Naslovna / Psihologija

Kako sindrom izgaranja (burnout) utiče na naš organizam i zašto je važno prepoznati prve simptome

Piše: eKlinika/PR|13:00 - 21. 02. 2023.

– Sindrom izgaranja je prvi put opisan tek 70 godina prošlog veka naročito kod osoba koje se bave pružanjem usluga koje uključuju značajno emocionalno angažovanje (zdravstveni radnici, prosvetni radnici, policajci, radnici u “call centrima” – kaže dr Tamara Tomović, psihoterapeut i business coach

burnout Dr Tamara Tomović: Ne postoji posao, ma koliko da ga volite, koji možete uspešno raditi ako se ne sačuvate Foto: Shutterstock&Telegraf.rs

Nakon sedamdesetih godina pojam izgaranje ili burnout sindrom je proširen na sve oblasti koje obuhvataju profesije u kojima rade osobe pod pritiskom – previše posla, pritisak klijenata, poremećeni međuljudski odnosi, neadekvatno rukovođenje i drugo. Svetska Zdravstvena organizacija je uključila sindrom izgaranja u Internacionalnu klasifikaciju bolesti – ICD 11, dijagnostički alat za zdravstvene radnike.

Kako stres utiče na naš organizam

O stresu svi ponešto znamo i čitamo ali ne prilazimo dovoljno ozbiljno smanjenju njegovog uticaja na naš organizam. Smatramo da je sastavni deo života i da ćemo se odmoriti…kasnije.

Međutim, hronični stres je “tihi ubica” koji polako utiče na sve organe u ogranizmu a verovatno će se ispoljiti tamo gde je vaša “slaba tačka”. Svaki organ u telu može da bude oštećen dugotrajnim stresom. Hronični stres napada imunološki, gastrointestinalni, nervni, respiratorni, kardiovaskularni sistem – kaže za portal eKlinika dr Tamara Tomović, psihoterapeut i business coach.

Kako su povezani hroničan stres i burnout sindrom

Sindrom izgaranja se definiše kao: emocionalna iscrpljenost, depersonalizacija (nezanteresovanost, nemogućnost saosećanja sa drugima itd.) i smanjen osećaj ličnog postignuća: niže vrednovanje sebe (samoprihvatanje i samopouzdanje), gubitak motivacije, neangažovanost.

– Zdravstveni radnici u Srbiji npr. lekari, sestre ili tehničari su izloženi svakodnevnim pritiscima da pregledaju veliki broj pacijenata, donose veoma značajne odluke koje mogu da utiču na nečiji život, izloženi su različitim patogenima i zračenju, treba da razgovaraju sa pacijentom i njegovom porodicom o najtežim dijagnozama, izloženi su stalnim napadima u medijima, nisu adekvatno nagrađeni za svoj rad, rade u smenama itd. Veliki broj zdravstvenih radnika ima sindrom izgaranja. Mnogi lekari i sestre napuštaju našu zemlju tražeći bolje uslove rada. Pošto je evropska komisija razumela opasnost od hroničnog stresa i sindroma izgaranja dala je i smernice kojima se ukazuje na značaj mentalnog zdravlja (Compass for action on mental health and well-being) – kaže dr Tamara Tomović, psihoterapeut.

Nesanica, razdražljivost, nezainteresovanost… da li su simptomi burnout sindroma

Stručnjaci kažu da burnout sindrom i nastaje kao posledica “hroničnog stresa”, a na koje simptome je važno obratiti pažnju i šta se prvo javlja kao znak upozorenja?

– Ako stres definišemo kao nemogućnost organizma da se adekvatno suprotstavlja pritiscima iz spoljašnje sredine – najpre se javljaju: nesanica, razdražljivost, nezainteresovanost, nemotivisanost itd. Mogu da se primete i telesni simptomi jer su telo i psiha neraskidivo povezani: poremećaj apetita, problemi sa varenjem (zatvor ili dijarea), promene na koži, stalni bol u mišićima kao posledica spazma, česte infekcije – upozorava dr Tamara Tomović.

