Visok krvni pritisak i uporne glavobolje, mogu da budu posledica više zdravstvenih problema, nekada i manjka bitnog minerala – magnezijuma. Kada se visok krvni pritisak i glavobolje ne mogu da kontrolišu lekovima potrebno je posumnjati i na nedostatak magnezijuma.
Simptomi nedostatka magnezijuma
Visok krvni pritisak, visok šećer, uporne glavobolje, grčevi u mišićima, pojačana anksioznost, nesanica, često su simptomi manjka magnezijuma – esencijalnog minerala koji učestvuje u brojnim fiziološkim funkcijama organizma. Ima udela u više od 300 enzimskih reakcija zaslužan je za zdravlje kostiju, srca, utiče na raspoloženje i psihičko zdravlje.
Stručnjaci navode da je telu potrebno 360 do 410 mg magnezijuma dnevno. Nedostatak magnezijuma može da bude praćen vodenastom stolicom, grčevima stomaka, neodložnom potrebnom za pražnjenjem.
Nedovoljne količine magnezijuma često su posledica neadekvatne ishrane, u kojoj preovladavaju visoko procesuirane industrijske namirnice.
Jedan lek može da smanji nivo magnezijuma
Pacijenti na terapiji hidrohlorotiazidom (tablete za izbacivanje tečnosti) koja je uobičajeni deo lečenja visokog krvnog pritiska, češće imaju probleme sa nedostatkom magnezijuma.
Pacijentima koji koriste hidrohlorotiazid lekari savetuju praćenje nivoa elektrolita u krvi, kao što su kalijum, natrijum i kalcijum. Ovaj lek može pre svega da snizi vrednosti kalijuma, ali da umanji i količinu magnezijuma.
Oprez pri korišćenju lekova protiv gorušice
Konzumacija alkohola i to umerena, takođe može da bude faktor rizika nedostatka magnezijuma, kao i upotreba lekova za lečenje simptoma gorušice i gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB), to jest inhibitora protonske pumpe, koje je moguće kupiti u slobodnoj prodaji. U slučaju da se ovi lekovi koriste duže od tri meseca, a posebno duže od godinu dana može se javiti hipomagnezijemija, to jest nedostatak magnezijuma.
Bitno je da pri korišćenju inhibitora protonske pumpe obratimo pažnju na simptome kao što su iscrpljenost, konvulzije, vrtoglavice, aritmije. Stručnjaci naglašavaju da ovi simptomi mogu da budu u početku veoma blagi, ali da se vremenom pogoršaju, bitno je da se javimo lekaru koji može da nam preporuči dobru terapiju za nadoknadu manjka magnezijuma.
Kako se mogu proveriti nivoi magnezijuma?
Laboratorijske analize krvi neće nam možda dati dovoljno pouzdane rezultate. Postoji i laboratorijski test koji proverava intracelularni magnezijum. Ovaj test je dosta skuplji i može da otkrije ćelijski manjak magnezijuma bolje od standardnog testa. Moguće je da pacijent ima simptome nedostatka magnezijuma, ali da se standardnom dijagnostikom uočavaju normalni nivoi magnezijuma u serumu.
Suplementacija samo u dogovoru sa stručnjakom
Lekari upozoravaju da se suplementi nikada ne koriste na svoju ruku, potrebno je da prethodno stručnjak da potvrdi manjak minerala, pa da se tek onda pacijentu savetuje suplementacija. Doze su individualne i usklađene sa opštim zdravstvenim stanjem.
Ko ne bi trebalo da koristi suplemente magnezijuma
Bubrežni bolesnici nikako ne bi smeli da koriste samostalno magnezijum, nego tek uz dozvolu i praćenje primene od strane lekara. Moguće je da će pojedine osobe slabije tolerisati magnezijum i imati izražene gastrointestinalne tegobe. S druge strane, pacijenti sa neredovnim pražnjenjem creva i konstipacijom, mogli bi da imaju koristi od primene magnezijuma.
Pacijentima sa učestalim stolicama ili sindrom iritabilnog creva, savetuje se da u dogovoru sa stručnjakom razmisle o primeni magnezijum glicinata, koji ima manje neželjenih efekata na — specifične soli magnezijuma koja ima manje neželjenih efekata na gastrointestinalni sistem.
Kada možemo da očekujemo rezultate?
Magnezijum se, uglavnom, koristi prema preporuci stručnjaka tokom tri meseca, tek posle tog vremenskog roka može da se potvrdi ili negira njegovo delovanje. Magnezijuma ima u velikim količinama u orašastim plodovima, pasulju, semenkama, crnoj čokoladi sa dosta kakaa.
