Nova terapija sa VR naočarima utišava glasove u glavi: Šansa za obolele od šizofrenije

Zamislite da možete pogledati u oči glasu koji vas progoni godinama. Da ga pitate „zašto?“ i da mu, prvi put, odgovorite bez straha. Upravo to pokušava da omogući nova terapija koja koristi moć virtuelne stvarnosti

Nova terapija zasnovana na upotrebi virtuelne stvarnosti (VR), nazvana Challenge-VRT, pokazala je značajno smanjenje intenziteta i učestalosti slušnih halucinacija kod osoba sa shizofrenijom (šizofrenijom). Ova inovativna metoda mogla bi otvoriti nova vrata u lečenju jednog od najtežih simptoma ove hronične psihijatrijske bolesti.

Kada tehnologija i psihijatrija udruže snage

Preporučujemo

U trogodišnjoj studiji koja je sprovedena u tri danske regije učestvovalo je više od 270 odraslih pacijenata koji već godinama — u proseku po 15 godina — žive sa slušnim halucinacijama. Svi su imali dijagnozu iz spektra shizofrenije i najmanje tri meseca aktivnih simptoma.

Učesnici su podeljeni u dve grupe: prva grupa je išla sedam nedeljnih Challenge-VRT sesija uz dve dodatne „booster” sesije, dok je druga dobijala unapređenu standardnu terapiju. Suština Challenge-VRT terapije je u tome da pacijent — uz pomoć VR naočara i trodimenzionalnog avatara koji imitira glas iz njihovih halucinacija — ulazi u vođeni dijalog sa tim glasom. Kroz ovu interakciju, pacijenti rade na osnaživanju, razvoju samopouzdanja i vraćanju kontrole.

Rezultati koji daju nadu

Nakon 12 nedelja, grupa koja je koristila Challenge-VRT imala je značajno smanjenje težine halucinacija u poređenju sa kontrolnom grupom. Takođe su zabeležena i smanjenja u učestalosti glasova, i to ne samo na kraju terapije, već i tokom narednih 12 nedelja.

Ohrabruje podatak da je čak 79 odsto učesnika uspešno završilo sve sesije. Iako je trećina pacijenata prijavila privremeno pogoršanje simptoma nakon prvih nekoliko susreta, već nakon četvrte sesije došlo je do postepenog i stabilnog poboljšanja.

Terapija nije bez rizika, ali donosi važne uvide

Tokom studije zabeleženo je šest ozbiljnijih neželjenih događaja — pet pacijenata je hospitalizovano zbog pogoršanja halucinacija, a jedna osoba je imala epizodu samopovređivanja. Žene su u proseku imale veći rizik od neželjenih reakcija, uključujući više prijema u bolnicu i izraženije simptome tzv. „simulacione mučnine” — nelagodnosti koje se javljaju pri korišćenju VR opreme.

Da li 3D okruženje zaista poboljšava stanje

Dok autori ove studije, koja je obavljena u časopisu The Lancet Psychiatry, predvođeni dr Lisom Šarlot Smit, smatraju da rezultati podržavaju dalji razvoj ovakvih terapija, stručnjaci ostaju oprezni.

U pratećem uredničkom komentaru, prof. Mark Hejvord sa Univerziteta u Saseksu izražava sumnju da je trodimenzionalno okruženje nužno superiornije od jednostavnijih, dvo-dimenzionalnih rešenja. Takođe, upozorava da terapijski efekti nisu dugoročno potvrđeni i postavlja pitanje kako obučiti dovoljno terapeuta za sprovođenje ove metode.

– Ako želimo da ljudi koji pate zbog glasova zaista steknu trajnu kontrolu i postignu napredak, moramo odgovoriti na ključna pitanja vezana za održivost i primenu ovakvih terapija, zaključuje Hejvord.

Da li se ova terapija primenjuje u Srbiji

Trenutno, terapija Challenge-VRT — inovativni pristup lečenju slušnih halucinacija uz pomoć imerzivne virtuelne stvarnosti — nije u zvaničnoj kliničkoj primeni u Srbiji.

U nekim psihijatrijskim ustanovama u Srbiji postoji interesovanje za digitalne terapijske alate i primenu VR tehnologije u edukaciji i rehabilitaciji, ali se takvi pristupi uglavnom još nalaze u eksperimentalnim fazama ili su ograničeni na manje projekte i istraživanja.

Psihijatri u Srbiji upoznati su sa sličnim metodama koje se razvijaju u Evropi, posebno u Velikoj Britaniji, Holandiji i skandinavskim zemljama, ali su najčešće oprezni jer ovakve terapije zahtevaju:

• visok nivo tehničke opremljenosti,
• specijalizovanu obuku terapeuta,
• kontinuirano praćenje i evaluaciju efekata.