Lenjost kažu da je nedostatak volje da se u ostvarenje nekog cilja uloži napor ili energija. Lenjost je, obično, privremena jer je svima povremeno teško da se pokrenu. Međutim, ona može da bude osobina ličnosti, a ako ovo stanje traje duže, onda je to problem. Lenjost je jedna od društveno najnepoželjnijih osobina – u najranijem detinjstvu pripisuje se temperamentu (koji je urođen), a kasnije nedostatku radnih navika (koje su stečene).
Kako vidimo i shvatamo lenjost
Društvo, uglavnom, nagrađuje naporan rad i marljivost. Nazvati nekoga lenjim velika je uvreda. Pa ipak, mnogi od nas su spremni da ovu etiketu zalepe sebi i, još više, drugim ljudima.
– Verovanje naše kulture da su ljudi potajno lenji duboko u sebi i da ih treba naterati u produktivnost veoma je staro i ima dalekosežne korene. To datira još od puritanaca i njihovog verovanja da je naporan rad signal da je osoba moralno ispravna – kaže dr Devon Price, psiholog i docent na Univerzitetu Lojola u Čikagu. Uz naš trenutni naglasak na produktivnosti, dr Price kaže da su promene u praksi na radnom mestu i uvek povezane mobilne tehnologije proširile naše ideje o tome kako lenjost izgleda.
– Nismo slobodni čak ni tokom našeg odmora i slobodnog vremena. Od nas se očekuje da stalno budemo savršeni profesionalni uzori. Ovo nam uzima ogroman psihološki danak i dovodi nas u veliki rizik od sagorevanja – kaže on.
Stav dr Price – koji je izneo u svojoj nedavnoj knjizi, „Lenjost ne postoji” – jeste da je lenjost, kako je ljudi vide, pogrešno shvatanje.
– Kada se čini da ljudima nedostaje motivacija, to je zato što su iscrpljeni, traumatizovani, potrebna im je podrška ili ne vide nikakav logičan podsticaj da učestvuju u zadatku – kaže on.
Drugi stručnjaci manje preziru lenjost. Neki kažu da je povezana sa odlaganjem – fenomenom koji je psihologija jasno definisala i proučavala. To istraživanje otkriva kako, kada i zašto ljudi mogu da se upuste u prividna dela lenjosti i šta možete da uradite povodom toga ako mislite da je to problem.
Šta je lenjost
Pre svega, „lenjost” nije formalni klinički termin u oblasti psihologije (ili medicine). Ne može se dobiti dijagnoza lenjosti. Međutim, neki psiholozi su pokušali da definišu lenjost onako kako se koristi u popularnoj kulturi.
Prema studiji objavljenoj 2018. u časopisu Human Arenas, lenjost se može smatrati neuspehom da se postupi ili dela onako kako se očekivalo zbog svesnih faktora koji se mogu kontrolisati, odnosno nedostatka individualnog napora.
Prema ovoj definiciji, učenik koji ne može da obavi svoj posao zbog poremećaja pažnje ne bi zadovoljio ovu definiciju lenjosti, dok bi učenik koji je za to sposoban, ali odabere da to ne uradi, odgovarao ovoj definiciji. Zbog svega ovoga, koncept lenjosti se ne pojavljuje često u psihološkim istraživanjima, ali blisko prati srodni i dobro proučeni fenomen: odugovlačenje.
– Odlaganje je dobrovoljno odlaganje nameravanog čina uprkos očekivanju da će biti gore – kaže dr Tim Pychyl, istraživač odugovlačenja. Osoba mora da namerava da uradi nešto, a zatim da odluči da to ne učini da bi se taj čin kvalifikovao kao odugovlačenje. Ako osoba nikada nije htela ili nameravala nešto da uradi, možemo je označiti kao „lenju”, ali ona ne bi ispunila psihološku definiciju odlaganja.
Iako je identifikovanje vremena kada neko odugovlači često jednostavno, pronalaženje primera lenjosti mnogo je teže. Važno je napraviti ovu razliku, jer čak i najneumorniji i najmarljiviji ljudi ponekad odugovlače. Činjenica da odugovlačite ne čini vas lenjim.
Šta uzrokuje lenjost
Prvo, važno je istaći da se skoro sva istraživanja o onome što ljudi zovu „lenjost“ fokusiraju na odugovlačenje. Opet, to je zato što je lenjost laički izraz, a ne formalni, a i stvar je subjektivnog mišljenja.
