Uvek ostaju, čak i kada ih boli: Ko su osobe koje se plaše da budu napuštene?
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime u polju označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Mladen
Čitavim tekstom je solidno obrađeno. Mislim da strah dolazi u mladosti-odrastanju. Deca se uče i tim situacijama kada se desi da neko od bližih iznenada umre, ne pustiti da prođe vreme a da se sa decom o takvoj situaciji razgovara da bih deca to doživela na pravi način, da nema stresa. Znači da nauče istinsku ljubav porodice i neminovnosti napuštanja. Jasno, stvar je u emocijama. Emocijama čovek mora naučiti da "upravlja", ne može se emocija uvek deliti "kao u menzi"....