Život bez ušteđevine neminovno dovodi do ovih psihičkih stanja - tvrde psiholozi

Život od plate do plate mnogima nije nepoznat. Često se ne radi o tome da ljudi malo zarađuju, već o tome da novac stalno odlazi na osnovne troškove, bez ikakve rezerve za nepredviđene situacije. Računi stižu redovno, a osećaj da se stalno „krpi kraj s krajem“ postaje deo svakodnevice.

Iskustvo jednog bračnog para pokazuje da izlazak iz tog kruga ne dolazi preko noći i ne zavisi od velikih plata ili naglih promena. Ključ su male, ali uporne promene koje vremenom donose stabilnost i osećaj kontrole nad novcem.

Preporučujemo

1. Budžet mora da se poštuje, a ne samo da postoji

Mnogi ljudi misle da vode računa o novcu jer znaju koliki su im mesečni troškovi. Međutim, razlika između zapisivanja i stvarnog pridržavanja budžeta je velika. Prva važna promena je da se budžet shvati ozbiljno, kao lični dogovor, a ne kao okvirna procena. To znači da se svaka kupovina koja nije nužna proverava kroz budžet, a ne kroz trenutno stanje na računu ili osećaj da „verovatno ima dovoljno“.

Ako neki trošak nije unapred planiran, on se ne realizuje. U početku ovakav pristup može da deluje sputavajuće, ali vremenom donosi jasnoću. Kada se tačno zna gde novac ide, nestaje osećaj haosa i stalne neizvesnosti. Posle nekoliko meseci doslednosti, budžet prestaje da bude opterećenje i postaje vodič koji pomaže da se donose pametnije finansijske odluke.

2. Štednja treba da ide prva, a ne da čeka kraj meseca

Jedna od najčešćih grešaka je ideja da se štedi ono što ostane na kraju meseca. U praksi se često dešava da na kraju meseca, a i mnogo pre toga ne ostane ništa.

Mnogo efikasniji pristup je da se štednja odvoji odmah čim se novac bude uplaćen na račun. Čim plata legne, mali iznos se automatski prebacuje na poseban račun ili u kovertu namenjenu štednji. U početku to može biti simbolična suma, ali je važno da se odvaja redovno. Kada se taj novac ne vidi na tekućem računu, potrošnja se prirodno prilagođava onome što je ostalo.

Vremenom se iznos može postepeno povećavati, bez naglih rezova i odricanja. Tako se stvara novčana rezerva koja može da pokrije kvar na kućnim aparatima, popravku automobila ili neki drugi neplanirani trošak, bez zaduživanja.

3. „Ne sada“ je zdraviji pristup od stalnog odricanja

Potpune zabrane u trošenju retko daju dobre rezultate. Kada se sebi stalno govori da se nešto „ne sme“ ili „ne može“, često dolazi do naglih, impulsivnih kupovina koje ponište sav prethodni trud. Mnogo bolji pristup je promena načina razmišljanja. Umesto „to ne možemo da priuštimo“, koristi se izraz „ne sada“. Ova mala razlika pravi veliku promenu u odnosu prema novcu.

Takav stav ostavlja mogućnost da se želje ostvare kasnije, kada za to dođe pravo vreme. Praktičan savet je vođenje liste želja. Na njoj se zapisuju stvari koje se trenutno ne kupuju.

Vremenom se ispostavi da neke od tih želja više nisu važne, dok se za one koje ostanu može planski štedeti. Kupovina tada ne izaziva grižu savesti, već osećaj zadovoljstva jer je unapred isplanirana.

4. Sitni troškovi često prave najveće rupe u kućnom budžetu

Mnogi ne znaju koliko novca mesečno potroše na kafu „usput“, dostavu hrane, razne pretplate ili članarine koje se ne koriste redovno. Upravo ti mali, svakodnevni troškovi često neprimetno iscrpljuju budžet. Jedan mesec detaljnog praćenja svih izdataka može da otvori oči. Cilj nije kritikovanje sopstvenih navika, već realan uvid u to gde novac zaista odlazi.

Nije potrebno sve ukinuti. Dovoljno je zadržati ono što se zaista koristi i napraviti pametne zamene tamo gde je moguće. Često se na ovaj način oslobodi značajan iznos novca, bez osećaja da se životni standard drastično smanjuje.

5. Novčana rezerva donosi sigurnost i mir

Život bez ikakve novčane rezerve znači stalnu brigu. Jedan neplanirani trošak može da poremeti celu finansijsku ravnotežu. Zato je važno imati novac sa strane za nepredviđene situacije. To ne mora da bude velika suma, ali je bitno da postoji i da se ne troši za svakodnevne potrebe.

Jedan od saveta je da se na računu uvek drži minimalni iznos koji se ne dira. Takođe, korisno je u planiranju troškova uvek ostaviti malo prostora, jer računi često budu veći nego što se očekuje.

Važnu ulogu ima i adekvatno osiguranje. Iako je skuplje od najjeftinijih opcija, može da spreči ozbiljne finansijske probleme u slučaju nezgoda ili kvarova. Kada postoji ovakva sigurnosna rezerva, svakodnevni stres se smanjuje. Osećaj stalne neizvesnosti polako nestaje, a život postaje mirniji i stabilniji.

Zašto ove promene daju rezultate

Izlazak iz kruga života od plate do plate zahteva vreme. Najčešće je potrebno više od godinu dana doslednih, malih promena da bi se osetila prava razlika. Finansijska sigurnost ne zavisi samo od visine primanja, već od odnosa prema novcu. Kada se uvedu jasna pravila, svesne odluke i realni planovi, novac prestaje da bude stalni izvor stresa i postaje sredstvo koje pomaže da se živi sigurnije.

Savet je da se krene od jednog koraka. Samo jednog. I da se on dosledno primenjuje. Jer upravo male promene, kada se ponavljaju iz meseca u mesec, mogu da dovedu do velikih i trajnih rezultata.

Šta psiholozi kažu o stalnoj finansijskoj neizvesnosti

Psiholozi upozoravaju da stalna finansijska neizvesnost predstavlja hronični izvor stresa, čak i kada ne postoji konkretna kriza u datom trenutku. Život od plate do plate drži organizam u stanju stalne pripravnosti, jer mozak ne dobija signal sigurnosti. Prema mišljenju stručnjaka za mentalno zdravlje, dugotrajna briga o novcu aktivira iste stresne mehanizme kao i drugi oblici nesigurnosti. Telo i um su stalno „na oprezu“, što vremenom može da dovede do iscrpljenosti.

Psiholozi navode da ljudi koji godinama žive bez ikakve finansijske rezerve često imaju:

• povišen nivo anksioznosti
• probleme sa snom i česta buđenja
• razdražljivost i pad tolerancije na stres
• osećaj gubitka kontrole nad sopstvenim životom
• češće konflikte u partnerskim i porodičnim odnosima

Posebno je važno to što se finansijski stres često ne prepoznaje kao zdravstveni problem. Ljudi ga doživljavaju kao „normalan deo života“, iako dugoročno utiče na mentalno, ali i fizičko zdravlje.

(eKlinika.rs)