Mehanizam suočavanja
– Ljudi misle da je odugovlačenje pitanje upravljanja vremenom, ali to je zapravo pitanje upravljanja emocijama. Pomisao na završetak zadatka izaziva anksioznost ili samo opštu averzivnost, a osoba se može osloboditi tih negativnih emocija tako što će odložiti zadatak – kaže dr Pychyl.
Odugovlačenje je logičan i efikasan „mehanizam za suočavanje sa neprijatnim osećanjima”, objašnjava on. Istraživanje objavljeno u časopisu Personality and Individual Differences podržava ideju da odlaganje stvari može odražavati pokušaj suočavanja sa negativnim emocijama koje nastaju kada ljudi moraju da urade nešto neprijatno ili teško. Zbog toga toliko mladih studenata odlaže posao do poslednjeg trenutka. „Odlaganje je sasvim racionalna reakcija na neprijatnu situaciju,” kaže on.
Godine starosti
Dr Pychyl kaže da je ovo delimično zbog razvoja mozga. Prefrontalni korteks mozga, koji pomaže u planiranju, donošenju odluka, koncentraciji i drugim „izvršnim funkcijama”, ne sazreva u potpunosti do dvadesetih godina, objašnjava on. Pošto je ovo regija mozga koja pomaže u kontroli emocionalnih impulsa i vodi ponašanja koja zahtevaju dugoročnu perspektivu, nije ni čudo da mladi ljudi odugovlače više od odraslih.
Faktor uobičajenog ponašanja
Problem koji se može pojaviti jeste da odlaganje, kao i svako drugo ponašanje, može postati uobičajeno. Ako mozak nauči da se nosi sa neprijatnim zadacima izbegavajući ih, može biti teško da se otresemo ovog odgovora.
– Navike potiču od stalnog ponavljanja radnji koje vam odmah pružaju neko uživanje – kaže dr Wendy Wood, istraživač navika i profesor psihologije na Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu. Odlaganje može označiti sve te okvire: odlaganje neprijatnih poslova može pružiti osećaj olakšanja, što je prijatno. I tako, kao i druge loše navike, odugovlačenje može da se pretvori u situaciju koja brzo izmiče kontroli.
Životna sredina
Drugi istraživači su primetili da je lenjost atribut ponašanja koji možemo naučiti (i verovatnije ćemo ga praktikovati) zbog drugih. Ako se vaše kolege vrzmaju okolo i namerno ne rade svoj posao, veća je verovatnoća da ćete i vi učiniti isto.
Energija i snaga volje (i san)
Energija i snaga volje – ili njihov nedostatak – takođe mogu dovesti do odlaganja. Istraživači su pokazali da kada radnici u smenama ne spavaju, njihova snaga volje opada i postoji veća verovatnoća da će odugovlačiti.
Karakteristike ličnosti
Dr Pychyl kaže da karakteristike ličnosti takođe mogu doprineti odlaganju. To uključuje nizak nivo savesnosti – „dakle, ljude koji nisu poštuju plan, dužnost, obaveze i nisu organizovani”, objašnjava on – kao i impulsivnost. Čak i neki oblici perfekcionizma – želja da se ispune neki visoki samodefinisani standardi – mogu opteretiti zadatke neprijatnim emocionalnim prtljagom koji može dovesti do odlaganja, kaže on.
Ometanje
Na kraju, ali ne i najmanje važno, ometanje – nešto sa čime se mnogi od nas bore ovih dana – glavni je pokretač odlaganja. „Ove tehnologije koje sada imamo zaista su problematične i zato ih i nazivamo oružjem za masovno odvraćanje pažnje,” kaže on.
Upozorenja zasnovana na tehnologiji, sajtovi društvenih medija i drugi podsticaji otežavaju mnogima od nas da započnu težak zadatak i da ga se drže, kaže on. I istraživanje u Computers in Human Behavior pokazalo je da upotreba društvenih medija (i velika upotreba pametnih telefona) predviđaju neke oblike akademskog odlaganja.
I vredi napomenuti da drugi, poput dr Price, smatraju da ovo što nazivamo lenjošću zapravo ne postoji jer uvek postoje valjana objašnjenja za prividnu lenjost osobe.
Da li je lenjost loša za zdravlje
Nema mnogo istraživanja o tome kako i da li lenjost utiče na zdravlje i blagostanje. Ali kada je u pitanju odugovlačenje, postoje dokazi da ono može sprečiti ljude da prihvate nova i korisna ponašanja, kao što je novi program vežbanja ili zdraviji pristup ishrani, navodi se u pregledu objavljenom 2018. u časopisu Frontiers in Psychology.
Takođe, među ljudima koji osećaju da imaju problem sa odugovlačenjem, odlaganje stvari može izazvati značajan psihološki stres, što može dovesti do anksioznosti, lošeg raspoloženja i smanjenog blagostanja, stoji u istom pregledu.
