Foto: Shutterstock
Limfom je maligna bolest limfnog sistema i posledica nekontrolisanog razmnožavanja ćelija imunog sistemam u limfnim čvorovima. Obuhvata grupu oboljenja. Zašto dolazi do ove bolesti nije do kraja poznato. Postoje faktori rizika koji mogu da pojačaju mogućnost od nastanka limfoma, ali moguće je da čovek nema ni jedan faktor rizika, da živi zdravim načinom života i dobije ovu bolest.
Nacionalni dan borbe protiv limfoma Udruženje obolelih LIPA obeležiće i ove godine s ciljem da se podigne svest o ovoj bolesti. Pacijenti ističu značaj ranog otkrivanja limfoma i adekvatnog lečenja.
Pojačano noćno znojenje, otečeni limfni čvorovi, povišena telesna temperatura uobičajeni su simptomi limfoma. Stručnjaci kažu da se ne možemo u potpunosti osloniti na simptome, kada je u pitanju ova bolest. Dr Zorica Cvetković, načelnica hematološkog odeljenja KBC Zemun kaže da je klinička slika pacijenata veoma raznolika.
Stručnjaci naglašavaju da ne postoje jasni uzročnici i faktori rizika za nastanak limfoma, s tim što se u literaturi se kao najčešći rizici navode različiti virusi poput Epstein Barr virusa, bakterije Heliko bakterija, hepatitis C, HIV, autoimune bolesti, genetski činioci.
Simptomi limfoma su najčešće bezbolno uvećanje limfnih čvorova na vratu, u pazuhu i preponama. Dr Cvetković ipak naglašava da postoji više od 800 limfnih čvorava u telu, limfni čvor može da bude uvećan ali i ne vidljiv golim okom. Pacijenti se često žale na umor, veća je sklonost ka infekcijama i krvarenju.
Promene na koži, gušenje, stalni kašalj, promene u stolici nekada su simptomi limfoma. Prognoza bolesti je prilično dobra ako se limfom otkrije na vreme i počne odgovarajuće lečenje. Lekari upozoravaju i da posle zalečenja postoji rizik od vraćanja bolesti.
Limfomi se mogu dobro da kontrolišu uz savremenu terapiju, ali veoma je bitno da se bolest na vreme otkrije.
– Kod agresivnih formi limfoma ukoliko pacijent nema odgovarajuću terapiju bolest se uglavnom završava letalnim ishodom – skreće pažnju zastupnik Udruženja LIPA Maja Marković.
Uz inovativne terapijske modele šanse za izlečenje su veće, a veliki broj obolelih može da se izleči posle prve linije lečenja, kada su i najveće šanse da se spreči pojava od relapsa i očuva kvalitet života.
Dr Olivera Marković, načelnica hematološkog odeljenja KBC Bežanijska Kosa navodi da je lečenje bolesti u bitnoj meri unapređeno, pre svega uvođenjem monoklonskih antitela u terapiju.
– Savremena imunološka terapija ima manje neželjenih efekata prilagođena je svakom pacijentu ponaosob, s ciljem da podstakne imuni sistem da se bori protiv bolesti – kaže dr Marković.
Postoje dve velike grupe limfoma Hočkinov i ne-Hočkinov, koji je češći od Hočkinovog limfoma i obično se javlja posle 50. godine života. Hočkinov limfom može da se javi i kod sasvim mladih ljudi između 15 i 30 godina, ali i kod osoba starijih od 50. godina.