Jednostrane veze u početku nisu uvek očigledne. Ali kada počnemo da primećujemo znake, više ih ne možemo ignorisati. Tada je možda vreme da napravimo korak unazad – jer nešto mora da se promeni.
Uvek ste vi ti koji prave planove
Vi ste ti koji uvek prvi zovu, jer se drugačije ne biste ni čuli ni videli. Kao da ste jedini koji se trudi da održi vezu. Ovo je veliki znak za uzbunu. U zdravoj vezi, oba partnera žele da provode vreme zajedno i ulažu napor da se povežu. Ali ako ste uvek prvi koji šaljete poruke, pravite planove ili održavate razgovore aktivnim, možda je vreme da se zapitate da li je vaš partner zaista zainteresovan. Odnosi nikada ne bi trebalo da budu jednostrani. Ako mu je zaista stalo, on će to pokazati.
Javljaju se samo kada im nešto treba
Umesto da se jave da pitaju kako ste ili da prave planove, njihove poruke uvek imaju neku svrhu. Ili da im u nečemu pomognete, ili da im učinite uslugu, date savet. U početku to ne smeta, jer mislimo da je dobro da smo za njih uvek tu. Ali vremenom počinjemo da shvatamo obrazac – mi smo njihova prva adresa kada im treba pomoć. Ali kada nama treba podrška – ništa, tišina.
Prava veza, romantična ili neke druga, podrazumeva uzajamnu brigu i trud. Ako se neko javi samo kada mu nešto treba, zapravo nikada nije tu za nas.
Osećate se emocionalno iscrpljeno nakon što s njima provedete vreme
Provođenje vremena s nekim do koga nam je stalo trebalo bi da nas ispunjava, a ne da nas iscrpljuje. Ali u jednostranoj vezi, često je suprotno – odlazimo sa osećajem iscrpljenosti, kao da je iz nas isisana sva naša energija.
To je zato što je emocionalni rad stvaran. Kada jedna osoba stalno daje – bilo da nudi podršku, sluša ili ulaže sav trud – to uzima danak.
Studije su pokazale da emocionalna iscrpljenost može biti jednako iscrpljujuća kao i fizička iscrpljenost, što otežava fokusiranje, regulaciju emocija, pa čak i brigu o sebi.
Ako se stalno u blizini nekoga osećamo umorno ili necenjeno, to može biti znak da veza nije u ravnoteži.
Ne raduju se vašim uspesima
Kada se u našem životu dogodi nešto dobro, ljudi kojima je do nas zaista stalo radovaće se zajedno s nama. Bodriće nas, podsticati, ohrabriti i učiniti da osećamo da je naš uspeh značajan.
Ali u jednostranoj vezi, naše pobede mogle bi da budu dočekane s ravnodušnošću, ili još gore, ljubomorom uz čak pasivno-agresivne komentare.
Zdrav odnos ne podrazumeva samo podršku u teškim vremenima, već i slavljenje dobrih trenutaka. Ako neko ne može da bude srećan zbog vas, zapitajte se da li je zaista na vašoj strani.
Osećate se kao da hodate po jajima
Pažljivo biramo reči, plašeći se da će pogrešna izazvati lošu reakciju ili ih naterati da se povuku. Čini nam se kao da stalno moramo da budemo oprezni, kao da ceo odnos zavisi od održavanja mira. U zdravoj vezi trebalo bi da se osećamo prijatno, da otvoreno govorimo i izražavate svoje misli bez straha da ćemo uznemiriti drugu osobu.
Ako se stalno osećamo kao da hodamo po jajima, pokušavajući da izbegnemo sukob ili njihovo neodobravanje, onda nešto nije u redu. Odnos izgrađen na strahu od izbijanja sukoba uopšte nije veza – to je zamka.
Osećate se usamljeno čak i kada ste s njima
Biti u vezi, bilo romantičnoj, prijateljska ili čak porodičnoj, znači da ćemo se osećati manje usamljeno. Ali ponekad smo najusamljeniji kada smo pored nekoga ko nas zaista ne vidi.
Kada provodimo vreme s ljudima koji su fizički prisutni, ali emocionalno udaljeni. A to je mnogo gore nego da smo zapravo sami. U pravoj vezi treba da se osećamo shvaćeno, cenjeno i poštovano. U protivnom – nešto treba da se menja.
Čine da se osećate krivim zbog svojih potreba
U zdravim odnosima, obe osobe bi trebalo da se osećaju bezbedno u izražavanju onoga što im je potrebno, bilo da je to više komunikacije, emocionalne podrške ili jednostavno kvalitetno druženje. Ali u jednostranom odnosu, čak i najmanji zahtev može se nekako pretvoriti u osećaj krivice.
Naše potrebe nisu teret. Ako je nekome zaista stalo do vas, neće vas naterati da se osećate krivim jer želite da budete cenjeni u vezi.
Duboko u sebi, već znate da nešto nije u redu
Pronalazimo opravdanja, govorimo sebi da preterujemo, da će stvari biti bolje, da smo jednostavno previše osetljivi. Ali osećanja nas ne lažu. Pokušavamo da ignorišemo taj osećaj, ubeđujući sebe da će se stvari promeniti ako se samo više potrudimo. Ali, ništa se ne menja. Jer veza – bilo koja veza – ne bi trebalo od nas da zahteva da molimo za osnovnu brigu i trud. Ako nešto nije u redu, a verovatno jeste, treba da znamo da zaslužujemo bolje od toga.
Veze oblikuju način na koji vidimo sebe. Kada neprekidno dajemo, a zauzvrat ništa ne dobijamo, to nam pokazuje da naše potrebe, naša osećanja i naš trud nisu važni koliko bi trebalo da budu. Tada je vreme je da se nešto promeni. Jer – ono što prihvatamo jeste ono što će se nastaviti.
