Ako smo posvećeni budućnosti sa više osmeha i manje stresa, ako želimo da s godinama budemo srećniji, vreme je da se pozdravimo sa nekim svojim navikama.
Zanemarivanje zdravlja dok starimo loša je navika
Jedna od najvećih prepreka za sreću dok starimo jeste zanemarivanje našeg fizičkog zdravlja.
Lako je vežbanje i uravnoteženu ishranu gurnuti ustranu kada život postane užurban. Ali treba da zapamtimo – naše telo je naše prevozno sredstvo na ovom životnom putovanju. Ako se o njemu ne brinemo, neće moći daleko da nas odvede, a kamoli ka sreći.
Zdravlje nije samo izbegavanje bolesti. Reč je o razvijanju i negovanju osećaja vitalnosti i blagostanja koji nam dane ispunjava energijom i radošću.
Postoji izreka koja kaže: „Ako ne nađete vremena za svoje zdravlje, bićete primorani da nađete vremena za svoju bolest.” Ako želimo srećniju budućnost, vreme je da se oprostimo od navike zanemarivanja svog zdravlja. Počnite malim koracima. Prošetajte danas. Pojedite dodatni komad voća. Svaki mali korak je važan, a vremenom ove male promene mogu doprineti velikoj razlici u vašoj sreći.
Ne dozvolite da vas ljutnja opseda
Ako vas opseda ljutnja to je kao da pijete otrov i očekujete da se druga osoba razboli.
Nekad se posvađamo sa bliskim prijateljem oko besmislenih stvari, izgovorimo teške reči i osećanja budu duboko povređena. Onda u sebi dugo držimo tu ljutnju. I svaki put kada na to pomislimo, osetimo napad besa, nalet gorčine.
A onda se jednog dana zapitamo zašto smo sebi dozvolili da nam ta ljutnja zauzme mentalni i emocionalni prostor koji je mogao biti ispunjen radošću, ljubavlju i pozitivnošću. I u tom trenutku odlučimo da se oslobodimo tog balasta i oprostimo prijatelju – ne zbog njega, već zbog sebe. I tada ćemo osetiti kao da nam je teret skinut sa ramena.
Odluka da se oslobodimo ogorčenosti i besa ne znači da drugima dozvoljavamo da nas gaze To znači da smo se oslobodili lanaca prošlih sukoba kako bismo napravili mesta za buduću sreću.
Ako želite da postanete srećniji kako starite, vreme je da se oprostite od ljutnje koja vas opseda.
Ostajanje u zoni komfora
Termin „zona konfora” prvi put je upotrebljen u jednom psihološkom radu 1908. Tada su naučnici otkrili da se stabilan nivo performansi može postići bez ikakvog osećaja rizika ili anksioznosti. To je vaša zona komfora.
Ali ovde postoji zamka. Iako je unutar ove zone udobno, predugi boravak u njoj može dovesti do stagnacije. Može ograničiti naša iskustva, naše učenje i što je najvažnije, našu sreću.
Izbacivanje iz naših zona komfora može biti zastrašujuće. Suočavamo se sa nepoznatim i rizikujemo neuspeh. Ali to je i mesto gde se dešava rast. Tu otkrivamo nova interesovanja, upoznajemo nove ljude i učimo o sebi.
Ako želite da budete srećniji kako starite, razmislite o tome da se oprostite od navike da uvek ostajete u svojoj zoni komfora. Zakoračite u nepoznato. Mogli biste pronaći svoj sledeći izvor radosti.
Ne treba da se upoređujete sa drugima
U ovom dobu društvenih medija, veoma je lako upasti u zamku upoređivanja sa drugima. Vidimo njihove najbolje trenutke – njihove savršene domove, njihove egzotične odmore, njihove naizgled besprekorne živote – i ne možemo da ne osećamo nedostatak.
A problem je sledeći: upoređivanje je kradljivac radosti. Zaslepljuje nas i ne dozvoljava nam da vidimo naše sopstvene uspehe i vrednost. Čini nam se kao da nam uvek nešto nedostaje, dok nam, zapravo, sve ide sasvim dobro.
Svako je na svom putu, sa sopstvenim okolnostima i izazovima. Ono što vidimo u medijima ili čak uživo često nije prava slika.
Hvalite svoja dostignuća, ma koliko mala se činila. Na kraju krajeva, vaš život nije takmičenje – to je putovanje koje je zamišljeno tako da uživate u sopstvenom tempu.
Zanemarivanje brige o sebi
U našoj težnji da ispunimo životne zahteve lako zaboravljamo da se brinemo o sebi. Često smo toliko zauzeti brigom o drugima – našoj deci, roditeljima, partnerima, prijateljima – da na kraju sebe stavljamo na poslednje mesto.
Ako brinemo o sebi to ne znači da smo sebični. To je potrebno. Treba da odvojimo vreme da napunimo baterije, da se odmorimo i da radimo ono što nas čini srećnim. Bilo da se radi o opuštajućoj kupki, čitanju knjige, trčanju ili vremenu koje jednostavno želimo da provedemo sami, u miru, briga o sebi od vitalnog je značaja za naše mentalno i emocionalno blagostanje.
Ako želite da budete srećniji kako starite, vreme je da se oprostite od navike zanemarivanja brige o sebi.
Ne ignorišite svoje emocije
Za ovo smo svi krivi. Ignorišemo svoja osećanja, govorimo sebi da smo dobro kada to nismo, i potiskujemo svoje emocije dok ne počnu da nas preplavljuju.
Emocije nisu naš neprijatelj, one su deo nas, deo ljudskog bića. One su način na koji naše telo komunicira sa nama, govoreći nam šta nije u redu i na šta zahteva pažnju. Ignorisanje naših emocija ne čini da one nestanu. Samo ih potiskuje, gde nastavljaju da nas muče i prerastaju u nešto veće, nešto sa čime nam je teže da se nosimo.
Ako želite da budete srećniji kako starite, vreme je da se oprostite od navike da ignorišete svoje emocije. Dozvolite sebi da osećate, da izrazite, obradite svoje emocije. U redu je biti tužan, ljut, uplašen. U redu je plakati, vikati ili se smejati. Prihvatite svoje emocije – one su deo onoga što vas čini vama.
Izbegavanje teških razgovora
Nekada uspevamo da izbegnemo teške diskusije. Bilo da se suočavamo sa uvredljivim komentarima prijatelja ili izražavamo svoje nezadovoljstvo ponašanjem kolege, uvek pronalazimo način da izbegnemo konfrontaciju. Ali, te neizgovorene reči i nerešeni problemi tiho izjedaju naš duševni mir. Treba da shvatimo da izbegavanje teških razgovora ne čini da problem nestane. Samo odlaže neizbežno.
Vođenje teških razgovora može da bude neprijatno, ali su ključni za razumevanje, rast i održavanje zdravih odnosa. Olakšanje i jasnoća koji dolaze nakon toga apsolutno su toga vredni.
Ako želite da budete srećniji kako starite, vreme je da se oprostite od navike izbegavanja teških razgovora. Izrazite svoju istinu – s poštovanjem i iskreno – čak i ako vam glas drhti.
Nekada je dobro reči „ne”
Malo je čudno ako se slažemo i kažemo „da” za stvari koje nas čine manje srećnim. Iako je sjajno biti otvorenog uma i avanturistički nastrojen, konstantno izgovaranje „da” može dovesti do preteranog obavezivanja i iscrpljenosti. Može na dovesti do toga da ostanemo bez vremena za sebe, bez prostora za odmor i bez energije za stvari koje zaista volimo. Vreme je naša najdragocenija roba. Svaki put kada kažemo „da” nečemu, kažemo „ne” nečemu drugom.
Naučite moć poštovanja i promišljenog „ne”. Nije reč o sebičnosti. Radi se o postavljanju granica i vrednovanju sopstvenog vremena i energije.
Razmišljanje o prošlosti
Svi imamo neka žaljenja, greške koje smo napravili i odluke koje bismo želeli da promenimo. Prirodno je osvrnuti se na te trenutke i zapitati se „šta ako” ili „šta bi bilo da je bilo”. Ali trošenje previše vremena na prošlost može nas držati zarobljenim, nesposobnim da idemo napred.
Prošlost je referentno mesto, a ne prebivalište. Iz nje možemo da učimo, ali ne možemo da je promenimo. Međutim, ono što možemo da promenimo ipak jeste naša budućnost.
I tako, umesto da se zadržavamo na prošlosti, pokušajmo da se fokusiramo na sadašnjost i radujmo se budućnosti.
Ako želite da budete srećniji kako starite, vreme je da kažete zbogom navici da se zadržavate na prošlosti. Najbolje vreme za nove početke je sada.
Traganje za savršenstvom
Savršenstvo je iluzija. To je trka bez cilja. Bez obzira na to koliko postignemo, uvek postoji nešto za čim težimo, nešto savršenije.
Zbog težnje za savršenstvom možemo stalo da budemo nezadovoljni, da nam stalno nedostaje nedostižan ideal. Može nam oduzeti radost i zaslepiti nas da ne budemo u stanju da vidimo lepotu naših dostignuća i napretka. Najvažnije je da znamo da sreća ne dolazi od savršenstva. Dolazi od prihvatanja sebe onakvima kakvi jesmo – sa svim našim manama.
Ako želite da budete srećniji kako starite, vreme je da se oprostite od navike traganja za savršenstvom. Prihvatite svoje nesavršenosti i mane. Slavite svoj napredak. Budite ljubazni prema sebi. Dovoljni ste, baš takvi kakvi jeste.
Prihvatanje putovanja
Dok se probijamo kroz život, potraga za srećom ostaje zajednički motiv koji nas sve povezuje. Ipak, ono što često ostane neprimećeno jeste da sreća nije odredište. To je putovanje.
Poznati filozof i pisac, Alan Watts, jednom je rekao: „Smisao života je samo biti živ. To je tako očigledno i jednostavno. Pa ipak, svi žure u panici kao da je potrebno postići nešto izvan sebe.”
Kako starimo, naše shvatanje sreće evoluira. Ne radi se o stalnom usponu uspeha ili neprekidnoj težnji za savršenstvom. Radi se o prihvatanju naše autentičnosti, slavljenju našeg napretka i učenju da se oslobodimo navika koje nam više ne služe.
Zato iskoristite ovaj trenutak da razmislite o svom putovanju. Da li postoje neke navike kojih se držite, a koje ometaju vašu sreću? I uvek imajte na umu – svaki dan nudi novu priliku da se oslobodite i prepustite, da rastete i da korak po korak budete bliži srećnijem sebi.
