Burnout sindrom ima simptome po kojim se može prepoznati, a neki od njih su: osećaj iscrpljenosti ili odsustva energije, pojačana mentalna distanca od posla ili negativna osećanja i cinizam prema poslu i smanjena efikasnost na radnom mestu. Specifično je da se burnout sindrom odnosi na profesionalni kontekst i ne treba da se koristi da bi se opisala iskustva iz drugih životnih oblasti, piše u ICD klasifikaciji, ali svi znamo da burout sindrom utiče na sve odnose i životne oblasti.
Postavljanje dijagnoze burnout sindroma
Dijagnozu nije baš lako postaviti, jer u društvu ne postoji široko razumevanje značaja burnout sindroma na funkcionisanje pojedinca, organizacije i društva uopšte. Podrazumeva se da ste premoreni i iscrpljeni kada ste posvećeni poslu, što uopšte nije tačno, kažu stručnjaci. Najvažnije je prepoznati trenutak kada opterećenje poslom pređe granicu podnošljivosti stresa i potražiti stručnu pomoć.
– Lekar opšte medicine trebalo bi da prepozna sindrom izgaranja i da savetuje bolovanje, jer se izmeštanjem iz radne sredine osoba oporavlja. Psihijatri su oni koji dijagnostikuju sindrom izgaranja, ali znamo da postoji velika stigma povezana sa odlaskom kod psihijatra. U situaciji kada se ljudi bore za dobra mesta u organizacijama, priznanje da niste dovoljno produktivni može da vas uspori u napredovanju, pa zaposleni obično kriju kako se zaista osećaju. Dugoročno gledano, to značajno utiče na njihovo opšte zdravlje i produktivnost. Ukoliko sumnjate da tonete u burnout, obratite se stručnom licu – savetuje dr Tamara Tomović.
Suze su sasvim u redu
Kažete da se klijenti kad dođu na razgovor kod Vas obično rasplaču. Da li je to dobra reakcija i zašto do toga dolazi?
– Kada se klijenti nađu kod psihoterapeuta kome veruju, to za njih predstavlja sigurno mesto na kome mogu slobodno da iskažu svoje emocije. Sav pritisak, frustraciju i nezadovoljstvo oni „isprazne” na sesiji/pregledu. Kada posle izvesnog vremena nauče da se relaksiraju, fizički se aktiviraju ili savladaju neke od načina zauzimanja za sebe i svoja prava, komuniciraju bolje i povrate samopouzdanje, klijenti mogu da se uspešnije bore sa pritiskom koji imaju u poslovnom, pa i u privatnom okruženu – objašnjava za eKlinika portal dr Tamara Tomović.
Postepeno uvođenje zdravih navika u borbi protiv buronout sindroma
Kada se jednom izađe kao pobednik nad burnout sindromom, postoji li opasnost da se nakon nekog vremena osoba ponovo suoči sa istim problemom i postoji li način da to stanje preveniramo?
– Ukoliko promenite kompaniju i nađete mirnije radno mesto sigurno ćete se osećati bolje. Međutim, uvek će postojati nešto što vam ne odgovara. Osoba treba da nauči da se bori za sebe i svoja prava, da adekvatno komunicira i sarađuje sa drugima, da se relaksira u toku radnog vremena, redovno ide na odmore i „isključuje“ u toku dana. Ne treba da budete stalno dostupni. Važno je i učenje pravilnog abdominalnog disanja (dišite stomakom po 3 min. nekoliko puta dnevno), hodajte 20 min, pokušajte da izbacite grickalice i slatkiše, smanjite unošenje kafe na dve-tri šoljice dnevno, prestanite da pušite – uz adekvatnu podršku uspećete da živite zdravije. Spavajte najmanje 7 h, „ta serija” može da sačeka vikend. Ne morate sve odjednom da promenite, promenite jednu stvar u svom životu tokom 3 meseca. Uvođenje zdravih navika ide postepeno, ali na kraju postaje stil života – savetuje dr Tamara Tomović.
Još jedan savet jeste da koristite proverene suplemente koji će doprineti očuvanju normalnog funkcionisanja nervnog sistema, kao što je NEUROCALM Zdravlja Leskovac.
NEUROCALM je dodatak ishrani na bazi vitamina, minerala, aminokiselina, koenzima Q10 i karotenoida koji doprinosi očuvanju normalnih funkcija moždanih akivnosti sa pozitivnim delovanjem na koncentraciju i pamćenje.
(PR/eKlinika)
