Zaista je zadivljujuće – gore od temperature, jedva stoje na nogama, kašlju kao magarci, ali ipak muškarci odbijaju da odu kod lekara tvrdeći uporno da im ne treba i da im nije ništa. Kažu, „ to je samo prehlada, proći će” i to potkrepljuju činjenicom da nikada nisu bili kod lekara, te da ni sada nemaju razloga da to počnu. Ovakvo ponašanje nije nam strano. Neki od nas živeli su s tim. I ako ste ikada pokušali tvrdoglavog muškarca da ubedite da ode na pregled, znate da je to bilo kao da pričate zidovima.
Psihologija ima nekoliko odgovora na to zašto se toliko muškaraca opire medicinskoj pomoći, čak i kada im je očigledno potrebna. Postoje određene osobine zbog kojih je veća verovatnoća da će neko ignorisati svoje simptome, izdržati i izaći iz bolesti ili jednostavno glumiti da je dobro.
Muškarci veruju da izdržljivost znači ignorisanje bola
Za neke muškarce, izdržljivost nije samo sposobnost da se suoče sa izazovima, već dokazivanje da mogu da prebrode sve, čak i bolest. Naučeni su da biti snažan znači nikada ne pokazivati slabost, a nažalost, to se odnosi i na situacije kada se ne osećaju dobro.
Umesto da shvate da prava snaga leži u tome da treba da znate kada treba brinuti o sebi, oni se bore sa visokom temperaturom, glavoboljom i drugim simptomima kao da je to neka vrsta testa izdržljivosti.
Problem je u tome da ignorisanje bola ne čini da on nestane. Samo povećava šanse da se stvari pogoršaju. Ali za ove muškarce, traženje pomoći deluje kao odustajanje, a to je poslednja stvar koju žele da urade.
Odrastali su u uverenju da je traženje pomoći znak slabosti
Ako muškarac odrasta slušajući da se „pravi muškarci ne žale” ili da „jaki momci sami rešavaju probleme”, to ostaje u njemu.
Muškarci koji odbijaju da odu kod lekara često imaju isti način razmišljanja koji im je usađen od malih nogu. Ne žele da ih ljudi vide kao slabe, pa ubeđuju sebe da im pomoć nije potrebna – čak i kada je očigledno da jeste.
Misle da ignorisanje problema čini da on nestane
Muškarci koji izbegavaju lekare obično veruju da ako ne priznaju problem, on i ne postoji. Iscrpljujući kašalj – samo alergija. Bol u grudima – verovatno ništa. Kvržica – ništa strašno. Sami sebe ubeđuju da će se sve što nije u redu rešiti, samo treba ići dalje, samo napred.
Samo što telo tako ne funkcioniše. Ignorisanje nečega ne leči ga. Samo mu daje vremena da se pogorša. Ali, kako da priznaju da nešto nije u redu? To bi značilo da se s tim direktno suočavaju, a za muškarce kao što su ovi, to je često strašnije od same bolesti.
Potcenjuju koliko ozbiljni simptomi mogu biti
Ljudsko telo je iznenađujuće vešto u skrivanju kada nešto nije u redu. Kada se simptomi pojave, stanje često već neko vreme napreduje.
To je, recimo, slučaj sa visokim krvnim pritiskom. Nije bez razloga nazvan „tihi ubica”, jer obično nema očigledne simptome, sve dok ne dovede do srčanog ili moždanog udara. Mnogi muškarci pretpostavljaju da ako nemaju nepodnošljiv bol, moraju biti dobro. Ovakav način razmišljanja olakšava zanemarivanje stvari. Uporna glavobolja – verovatno samo stres. Stalno se osećaju iscrpljeno – treba im više sna. Problemi sa disanjem – možda je vazduh previše suv. Umesto da ovo prepoznaju kao znake upozorenja, odbacuju ih kao manje neprijatnosti.
Ali telo ne šalje signale bez razloga. Ignorisanje ih ne čini bezopasnim – samo odlaže priliku da se u vezi s njima nešto uradi pre nego što bude prekasno.
Ne žele da se osećaju van kontrole
Za neke muškarce, kontrola je sve. Vole da budu ti koji donose odluke, rešavaju situacije i drže stvari pod kontrolom. Ulazak u lekarsku ordinaciju potpuno preokreće tu dinamiku. Odjednom su u poziciji u kojoj je neko drugi preuzima kontrolu, neko ko bi im mogao da im kaže nešto što ne žele da čuju. Dijagnoza može značiti lekove, promene životnih navika ili čak operaciju, i sve je van njihove kontrole.
Izbegavanje lekara drži ih u iluziji kontrole. Ako ne znaju šta nije u redu, ništa ne mora da se promeni. Mogu da nastave sa svojim životom kao da je sve u redu. Ali kontrola ne potiče iz izbegavanja stvarnosti, već iz suočavanja s njom pre nego što im u potpunosti oduzme sve izbore.
Ubeđuju sebe da su previše zauzeti
Uvek postoji nešto važnije da se uradi. Veliki projekat na poslu, poslovi koje je potrebno obaviti, odgovornosti koje ne mogu da čekaju. Za ovakve muškarce, odvajanje vremena za lekarski pregled deluje kao neprijatnost, a ne kao neophodnost.
Kažu sebi da će otići kada se stvari smire, osim što se to nikada ne desi. Uvek postoji još jedan rok, još jedna obaveza, još jedan razlog za odlaganje. U njihovim umovima, prolazak kroz bolest samo je deo ispunjavanja životnih zahteva.
Ali ironija je u tome što ignorisanje zdravlja često dovodi do većih problema kasnije. Brzi pregled može sprečiti mesece ili čak godine komplikacija. Ipak, umesto da to vide kao investiciju u svoju budućnost, tretiraju ga kao obavezu koju uvek mogu da odlože – dok više ne budu imali izbora.
Ne žele da se suoče sa lošim vestima
Duboko u sebi, mnogi muškarci koji izbegavaju lekara ne ignorišu samo simptome – oni izbegavaju šta ti simptomi mogu značiti.
Ako nikada ne uđu u ordinaciju, nikada neće morati da čuju reči, „Potrebno vam je lečenje” ili „Situacija je ozbiljna”. Sve dok ništa nije potvrđeno, sami sebe mogu da ubede da je sve u redu. To je način zaštite od straha, ali on ima svoju cenu. Izbegavanje dijagnoze ne sprečava razvoj bolesti. To samo odlaže trenutak kada s tim moraju da se suoče – često kada je lečenje mnogo teže.
Možda misle da izbegavaju stres, ali se u stvari kockaju sa svojim zdravljem, nadajući se da im ono što ne znaju neće škoditi.
Ne vide svoje zdravlje kao prioritet
Neki muškarci u sekund će odvesti svoj automobil na servis i pobrinuti se da funkcioniše besprekorno, ali kada je u pitanju njihovo zdravlje, to uvek dolazi na red kasnije. Stavljaju posao, porodicu i odgovornosti iznad svega drugog, ubeđujući sebe da će se time pozabaviti kasnije. Ali to kasnije obično se pretvori u nikad.
Istina je da zdravlje nije samo još jedan zadatak na spisku obaveza. To je temelj na kojem počiva sve ostalo. Čovek koji ne brine o sebi na kraju neće moći da se brine ni o čemu drugom.