Dr Price dodaje da ljudi koji sebe smatraju lenjim mogu biti sve samo ne to. Ipak, ova samopercepcija može dovesti do problema.
„Iznova i iznova sam u svom radu otkrivao da su ljudi koji su najviše uvereni da su lenji oni od kojih se traži da urade previše, i zahtevaju previše od sebe, sa premalo podrške. Ako vaša lista obaveza ima 20 stavki, ali imate energije da obavite samo 10 stvari dnevno, uvek ćete se osećati lenji i ako stalno pokušavate da radite preko svojih mogućnosti – kaže on.
Saveti kako da budemo manje lenji
Različiti stručnjaci koriste različite pristupe kako bi nam pomogli da upravljamo samodijagnostikovanom lenjošću. Tu mogu da budu uključeni učenje da prema sebi budete blaži ili usvajanje navika koje vam pomažu da izbegnete ometanja.
1. Radite manje, a ne više
Vaš cilj ne bi trebalo da bude da se više uklopite, kaže dr Price. Umesto toga, morate da identifikujete šta vam je najvažnije i da ostalo ostavite po strani. „Prepolovite svoju listu obaveza,” savetuje on.
Jednostavno rečeno, morate odrediti prioritete. „Zapitajte se šta ste spremni da izostavite? Šta ćete da smanjite? Koga ćete razočarati? Koje društvene standarde možete sebi da priuštite da izostavite? To su pitanja koja treba sebi da postavljamo, a ne ‘kako da nateram sebe da uradim više’,” dodaje on.
2. Odredite se
Odlaganje, kaže dr Pychyl, često je podstaknuto „nejasnim namerama”. Na primer, kažete sebi da morate da sredite svoj stan ili da započnete novi program vežbanja. Ali niste sigurni u detalje, uključujući šta tačno planirate da uradite i kada ćete to početi.
– Kažete sebi: „Uradiću to ovog vikenda,” ali to nema skoro nikakvu motivacionu snagu – kaže on.
Umesto toga, razmislite šta tačno želite da uradite i odredite tačno vreme i mesto za to. Ako budete konkretni, biće veća verovatnoća da ćete biti dosledni.
3. Neka bude zabavno
Dr Wood kaže da je trik za stvaranje navike „ponavljanje, ponavljanje, ponavljanje”.
– Najverovatnije ćemo ponoviti radnje u kojima uživamo. Dakle, pronađite nešto što vam se sviđa u novoj akciji koja je čini prijatnom – kaže ona.
4. Radite samo jedan posao i pravite pauze bez korišćenja tehnologije
Da biste bilo šta uradili – ili započeli – morate biti u stanju da se oduprete ometanju i da ostanete usredsređeni na posao. Tehnologija ovo čini sve težim i težim, pa razmislite o tome da svoju tehnologiju izbacite iz jednačine. „Ne možete da se oslonite na snagu volje. Morate da uzmete svoj telefon i stavite ga u drugu sobu – kaže dr Pychyl.
5. Budite svesniji
Dr Pychyl kaže da se mnogo odlaganja svodi na naviku, bilo da se radi o uobičajenom odlaganju zadataka ili uobičajenom reagovanju na njih anksioznošću ili drugim neprijatnim emocijama. U oba slučaja, prakse svesnosti, koje treniraju svest o sadašnjem trenutku, bez osude mogu biti korisne.
– Sabranost i svest o sopstvenom razmišljanju od ključnog su značaja – kaže on. Vežbanje svesnosti takođe vam može pomoći da ignorišete ometanja i da ostanete usredsređeni na zadatak, dodaje on.
6. Budite opušteni
Za jednu studiju, dr Pychyl i kolege ispitali su načine na koje su studenti reagovali nakon perioda odlaganja. Među studentima koji su odugovlačili pre ispita, oni koji su sebi oprostili (za razliku od ljutnje na sebe) imali su manje šanse da ponovo odugovlače pre sledećeg ispita.
– Opraštanje omogućava pojedincu da prevaziđe svoje neprilagođeno ponašanje i fokusira se na predstojeće ispite bez tereta prošlih postupaka – napisali su on i njegovi koautori u svom radu. On objašnjava da negativan odnos i mišljenje o sebi povećava negativna osećanja i samoprocenu, što čini odlaganje verovatnijim.
– Morate da uvedete samopoštovanje. Fokusirajte se na napredak, ali priznajte sebi i budite svesni da će vam se ponovo desti da odugovlačite – kaže dr Pychyl.
neka vrsta demencije