Razvod je jedna od najvećih životnih trauma. Odluka o okončanju braka često je teška, a parovi mogu provesti mesece, ili čak godine u nefunksionalnom braku dok jedna strane ne odluči da preseče situaciju. Ona je veoma često agonija i za supružnike, i za decu ali i okruženje.
Šta kažu statistike kada je tema razvod, koji činioci su presudni za žene
Statistike kažu da su savremenom zapadnom svetu žene neuporedivno više iniciraju razvod nego muškarci. Brojke variraju od države do države. Primera radi, u Sjedinjenim Američkim državama je to oko 70 odsto. U Velikoj Britaniji je u 2019. godini 62 odsto žena od ukupnog broja zahteva je rešilo da „preseče“. Neke zemlje su čak, poput Velike Britanije, olakšala proceduru za podnošenje zahteva. Ova promena mogla bi, kako se očekuje, da otvori vrata još većem broju žena koje su ranije možda oklevale, da podnesu zahtev za razvod braka.
Odgovor zašto se žene češće odlučuju na ovak korak je kompleksan i predstavlja sublimaciju ekonomskih, društvenih i psiholoških činilaca.
Koja očekivanja žene imaju, a šta najčešće dovodi do toga da se desi razvod
Za mnoge žene, presudan uzrok, odnosno ono što predstavlja završni udarac pre podnošenja zahteva za razvod, jesu izneverena očekivanja. Ona često neće uspeti da se poklope sa realnošću. Stručnjaci kažu da žene imaju veća očekivanja o tome kako će partner zadovoljiti njihove emotivne ali i druge potrebe u ondnosu na muškarce. To može dovesti do razočaranja čak i odmah posle venčanja. No, to je samo vrh ledenog brega.
Gilza Fort-Martines, licencirani terapeut za parove, specijalizovana za partnersku terapiju, kaže da to što muškarci prema istraživanjima imaju nižu emocionalnu inteligenciju od žena, može dovesti do situacije da se žene osećaju nezadovoljno, zapostavljeno i nedovoljno ispoštovano. Studije kažu da žene imaju manje strpljenja. Eksplozivnije su prirode, više pričaju. Naravno, svaka osoba i svaki brak su priča za sebe. Ovo su neka „opšta mesta“ koja su se kao takva pokazala u istraživanjima i među ženama i među muškarcima.
Šta sve doprinosi da žene ipak pokrenu proceduru za razvod braka
Takođe, žene smatraju da mnogo više ulažu u vezu i zajednicu na raznim frontovima, a da im se ne daje, odnosno ne vraća dovoljno. To se, prema rečima terapeuta, u praksi često pokaže i kontraproduktivno po pripadnice lepšeg pola. Njihova sklonost da na neki način budu lideri u porodici jer se veliki deo obaveza prebaci na njih, rezultira time da su prve koje će postavljati razna pitanja.
Žene su, kažu studije, više izložene stresu u bračnim zajednicama nego muškarci. Upravo to će možda, uz kompleksnost međusobnih odnosa, dolazak dece, ekonomski momenat i druge okolnosti, produbiti probleme. Sve će biti još dramatičnije ako nedostaju komunikacija i tolerancija. Ovo je, nažalost, sve češći slučaj bez obzira na to koji deo sveta je predmet istraživanja. Ima još nešto zanimljivo što govori u prilog tezi da kada žena odluči da preseče, onda je zaista i odlučila. Naime, samo 27 odsto žena kaže da žali zbog razvoda. Kod muškaraca žali njih 39 odsto.
Da li su deca i dalje presudna za ostajanje u lošem braku
Statistike kažu da u novije doba žene više ne izbegavaju razvod „zbog dece“. Veća stabilnost i samostalnost, otvaranje društva prema ženama kao liderima i ekonomska nezavisnost, uslovljavaju da su žene ipak hrabrije nego ranije kada kažu „bolje dobar razvod nego loš brak“. Za decu je svakako zdravije da odrastaju uz jednog roditelja nego u zajednici koja nije funkcionalna.
Uprkos velikim izazovima, žene su ipak feksibilnije i lakše se prilagođavaju novim životnim situacijama. To važi i za organizaciju nakon razvoda. Ukoliko je i obrazac razvoda funkcionalan i postoji normalan dogovor između roditelja oko brige i deci, žene su svakako neuporedivo češće „pobednice“ razvoda a ne gubitnice, pod uslovom da je inicijativa bila njihova.
Dobar razvod je interes svih ako zajednica nije bila funkcionalna
Sa tim je saglasna i Heidi Car, psiholog i stručnjak za porodične odnose iz Njujorka, koja kaže:
– Zdrava porodica je sigurno najbolja baza za decu, kao i za mentalno zdravlje oba partnera. Ali, ako do razvoda dođe a inicirala ga je žena, u najvećem broju slučajeva se ispostavi da je tom muškarcu zapravo više „valjao“ brak nego njoj. To naravno ne znači da instituciju braka treba anulirati, ali ne mogu se poreći koristi koje žene imaju kada se oslobode određenih stega, stresa, velikog nezadovoljstva i osećaja da samo ulažu a da ništa ne dobijaju. To ih onda čini frustriranim i nesrećnim, a to se prenosi i na drugog partnera kao i na decu. Finansijska nezavisnost je veoma važan faktor u putu ka samopouzdanju, ali je za žene ipak važnija ta emotivna komponenta, posebno ako je sa partnerom postojalo nerazumevanje i odnosi su bili loši. Umesto suza, preispitivanja i osećaja da nije dovoljno dobra, koji je ponekad beskonačna agonija u kojoj niko nije srećan, žena se u novije doba ipak lakše odlučuje da donese ovu odluku.
