Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Naučiti da kažemo NE je način da nas drugi ne tretiraju „vrećom za udaranje“

Priredio/la: Ma.R.
19:00 - 08. 05. 2022.

Strah od napuštanja ili isključivanja iz društva, strah od samoće, navika, ali i koncept žrtvovanja, neki su od razloga zbog kojih pojedini ljudi jednostavno ne umeju da kažu „ne“ čak i kada im njihovo unutrašnje biće poručuje drugačije

nauči da kažemo NE Naučiti da kažemo NE nije lako, ali nije ni nemoguće Foto: Shutterstock

Naučiti da kažemo NE nikome ne izgleda kao lak zadatak, jer to i nije. Mnogo je razloga zbog kojih automatski kažemo „da“ kao odgovor na nečiju molbu, poziv za pomoć, ili običan poziv na kafu, čak iako nismo raspoloženi. Ovakav model ponašanja, međutim, može da nam se vrati nam kao bumerang

Da li je moguće naučiti da kažemo NE

Jedan od razloga zbog kojih kao da nemamo drugi izbor i gotovo mehanički pristajemo na sve jeste strah da ćemo, ako odbijemo, biti isključeni iz društva ili socijalnog ambijenta. Takođe, obično postoji pritisak uz velika očekivanja od porodice i prijatelja, posebno ako smo ih na takvo ponašanje naučili.

Postoje i ljudi koji jednostavno ne umeju da kažu „ne“ čak iako im njihovo unutrašnje biće govori da bi trebalo da odbiju, da su umorni, da im je mnogo, ili da prosto, to vreme žele da potroše na sebe, odmor, edukaciju ili nešto drugo.

Psiholozi na pitanje da li je moguće naučiti da kažemo NE, decidno odgovaraju: da, moguće je. Uči se vremenom. I baš kao što je postala rutina da ljudima šaljemo nesvesni impuls da uvek mogu da se oslone na nas, u jednom trenutku će nas, kada pošaljemo jasnu poruku da više „tako ne ide“, i videti drugačije. Ovaj proces nije lak i nije brz, ali je moguć, i dešava se.

Kako izbeći zamku da uslužnost drugima ne postane način života

Stručnjaci takođe kažu da psihofizičke ravnoteže nema ako trpe ili mentalno, ili fizičko zdravlje. Ponekad se osećamo fizički umorno i iscrpljeno. Onda, recimo, stigne poziv da je prijatelj u problemu. Potpuno je očekivano da izađemo u susret i pomognemo. To su reakcije i situacije koje su najzaslužnije za građenje dobrih odnosa, našeg društvenog statusa, pa i ličnog zadovoljstva.

Ako to radimo povremeno i ako nismo prvi na listi svih osoba sa kojima komuniciramo, može se reći da ne ulazimo u „opasnu zonu“. Pomoći prijatelju, rođaku, pa i slučajnom prolazniku, pokazuje da nam je stalo, da imamo empatiju i osećaj za druga bića. Ujedno, osećaj da smo nekome pomogli ispuniće i nas radošću i zahvalnošću.

Međutim, ako se ovo događa previše često, ili ako postane način življenja, može da nam iscrpi energiju. U jednom trenutku ćemo se osećati poput „vreće za udaranje“. Nećemo imati vremena da oslušnemo svoje potrebe. Vremenom ćemo postati premoreni, nervozni, puni negativnog naboja, ali i nemoćni da se odupremo očekivanjima drugih.

Postavljanje granica je ključno u ovom procesu

Najvažnije je, kažu stručnjaci, da zapamtimo sledeće: ako i kažemo „ne“, to nas ne čini lošom ili sebičnom osobom. Naprotiv, upravo to može da nam pomogne da postanemo bolja verzija sebe. Postavljanje granica će nas osnažiti. Uz to, podići će nam i samopouzdanje i učiniti u očima drugih osobom vrednijom poštovanja.

I osobe koje su navikle da od nas dobiju pomoć u svakom trenutku vremenom će uvideti da naša promena ne znači da smo sada loši, već da samo pokušavamo da napravimo ambijent u kome nas to što smo pomogli neće iscrpeti i ostaviti bez mogućnosti da nam to ne bude fokus i jedini životni pravac.

Dobro je pre procesa postavljanja granica bliske ljude obavestiti da su nam se kapaciteti smanjili, lične obaveze povećale, da želimo sebi da samo malo više vremena za odmor… Naravno, naglasiti i da ćemo ubuduće biti tu za njih, ali da bi bilo dobro da u proces pomoći uključe i neke druge ljude. Da ne očekuju samo od nas da budemo „na gotovs“.

Prednosti uspostavljanja kontrole nad svojim vremenom i potrebama drugih, kako napraviti balans

Sve ovo može da pojača nivo stresa. Ipak, razmislite: ako za nekoga postojite kao prijatelj ili osoba od poverenja samo kada mu je od vas nešto potrebno, da li je taj odnos vreda poštovanja i ulaganja? Porazgovarajte sa onima prema kojima se osećate inferiorno i recite im kako se osećate.

Ne zaboravite i na činjenicu da ako želite da pružite drugima podršku, razumevanje i pomoć, najpre sami morate biti odmorni, smireni, raspoloženi i zdravi. Pronalaženje dovoljno vremena za sebe je ključno u tome koliko ćemo vreme biti u situaciji da potrošimo i na druge ljude, a da nam to ne poremeti lične obaveze, psihički status, raspoloženje i želju za društvenim životom.

Pokažimo empatiju prema drugima, ali zaštitimo sebe i svoje potrebe

Neki ljudi mogu naše odbijanje da tumače kao znak sebičnosti i da se osećaju povređeno. Ukoliko primetite da je neko odreagovao tako, porazgovarajte sa njim otvoreno. Pokažite empatiju i razumevanje, ali mu predočite i svoju stranu priče. Zahvalite na poverenju, i predložite neku alternativu. Možda može da se pomogne i na neki drugi način, da se ne upotrebe kompletni kapaciteti, ili da se uključi još neka osoba.

Loša opcija je slagati nekoga da smo sprečeni da pomognemo, jer to može da napravi veći problem. Laži nikada nisu održive, a ako se otkriju, napraviće nam i dodatni osećaj krivice.Umesto toga, budimo iskreni prema drugima i ako nemamo kapaciteta da nešto nekome u trenutku učinimo, jednostavno tako i recimo. Ako ljudi očekuju razumevanje za vas, trebalo bi ga da prema vama i pokažu.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend