Verterov efekat ili Verterov sindrom (imitativno samoubistvo) je talas izvršenih samoubistava podstaknut prikazom samoubistava u medijima ili opisanim popularnim delima literature ili kinematografije.
„Jadi mladog Vertera“ i posledični „Verterov efekat“
Ovaj pojam je identifikovan 1974/1975. godine od strane američkog sociologa Dejvida Filipsa sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, nakon njegovog istraživanja talasa samoubistava koji je harao Evropom krajem XVIII veka.
Kako u razgovoru za eKlinika portal objašnjava dr Nataša Pješčić, specijalista psihijatrije u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, lavina je krenula posle objavljivanja Geteovog romana „Jadi mladog Vertera“. U njemu, naime, mladić izvršava suicid zbog neuzvraćene ljubavi, pa otuda i naziv ovog fenomena.
U kom slučaju je Verterov efekat izraženiji
– Ova veza je izraženija kada su u pitanju samoubistva javnih ličnosti, a imitiranju takvih samoubistava posebno su skloni adolescenti i mladi ljudi. Jednostavna imitacija, u kojoj se neka osoba identifikuje sa drugim osobama koje imaju problem, može rezultirati primenom istog način „rešavanja“ problema. Drugi efekat može biti identifikacija sa poznatim ličnostima, koju neka osoba može doživeti kao superiornu. Naime, medijsko praćenje suicida poznate ličnosti mnogo je uticajnije od priče o suicidu ličnosti koja je anonimna – objašnjava specijalista psihijatrije i psihoterapeut.
Verterov efekat je posebno opasan za osetljive grupe
Međutim, naglašava naša sagovornica, kako su ovakvi događaji proizvod kompleksnog sklopa okolnosti, tako i reakcije, lične i opšte, ne zavise samo od psihičkog statusa pojedinca. U jedan od najznačajnijih faktora koji na sve utiču spada društvena klima, kao i način na koji mediji izveštavaju i kakav to uticaj može da ima na svaku, a posebno na osetljive grupe.
– Američka asocijacija za suicidologiju navodi da više od 50 naučnih studija potvrđuje da određeni tip izveštavanja o samoubistvu može povećati šanse za imitiranje kod ranjivih osoba. U izveštavanjima ne treba zanemariti ni moguću stigmu i psihičku bol porodice preminulog – napominje dr Pješčić.
Uloga društva i medija u sprečavanju Verterovog efekta
Kako samoubistva mogu da rezultiraju Verterovim efektom, adekvatan način kako bi ih trebalo tretirati u medijima nije samo stvar novinarskog kodeksa. Dr Nataša Pješčić o smernicama izveštavanja sa strane struke kaže:
– Poželjno je koristiti minimalističke formulacije i kratko obavestiti o smrti osobe. Na primer, umesto „NN se ubila/o skokom sa 11. sprata“, izvestiti da je „NN preminula/preminuo u 27. godini života“. Za ilustraciju bi trebalo upotrebljavati slike iz svakodnevnog života (kada su javne ličnosti u pitanju), a izbegavati fotografije sa lica mesta ili fotografije ožalošćene porodice. Takođe, i pravilno interpretiranje statistike o samoubistvima je od važnosti. Trebalo bi razgovarati sa stručnjacima za mentalno zdravlje i u izveštajima navoditi pre njihovo viđenje nego očevidaca, prijatelja ili poznanika osobe koja je izvršila samoubistvo.
Prevencija samoubistva kao poruka
Uz tekst je, kaže dr Nataša Pješčić, preporučljivo dodati prilog o znacima upozorenja kada je o samoubistvu reč, kao i načinima dobijanja profesionalne pomoći (kome se obratiti u slučaju da neko razmišlja o samoubistvu i kako kontaktirati stručna lica).
Važno je, dodaje psihijatar i psihoterapeut, iskoristiti događaj za prevenciju, kao i za upoznavanje sa mogućim alternativama, dostupnim tretmanima i resursima za pomoć u krizi. Onlajn medijima se preporučuje oprez kod moderisanja komentara, odnosno uspostavljanje procedure za kontrolisanje potencijalno neprimerenih i štetnih komentara čitalaca.
Primeri koji mogu doprineti Verterovom efektu
Naša sagovornica naglašava da se preporuke kako ne izveštavati o samoubistvu odnose pre svega na pojednostavljeno izveštavanje. Primer je predstavljanje samoubistva kao rezultata jednog događaja (teške materijalne situacije, raskida ljubavne veze, otkaza… ) ili misterioznog, neobjašenjenog čina bez znakova upozorenja.
Ne treba, prema njenim rečima, praktikovati ni produženo ili ponovljeno izveštavanje, kada se velika medijska pažnja posvećuje određenom slučaju samoubistva (bez obzira ko je osoba koja ga je izvršila). Posebno negativan uticaj može da ima senzacionalističko izveštavanje, odnosno izveštavanje o samoubistvu na isti način kao u slučajevima kriminala, sa bombastičnim naslovima, komentarima, izjavama pojedinca.
– Opasno je i predstavljanje samoubistva kao rešenja za postizanje nekog cilja. Loše su sve formulacije zvuče kao da je osoba samoubistvom postigla izlaz iz neke situacije. Pogrešno je i glorifikovanje samoubistva ili osobe koja je počinila samoubistvo. Treba izbegavati romantične prikaze života i smrti preminulog, što često posebno naglašeno kada su u pitanju javne ličnosti. Takođe, i slike velikih pogrebnih kolona, uplakane porodice i prijatelja na sahranama – naglasila je u razgovoru za eKlinika portal dr Nataša Pješčić, specijalista psihijatrije i psihoterapeut.