Kako se dijagnostikuje burnout sindrom

Dijagnoza se ne postavlja lako jer ne postoji široko razumevanje značaja burnout sindroma na funkcionisanje pojedinca, organizacije i društva u celini. Podrazumeva se da ste premoreni i iscrpljeni kada ste posvećeni na poslu, što naravno nije tačno. Važno je prepoznati trenutak kada opterećenje poslom pređe individualnu granicu podnošljivosti stresa.

Ljudi koji rade u adekvatnoj sredini bez pritiska, posao koji vole, kući se vraćaju stimulisani, motivisani i željno iščekuju novi dan. Trebalo bi da osobe budu upućene od strane osoba iz HR-a da potraže psihološku podršku. Većina kompanija ima u paketu usluga preko osiguranja i podršku mentalnom zdravlju. Takođe, lekar opšte medicine bi trebalo da prepozna sindrom izgaranja i da savetuje bolovanje, jer se izmeštanjem iz radne sredine osoba oporavlja. Psihijatri su oni koji dijagnostikuju sindrom izgaranja, ali znamo da postoji velika stigma povezana sa odlaskom kod psihijatra. U situaciji kada se ljudi bore za dobra mesta u organizacijama, priznanje da niste dovoljno produktivni može da vas uspori u napredovanju pa zaposleni kriju kako se osećaju. Dugoročno, to značajno utiče na njihovo opšte zdravlje i produktivnost. Ukoliko sumnjate da tonete u burnout, iako se to ne savetuje, uradite evaluaciju on-line. Najpoznatiji je Maslach Burnout Inventory test. To može da bude orijentir vašem lekaru prilikom postavljanja dijagnoze – savetuje dr Tamara Tomović.

Pomoć suplemenata u lečenju burnout sindroma

Postoje određene preporučene dnevne doze suplemenata koje ne bi trebalo da se prekorače.

– Posebno treba da se obrati pažnja na liposolublne vitamine (D,E,K,A). Preparat NEUROCALM Zdravlje Leskovac, je dodatak ishrani na bazi vitamina, minerala, aminokiselina, koenzima Q10 i i karotenoida. Gvožđe i jod omogućavaju normalno kognitivno funkcionisanje. Pantotenska kiselina je takođe korisna za normalizaciju mentalnih sposobnosti. Kao što znate, tiamin, folna kiselina, vitamina B2, B6, B12, vitamin C, magnezijum, bakar i jod poboljšavaju funkcionisanje nervnog sistema. Folna kiselina poboljšava kogniciju, a već navedeni sastojci dovode do smanjenja osećanja umora i iscrpljenosti. Q 10 je snažan antioksidans, a vitamin D, B6, B12, C, folna kiselina, gvožđe, bakar i selen su dokazali svoju ulogu u normalizaciji imunog sistema. Preporučena doza je jedna tableta dnevno. Konsultujte se sa farmaceutom pre primene NEUROCALMA. Preporuka je da se koriste dodaci ishrani fabrika koje imaju GMP sertifikat – kaže dr Tamara Tomović.

Razmislite da li trčite sprint ili maraton

Naša sagovornica kaže da je njen savet da se svako od nas prvenstveno dobro zamisli šta želi od života.

Neprestano davanje bez brige o sebi će svakog ubrzo usporiti. Mladi lekari željni dokazivanja, preduzetnici ili mladi menadžeri žele da što pre dokažu i pokažu rezultate i svoju izuzetnost. Kada je sa tim povezano i nejasno postavljanje granice prema drugima (moram u svakom trenutku da budem na raspolaganju drugima, zapostaviću i svoje ciljeve da bi drugi mislili da sam dobar/dobra) to je siguran put ka izgaranju. Ne postoji posao, ma koliko da ga volite, koji možete uspešno raditi ako se ne sačuvate. Razmislite da li trčite sprint ili maraton. Postavljanje granica prema drugima nije sebičnost, to vam omogućava da dugoročno budete dobri za sebe, druge i da uživate u poslu koji radite – savet je dr Tamare Tomović.

(PR – eKlinika)

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor