Uzbudljiva medicinska otkrića obeležila su i 2024. godinu. Uprkos dostignućima u oblasti veštačke inteligencije i računarskih alata, koji su činili većinu vesti, bilo je mnogo drugih najsavremenijih i fascinantnih otkrića u biologiji i medicinskim naukama. Na primer, kao medicinska otkrića 2024. izdvajaju se da su naučnici naučili kako da zamene srčane zaliske koji se razvijaju s godinama u telu čoveka, razvili su testove krvi koji mogu lako da otkriju bolest koja pogađa jednu od 9 osoba starijih od 65 godina, i konačno smo shvatili zašto su žene podložnije nizu autoimunih bolesti.
Medicinska otkrića koja su obeležila ovu 2024. godinu
Pri kraju ove godine stručna javnost izdvojila je 7 najznačajnijih medicinskih otkrića u 2024.
1. Pilula za kontrolu rađanja koja se dobija bez recepta
Ove godine prva pilula za kontrolu rađanja postala je dostupna u Sjedinjenim Američkim Državama i za nju nije potreban lekarski recept. Američka administracija za hranu i lekove (FDA) prošle godine odobrila je dnevni oralni lek Opill i sada je dostupan svima, bez obzira na godine ili odlazak kod lekara. Za razliku od običnih kombinovanih kontracepcijskih pilula koje sadrže dva ženska hormona, estrogen i progesteron, Opill sadrži samo progestin, sintetički imitaciju progesterona. Pilule koje sadrže samo progestin, ili „mini pilule“, generalno imaju manje neželjenih efekata i mogu ih uzimati čak i dojilje, osobe koje imaju visok krvni pritisak ili istoriju krvnih ugrušaka.
2. Zamena srčanih zalistaka koji nastavljaju da rastu u telu čoveka
U prvoj takvoj, delimičnoj transplantaciji srca, lekari su dečaku rođenom sa neispravnim srčanim zaliscima transplatirali set svežih zalistaka, koji nastavljaju da rastu sa njim. Iako operacija zamene nefunkcionalnih srčanih zalistaka mehaničkim ili biološkim zamenama postoji već više od 60 godina, zamenski zalisci ne rastu i ne regenerišu se sami. Ili, u slučaju mehaničkih zalistaka – pacijenti moraju da uzimaju lekove do kraja života kako da bi sprečili zgrušavanje krvi.
Nove operacije, kao jedna od poslednjih, funkcionišu tako što je beba dobila srčane zaliske od novorođenčeta koje je imalo ispravno funkcionalne zaliske i arterije, ali mu je bila potrebna potpuna transplantacija srca. Budući da su transplantirani zalisci bili živi, nastavili su da rastu i regenerišu se kao presađeno srce. Ovo je jedno fascinantno medicinsko otkriće u 2024. kažu stručnjaci.
3. Lekari su transplantirali organe sa svinja na ljude
Ove 2024. godine, lekari su uspešno transplantirali nekoliko organa sa svinja na ljude – što je otkriće koje bi moglo da otvori nove mogućnosti za ljude koji „čame“ na listama čekanja za transplantaciju. Nekoliko od ovih procedura uključivalo je bubreg, koji je najčešći organ potreban za transplantaciju, a potražnja samo raste zbog ubrzanja stope bolesti bubrega u završnoj fazi.
Prvo, hirurzi u Bostonu dali su 62-godišnjem čoveku bubreg svinje, koji je bio genetski modifikovan kako bi se uklonili štetni svinjski geni i dodali ljudski geni i poboljšala kompatibilnost. Naučnici su takođe inaktivirali viruse svinja kako bi eliminisali svaki rizik od infekcije kod ljudi. Zatim su lekari u Njujorku duplo transplantirali bubreg svinje i timusnu žlezdu uređenu genima kako bi pomogli u borbi protiv odbacivanja.
Na eksperimentalnijem frontu, lekari u Kini su takođe transplantirali svinjsku jetru klinički mrtvoj osobi. Jetra je nastavila da proizvodi žuč tokom 10-dnevne studije. Međutim, ima još mnogo toga da se nauči pre nego što ove transplantacije među vrstama, koje se nazivaju ksenotransplantacija, postanu uobičajene. Nijedan od ovih pacijenata nije živeo dugo nakon dobijanja svinjskih organa, iako su umrli iz nepovezanih razloga. Istraživanja pokazuju da odbacivanje životinjskih organa prolazi kroz sasvim drugačiji proces od onih koji se odbijaju od ljudskog donora, tako da naučnici tek treba da prevaziđu sve prepreke.
4. Test krvi za otkrivanje Alchajmerove bolesti
U fascinantna medicinska otkrića 2024. spada i izum šedskih istraživača. Naučnici u Švedskoj razvili su test krvi koji može da identifikuje Alchajmerovu bolest kod starijih osoba sa tačnošću od oko 90 odsto. Trenutno, tačna dijagnoza bolesti zahteva ili uzorak cerebrospinalne tečnosti ili snimanje mozga pomoću PET skeniranja. Međutim, ta dijagnostika se ne može obaviti u klinikama primarne zdravstvene zaštite, gde lekar obično prvo vidi osobu sa kognitivnim tegobama. Novi test, PrecivityAD2, meri odnos više ključnih biomarkera Alchajmerove bolesti u krvi.
5. Jedna injekcija za covid 19 i grip
Dovoljno je teško naterati ljude da se samo jednom vakcinišu, a kamoli da prime i covid 19 i vakcinu protiv gripa svake godine. Ali, kombinovana vakcina koja može da zaštiti i od covid 19 i od gripa mogla bi da postane dostupna već 2025. Kombinovana RNK vakcina, koju je testirala biothnološka kompanija Moderna, pokazala je bolji imuni odgovor od pojedinačnih vakcina, sa sličnim merama bezbednosti i podnošljivosti tokom ispitivanja. Međutim, druga RNK vakcina kompanija BioNTech i Pfizer nije uspela da postigne potpunu zaštitu od gripa, dok su klinička ispitivanja za treću kombinovanu vakcinu protiv gripa kompanije Novavax odložena zbog bezbednosnih razloga, za koje je kasnije utvrđeno da nemaju veze sa vakcinom.
Ove godine je takođe zabeležen napredak u tome kako dijagnostikujemo obe ove bolesti uzrokovane različitim virusima, ali sa simptomima koji se preklapaju. U oktobru je FDA odobrila brzi test bez recepta koji može da otkrije i covid 19 i grip. Test, po sistemu „tri u jednom“ može da otkrije prisustvo virusnih proteina iz covid 19 i gripa A i B u nazalnim brisevima za 15 minuta. Međutim, baš kao i drugi brzi kućni testovi na antigen, ako je neko negativan, ali i dalje ima temperaturu, kašalj ili kratak dah, i dalje bi trebalo da poseti lekara kako bi isključio mogući lažno negativan rezultat.
6. Bolje razumevanje zašto žene češće razvijaju autoimune bolesti
Autoimune bolesti, kao što su lupus i reumatoidni artritis, uglavnom se javljaju kod žena. U stvari, žene čine više od 78 procenata svih slučajeva autoimunih bolesti, za koje su karakteristično da se imuni sistem sam aktivira, a razlozi su nepoznati. Ali, naučnici su ove godine otkrili da bi glavni krivac mogao da bude „neispravan mehanizam“ koji bi trebalo da isključi jedan od dva X hromozoma kod žena. Muškarci imaju jedan X hromozom, a žene dva. Budući da nam je potreban samo jedan funkcionalni X hromozom, obično je drugi hromozom „uspavan“ u ćelijama. Novo istraživanje ukazuje da protein koji utišava X hromozom može da izazove autoimune bolesti.
7. Lek za smanjenje rizika od alergijskih reakcija na kikiriki
FDA je odobrila lek omalizumab za upotrebu kod ljudi starijih od godinu dana kako bi se smanjio rizik od alergijskih reakcija na kikiriki i drugu hranu – što je olakšanje za mnoge roditelje. Alergija na hranu češća je kod dece, posebno kod najmlađih i odojčadi. Reakcija se može javiti u roku od nekoliko minuta ili sati nakon konzumiranja alergijske hrane, a simptomi mogu da budu od blagih do opasnih po život.
Pod imenom Xolair, ovaj lek se koristi od 2003. godine za lečenje umerene do teške alergijske astme kod odraslih i adolescenata. Novo istraživanje objavljeno ove godine pokazalo je da omalizumab takođe može značajno da smanji rizik od alergije na hranu na kikiriki i drugu hranu nakon otprilike četiri meseca lečenja. Međutim, lek, koji se ubrizgava svake dve ili četiri nedelje, ne leči alergije na hranu, a pacijenti moraju da nastave da izbegavaju hranu koja sadrži alergene.
