Masovno ubistvo je složen i destruktivan čin, visoko traumatičan događaj koji se dešava kao rezultat brojnih okolnosti. Jedan od faktora koji je relevantan za širenje masovnih pucnjava i drugih „zaraznih“ ponašanja je generalizovana imitacija, ili „društvena zaraza“. Celo naše društvo sada se nalazi na ozbiljnom ispitu, a od toga kako ćemo ga shvatiti, umnogome zavise i sekundarne posledice.
Šta je negativna inspiracija i zašto su vulnerabilne grupe posebnom riziku
– Kada se desi jedan tako drastičan događaj, kao da se neka brana otvori, popusti, teskoban i nasilan sadržaj krene da se izliva, na neki način na čitavo društvo. Za ljude i decu koji imaju neku specifičnu ranjivost, vulnerabilnost, u smislu da su podložni uticajima, to može biti vrsta okidača i negativne inspiracije za određena ponašanja, koja možda u nekoj regularnoj, sigurnijoj, bezbednijoj situaciji ne bi izašla na videlo. Određeni nivo nasilja se podiže i moramo da vidimo kako ćemo lično, porodično, kao društvo, da nešto uradimo sa tim – upozorava u razgovoru za eKlinika portal dr Nataša Pješčić, specijalista psihijatrije u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
Potrebno je vreme i povezivanje sa bliskim osobama
Osećanja koja su izazvana prethodnim traumatskim događanjima na kolektivnom nivou vrlo su burna, negativna i jaka. To je, saglasni smo sa dr Pješčić, nesporno. Međutim, prema rečima sagovornice našeg portala, ona mogu da dovedu i do stanja koje nauka definiše kao paraliza mišljenja, odnosno nemogućnost racionalnog razmišljanja.
– Zbog toga je potrebno vreme da se ovakve složene emocionalne situacije obrade i procesuiraju, kako bi se prema onima koje su traumatične napravio odnos. Da se one „smeste“ u naš psihološki svet. Negativne posledice su moguće, ali iz njega mogu da nastanu i promene na ličnom i širem nivou na bolje. U borbi protiv straha potrebno je da se održe sopstvene dnevne rutine, kako kod odraslih, tako i kod dece. Neophodno je da se povežemo sa bliskim osobama, koji će nam pomoći da sve ovo nekako zajedno razumemo. Treba naglasiti i potrebu da otvoreno pričamo sa decom – objašnjava dr Pješčić, posebno naglašavajući dodatnu pažnju koju sada treba pokloniti adolescentima:
Adolescenti, postavljanje granica i samokontrola
– Kod njih nema još jasne granice između mašte i realnosti. Trebalo bi im primarno ograničiti pristup igricama i virtuelnom svetu, jer adolescent nema osećaj za kontrolu i meru. Nije sve u u zabrani i kazni, već je ideja u kulturi koja utiče na kontrolu ponašanja. Adolescenti je ne poseduju, pa zato često i imaju problem sa samokontrolom. Kod njih uglavnom vlada princip „sve, sada i odmah“ i nekada ne mogu da zamisle konsekvence nekog ponašanja. Tako misle i da smrt nije kraj. Završetak sazrevanja simboličnog mišljenja kod adolescenata dešava se tek u 18. godini. Pre 18. godine, njima je „misliti“ i „činiti“ isto – objašnjava specijalista psihijatrije.
Kako kanalisati strahove i kada potražiti stručnu pomoć
Tragični događaji su izazvali lični i kolektivni emotivni potres, ali i kombinaciju osećanja kakva su šok, neizvesnost, strahovi, razarajuće emocije.
– Ukoliko ljudi uđu u strahove da će nešto loše svakog trenutka da se desi, to samo može da dovede do još većeg iscrpljenja. Ovakve situacije pokreću emocije kojima treba da se prepustimo, ali i da mislimo. Tako se sprečava paraliza mišljenja, oslobađanjem i artikulisanjem emocija, kada one dobiju i svoje ime. Jedino tako može da dođe do nekog vida promene, unutrašnje spoznaje i mira. Međutim, moguće je da ovakvi događaji pokrenu i naša traumatska iskustva, koja su bila zakopana u nama (retraumatizacija). Ako dođe do razvoja intenzivne anksioznosti, straha, depresivnosti, nekakvih nerealnih ideja, čudnog ponašanja, ako je onemogućeno svakodnevno obavljanje aktivnosti i funkcionisanje nakon ovakvih traumatičnih događaja, potrebno je obratiti se za pomoć stručnim licima – naglašava dr Pješčić.
