Smeh je proces koji pokreće niz psihofizičkih funkcija u našem telu, sa višestrukim reakcijama. Kada se smejemo, organizmom cirkuliše više kiseonika i krvi, osnažuje se imunitet, kod dece se luči hormon rasta, a mozak oslobađa endorfin, hormon zadužen za osećaj zadovoljstva.
Smeh podrazumeva pregršt senzacija još od majčinog stomaka
Stručnjaci za neonatologiju kažu da se bebe osmehuju još u stomaku (poslednja faza prenatalnog perioda). Reč je zapravo o refleksu vežbanja Santorinijevog mišića. To je posebna mišić „zadužen“ za smeh, koji je inače razvijen samo kod pripadnika ljudske vrste. Novorođenčad se često osmehuju dok spavaju, što se takođe pripisuje mišićnim refleksima. Smeh uz glasovno praćenje dešava se od trećeg meseca života, a dete se od osam meseci osmehuje samo osobama koje poznaje.
Onaj dečji smeh koji nas razoružava svojim pozitivnim emocijama može da se intenzivira u igri, pri proizvodnji zvukova ili na životinje. Mala deca takođe na pozitivne iznenađujuće događaje često reaguju ete reaguje smehom najviše na neočekivane događaje, igru, kasnije na ispunjenje neke želje ili pri dobijanju poklona.
Šta je komikoterapija
Ono što može značajno da utiče na nivo stresa i dece i odraslih, jeste upravo smeh uz igru i međusobnu interakciju. Jedna studija potvrđuje da se na taj način posebno kod dece predškolskog uzrasta razvija i stimuliše emocionalna inteligencija. Starije osobe izbegavaju zamke depresije, anksioznosti, lošeg raspoloženja i samoizolacije.
Smejati se često jedna je od odlika normalnog psihofizičkog razvoja, dobrog mentalnog zdravlja, posedovanja dovoljno pozitivne energije za borbu protiv svakodnevnog stresa. Još od starih vremena da smeh se govorilo i da je lek. Poznato je da je u pojedinim zemljama razvijena komikoterapija, terapijski modus pri kome kod dece kod koja su na hospitalnom lečenju na razne načine stimuliše smeh. Pokazalo se da kod njih dolazi do značajnog oslobađanja od strahova oslobađaju, lakše se uspostavlja poverenje i opuštenija su, posebno kada su duže na bolničkom lečenju.
Kada se smejemo, zdraviji smo
Smeh jača imunski sistem, to su utvrdile kliničke studije. Takođe je dokazano da negativne emocije utiču dijametralno suprotno, odnosno da ga oslabljuju. Naučnici takođe zaključuju da smejanje pomaže da se poveća broj ćelija koje se bore protiv karcinoma i pozitivno utiče na broj ovih antitela u organizmu. Kada se smejemo, nivo kortizola opada a povećava se nivo endorfina. Osobe koje se često i iskreno smeju manje su anksiozne, besne i depresivne. Takođe, takozvani smeh „iz stomaka“ pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem. Poboljšava se snabdevanje kiseonikom, a to utiče na fleksibilnost i jačanje mišića, kao i prohodnost respiratornog sistema.
Zanimljivo je i da su naučnici preveli u brojke potencijalni efekat smeha kao vida aerobne vežbe. Prema ovim navodima, minut smeha ima isti efekat kao da vežbamo 10 minuta na mašini koja simulira veslanje.
Mentalno zdravlje i smeh
Retko ko može da ima negativne ili uznemirujuće emocije kada se iskreno smeje. Tu spadaju i bes, ljutnja, agresivnost, koje „gube“ kada je smeh prisutan. Gledanje komedija, druženje sa duhovitim prijateljima, pričanje viceva ili čitanje smešnih priča takođe pomaže opuštanju i „punjenju baterija“. Ako se više smejemo, porašće i nivo naše ukupne energije, umanjićemo stres, poboljšati fokus i uspešnije rešavati zadatke.
Dobro raspoloženje doprinosi promeni perspektive i daje nam drugačiji pogled na neku tešku situaciju u kojoj se nalazimo. Izmenjena perspektiva ne samo da stvara psihološku distancu u odnosu na problem ili sukob u kome se nalazimo, već nam daje i objektivnije sagledavanje. Čak i crni humor ima neke svoje prednosti, iako nisu sve osobe na njega spremne niti mogu da ga razumeju, pa je dobro da to imamo u vidu.
Smeh nas čini bližim drugim ljudima, a socijalna inteligencija je izuzetno važan segment stabilnog mentalnog zdravlja. Ako je neko odjednom prestao da se smeje, bez obzira na starosnu dob, obratite pažnju. Možda mu se dešava nešto sa čim ne može da se izbori. Porazgovarajte sa tom osobom u poverenju i ohrabrite ga da potraži stručnu pomoć, ukoliko to situacija zatheva.
