Foto: Shutterstock
Nakon sprovedenog istraživanja pacijenata sa rakom pluća o njihovoj informisanosti, prevenciji, skriningu i lečenju raka pluća u Srbiji, podatak koji ohrabruje je da se nakon pojave prvih simptoma većina pacijenata odmah obratila lekaru. Ipak, informaciju da je bolest mogla da se ustanovi u početnom stadijumu, obavljanjem skrining pregleda na rano otkrivanje raka pluća, većina pacijenata nije imala. Ovaj program sprovodi se samo u Vojvodini.
Istraživanje je obuhvatilo pacijente sa rakom pluća na imunološkim, ciljanim i hemio terapijama, kako bi se bolje razumeli probleme obolelih, ali i saznala njihova informisanost o prevenciji, skriningu i lečenju raka pluća. Sa kakvim su se sve izazovima suočavali, koliko su čekali na preglede i dijagnostiku, kojim lekovima se leče, šta misle o uvođenju skrininga na rano otkrivanje raka pluća kako bi skrining konačno zaživeo u Beogradu, a procenat izlečenih bio što viši, pitanja su na koja su pacijenti odgovarali.
U istraživanju je učestvovalo 147 pacijenata, 88 muškaraca i 59 žena iz cele Srbije. Njih 75 prima savremene terapije, dok 72 hemio terapije.
Prezentujući podatke istraživanja, dr Spasoje Popević, zamenik direktora Klinike za plućne bolesti UKC Srbije ukazao je na zabrinjavajući podatak da je gotovo 90 odsto anketiranih ranije bila pušač, a da jedna trećina njih i dalje puši.
– Ono što je ohrabrujuća vest je što se skoro polovina ispitanika izjasnila da je odmah nakon prvih simptoma otišlo kod lekara, ne čekajući da prolazi vreme. Dve trećine njih je odmah bilo upućeno kod odgovarajućeg specijaliste, odnosno pulmologa, tako da nisu gubili vreme na preglede kod lekara drugih specijalnosti. To, međutim, nije bio slučaj pre dve godine, kada smo radili istraživanje. Tada je više od 70 odsto pacijenata bivalo upućeno na preglede kod drugih lekara, kao što su neurolog, endokrinolog, reumatolog, kardiolog, fizijatar itd. Podatak koji dodatno ohrabruje je da je njih 76, u roku od mesec dana dobilo dijagnozu, što pokazuje da je put pacijenta od pojave simptoma do dobijanja dijagnoze, sada ipak donekle skraćen – objašnjava dr Popević.
Foto: Dragan Mujan
Najčešće primedbe pacijenti su imali na dugo čekanje na dijagnostiku, odnosno skener, bronhoskopiju, poteškoće prilikom zakazivanja pregleda u državnim zdravstvenim ustanovama, odnosno nemogućnost zakazivanja kod lekara u Kliničkim centrima.
Na pitanje šta misle koji je razlog što im rak pluća nije otkriven na vreme, gotovo polovina pacijenata je reklo da su ignorisali simptome, a jedna trećina da ih lekar nije uputio na pregled. Oko 10 odsto ispitanika se plašilo da ide kod lekara i isto toliko njih je navelo kao razlog to što ne postoji skrining na rano otkrivanje raka pluća.
– Država je dosta toga uradila za pacijente koji se leče od raka pluća nabavkom dodatnih skenera, bronhoskopa, ali i na proširenju indikacija za dobijanje savremenih terapija. Ipak, kada se radi o preventivi malo toga je urađeno. Kao udruženje se zalažemo da se ponovo pokrene pitanje uvođenja skrininga na rano otkrivanje raka pluća na teritoriji čitave zemlje. Potreba za tim su ogromne, a to potvrđuju i rezultati istraživanja. Uvođenje skrininga na rano otkrivanje raka pluća podržava više od 95 odsto ispitanika, koji su se izjasnili da bi ovakav pregled savetovali rođacima i prijateljima i smatraju da skining treba da bude obavezan za građane u riziku – ističe Olja Ćorović, iz Udruženja pacijenata za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“.
Skrining na rano otkrivanje raka pluća jedino se u Srbiji sprovodi u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Ova zdravstvena ustanova već više od tri godine na području AP Vojvodine kod visokorizičnih osoba sprovodi program ranog otkrivanja raka pluća, što nas svrstava u prvu državu zapadnog Balkana koja je uvela ovaj skrining za svoje građane. Do sad je pregledano preko 4.000 osoba u riziku, a kod 86 sugrađana otkriven je karcinom pluća.
– Skriningom na rano otkrivanje raka pluća obuhvaćene su visokorizične grupe, a informaciju o samom skriningu pacijenti dobijaju od svojih izabranih lekara u “Domu zdravlja Novi Sad”. U toku ove godine u skrinig je uključeno i područje Subotice, a očekuje se početak skriniga u Vrbasu. U posmatranom periodu dijagnostikovano je ukupno 40 pacijenata sa benignim promenama i 88 pacijenta sa promenama maligne etiologije, od čega 86 je imalo karcinom pluća. Karcinom bronha u prvom i drugom stadijumu bolesti otkriven je kod oko 50,4 odsto pacijenata, 17,4 odsto je bilo u trećem stadijumu, 28,6 odsto u četvrtom, dok kod određenog procenta nije bilo moguće odrediti stadijum bolesti. Najčešći pato-histološki tip je bio adenokarcinom, kod 45 bolesnika je sprovedeno operativno lečenje, dok su kod ostalih bolesnika sprovedene druge mere onkološkog lečenja, primena sistemskog lečenja ili zračne terapije – kaže dr Daliborka Bursać, načelnica dnevne bolnice Instituta za plućne bolesti Vojvodine.
Petri Simić (66) iz Beograda sasvim slučajno je otkriven karcinom pluća i to u vreme epidemije korona virusa 2021. godine. Na pregled je otišla zbog problema sa grlom.
– Na rendgenu pluća lekari su odmah videli da imam rak. Nisam mogla da verujem, pogotovu što sam se osećala dobro, svakodnevno sam prelazila po pet, šest kilometara bez da se zadišem, preplivalala Adu Ciganliju, igrala fudbal. Ali, ipak, verovala sam da ću to pregurati, živela sam noramalno, posle dve terapije karcinom je nestao. Na vreme sam ga otkrila. Za godinu dana bolesti, udarnih terapija, sada već treću godinu gazim veoma uspešno. Samo idem na redovne kontrole. Osećam se dobro, ništa mi ne fali. Ja sam imala sreće, jer mi je rak otkriven u početnoj fazi, ali kako bi i drugi otkrili karcinom na vreme neophodno je uvođenje skrininga na rano otkrivanje raka pluća – kaže Petra.