Šta je copycat fenomen i koji faktori mogu da inspirišu kopiranje zločina
Dr Nataša Pješčić kaže da je jedan od prvih spomenutih pojmova nakon tragičnih događaja koji su nas zadesili, copycat fenomen (kopiranje zločina), vrlo složen i nedovoljno istražen. Njegov deo, prema rečima specijaliste psihijatrije jeste i identifikacija, odnosno poistovećivanje sa nekom vrstom „slave” i „moći“ počinioca dela koje može biti inspiracija, objašnjava specijalista psihijatrije i dodaje:
– Istraživanja, međutim, pokazuju da mentalne probleme ima oko 10 odsto počinilaca copycat zločina, a da razni drugi faktori doprinose ovakvim događajima. Uvek se radi o mešavini genetskog nasleđa i osobine ličnosti, uticaja porodičnog okruženja, škole i šireg društva u celini. Svaki deo utiče na sve. Kompleksno je i nema jednog uzroka. Na primer, ekstrovertna osoba će u startu biti otvoreno agresivna. Ako je neko introvert po prirodi, verovatnije je da će da trpi kumulativnu traumatizaciju, a u nekom trenutku možda i eksplodira.
Drugi razlozi aktiviranja copycat fenomena
Takođe je značajno, prema rečima naše sagovornice, neprekidno apelovati na ulogu medija, jer copycat fenomen nastaje i kao posledica medijskog izveštavanja. Mora se voditi računa o tome da senzacionalističko izveštavanje, pa i imenovanje počinilaca zločina, pravljenje od njih antiheroja, heroja, žrtve ili napaćene duše, može da utiče na određene ličnosti da ih imitiraju, kaže dr Pješčić i pojašnjava:
– Navedeno neće motivisati prosečnog čoveka da izvrši zločin. Ali, kod nekoga ko ima istorijat kriminalnog ponašanja, sklon je nasilju a nalazi se na nekoj vrsti „ivice“, može da dođe do „popuštanja kočnica“ i da bude motivisan da izvrši dela. Ono što je ključ u korektnom izveštavanju jeste poštovanje pravila „3S“: stop spekulaciji i senzacionalizmu.
Takođe, ističe dr Nataša Pješčić, još tri važne stvari ne treba zaboraviti:
- Istraživanja su pokazala da način na koji mediji izveštavaju o masovnim pucnjavama mogu da doprinesu imitaciji takvih dela. Oodgovornim izveštavanjem se smanjuje rizik.
- Većina mentalno obolelih osoba nije nasilna a počinioci masovnih pucnjava često nemaju dijagnozu mentalnog oboljenja.
- Odgovornim izveštavanjem o masovnim pucnjavama javnost može da se edukuje, a rizik od budućeg nasilja smanji.
Važna uloga medija u percepciji dece i sprečavanju copycat fenomena
Izveštavanje medija o kriznoj situaciji ili traumatičnom događaju oblikuje osećanja i ponašanja javnosti neposredno nakon, ali i duže posle njega. Naša sagovornica podseća da senzacionalistički naslovi i tekstovi, preuranjeno i neutemeljeno iznošenje uzroka, kao i previše detalja o događaju mogu u javnosti izazvati nemir, paniku i osećanje bespomoćnosti. Ali, i povećati šansu da se ovakav događaj ponovi.
– Neodgovorno izveštavanje o visoko traumatičnim događajima može da ostavi naročite posledice na decu i mlade. Posebno ukoliko su oni direktno pogođeni ili poznaju nekoga ko je direktno pogođen. Da bi sebi razjasnili same događaje ali i kanalisali sopstvena razmišljanja i osećanja, oni u medijima samostalno traže informacije. Tom prilikom deca i mladi mogu biti izloženi dezinformacijama ili pogrešnim, površnim i neosetljivim tumačenjima događaja, bilo u vestima ili komentarima na njih. Takođe se u javnom govoru može desiti da se cele generacije označe kao „izgubljene, otuđene“ i slično. Osetljive i neproverene informacije, pretpostavke o osobama, ličnim odnosima i događajima koji su njima povezani, mogu kod dece i mladih uneti dodatnu zbunjenost, osećanje besa, nepoverenja i nepravde, kao i osećaj da ih šira zajednica ne razume. Sve to može imati ozbiljne psihološke posledice i usporiti proces oporavka – podseća specijalista psihijatrije.
Šta može izazvati dodatnu štetu i stigmatizaciju, a šta korist
U posledice štetnog izveštavanja, prema rečima dr Pješčić, spada prvenstveno inspirisanje imitatora koji u počiniocu vide uzor ili heroja. Takođe, može da dođe do dodatnog traumatuzovanja preživelih, porodica i lokalne zajednice. Rastu predrasude o mentalno obolelim osobama i one se dodatno stigmatizuju. Može da dođe i do odvraćanja mentalno obolelih osoba od traženja ili prihvatanja stručne pomoći.
– Sa druge strane, odgovorno izveštavanje doprinosi razumevanju događaja, pomaže oporavku čitave zajednice i doprinosi prevenciji ovakvih događaja. Efekti korisnog izveštavanja su u edukovanju javnosti kako da prepozna potencijalne počinioce nasilja i kako da reaguje u tom slučaju, kao i pružanje utehe preživelima, porodicama, zajednicama, uključujući i porodicu počinioca. Značajno je i informisanje javnosti o znacima upozorenja koji ukazuju na emotivnu patnju i potencijalno nasilno ponašanje. Daje se podsticaj ljudima da potraže pomoć za sebe ili druge u slučaju povišenog rizika od štetnih postupaka – ispričala je u razgovoru za eKlinika portal dr Nataša Pješčić, specijalista psihijatrije.
