezi to može dovesti do nesporazuma i napetosti, a sve zbog problema koji čak i nije u vezi sa trenutnim partnerom. Identifikovanje ovih ponašanja može biti teško, ali ako znamo šta da tražimo, postaje lakše.
Preterivanje
Rane iz prošlosti mogu da nas nateraju da se osećamo nedovoljno dobro, što nas često dovodi do preterivanja u našim novim odnosima. Neko ko je bio stalno kritikovan u svojoj prethodnoj vezi mogao bi da ide u krajnosti da zadovolji svog novog partnera. Mogao bi da predvidi potrebe svog partnera, da uvek njegove želje stavlja na prvo mesto ili da stalno pokušava da ga impresionira. Iako ovi postupci mogu izgledati kao znaci posvećenosti, oni često potiču iz straha da neće biti dovoljno dobar.
To je reakcija na kritike iz prošlosti i pokušaj da se izbegne ponovni doživljaj tog bola.
Zdrava veza je partnerstvo i treba da se sretnemo na pola puta, a ne da se mučimo da bi naš partner bio srećan. Preterivanje može dovesti do neravnoteže i ozlojeđenosti.
Izbegavanje sukoba
Izbegavanje sukoba po svaku cenu obično je zbog toga što su u prethodnoj vezi nesuglasice često eskalirale u prave svađe i bile emocionalno iscrpljujuće. U takvim situacijama često se zaklinjemo da sebi nećemo dozvoliti da nam se to dogodi u sledećoj vezi.
I tako počinjemo da izbegavamo sukobe. Svaki put kada bi došlo do neslaganja, menjamo temu ili se čak slažemo sa svojim partnerom samo da očuvamo mir. Ali ne shvatamo da to nije zdravo. Tačno je da su stalne svađe štetne, ali je i potiskivanje osećanja i mišljenja.
Izbegavanje sukoba ništa ne rešava, samo omogućava da se nezadovoljstvo vremenom akumulira. Zdrave veze zahtevaju otvorenu komunikaciju i sposobnost da se nesuglasice rešavaju s poštovanjem.
Traženje sretalnog potvrđivanja
U vezama u kojima su rane iz prošlosti još sveže, nije neuobičajeno da jedan od partnera traži stalno potvrđivanje od drugog. Ovo se može manifestovati na mnogo načina – potreba da se „volim te” čuje više puta dnevno, traženje odobrenja za svaku odluku ili stalna fizička bliskost i nežnost.
Ovo ponašanje je često povezano sa stilovima povezanosti – koncept koji je psiholog Mary Ainsworth razvila 1970-ih. Ona je otkrila da naši rani odnosi, posebno s roditeljima, oblikuju način na koji formiramo veze u odraslom dobu. Oni sa nesigurnim stilovima povezanosti, nastalim iz nedoslednih ili nepredvidivih odnosa iz detinjstva, verovatnije će tražiti stalno potvrđivanje u svojim romantičnim vezama.
Emocionalno suzdržavanje
Nakon što doživimo izdaju ili nam je srce bilo slomljeno, prirodno je da želimo da se zaštitimo od budućeg bola. Jedan od načina na koji ljudi to rade je emocionalno suzdržavanje u novim vezama. To je kao da gradimo emocionalni zid i time održavamo bezbednu distancu kako bismo izbegli ponovno povređivanje. To može da znači da ne delimo svoje misli i osećanja, oklevamo da se posvetimo ili se u vezu ne ulažemo u potpunosti.
Ali iako to može pružiti određenu zaštitu, isto tako sprečava iskreno povezivanje i intimnost. Veza može da napreduje i da jača samo kada se oba partnera osećaju bezbedno da budu ranjivi i otvoreni jedno prema drugom.
Upoređivanje s prošlim vezama
Kada tek izađemo iz dugotrajne veze, može da nam se desi da nehotice upoređujemo svog novog partnera sa bivšim. Svaki postupak, svaku reč, svaki gest proučavamo i upoređujemo. Kao da očekujemo da se dogodi neizbežno, spremni da se istorija ponovi.
Ali to nije fer ni prema našem novom partneru ni prema nama samima. Takvo ponašanje vođeno je strahom i nesigurnošću, a ne realnošću nove veze.
Upoređivanje je kradljivac radosti, a u ovom slučaju krade priliku da u potpunosti cenimo i doživimo jedinstvenu vezu sa svojim trenutnim partnerom.
Svaka veza je drugačija i zaslužuje sopstveni prostor, oslobođen od senki prošlih veza.
Preterano odbrambeni stav
Odbrambeni mehanizmi prirodan su odgovor da se zaštitimo od uočenih pretnji. Ali kada se rane iz prošlosti prenesu u nove odnose, ova odbrana može se pokrenuti čak i kada nema stvarne opasnosti. Recimo, manji nesporazum može brzo eskalirati jer jedna osoba oseća potrebu da se preterano zaštiti.
Ovo preterano odbrambeno ponašanje često proizlazi iz prošlih iskustava u kojima smo se osećali napadnutim ili neshvaćenim. To je naš način da sprečimo da ponovo doživimo isti bol. Međutim, to može izazvati nepotreban sukob i sprečiti otvorenu komunikaciju u vezi.
Sabotiranje veze
Možda je najizazovnije ponašanje koje treba prepoznati i rešiti samosabotaža. Do ovoga dolazi kada neko namerno ili podsvesno stvara probleme u svojoj vezi jer veruje da ne zaslužuje sreću ili se plaši ponovnog povređivanja. To je tužna istina, ali mnogi od nas sami sebi mogu da budu najveći neprijatelji, posebno kada su u pitanju rane iz prošlosti. Možemo započeti nepotrebne svađe, emocionalno se povući ili čak varati, a sve to pogrešni su pokušaji da se zaštitimo.
Ovo ponašanje često proizilazi iz duboko usađenog osećanja nedostojnosti ili straha od napuštanja, ukorenjenog u prošlim iskustvima. Ali, svako zaslužuje ljubav i sreću. Ako sabotiramo svoju vezu, vreme je da se suočimo s ranama iz prošlosti i prekinemo ovaj destruktivni ciklus.
Razumevanje našeg ponašanja i njegovog porekla prvi je korak ka rastu i izlečenju. A pomirenje s prošlošću omogućava nam da u potpunosti prihvatimo naše sadašnje i buduće odnose.
