Tri miliona dece umrlo zbog infekcija otpornih na antibiotike: Najnovije istraživanje otkrilo alarmantne podatke

Više od tri miliona dece širom sveta umrlo je tokom jedne godine zbog infekcija koje antibiotici više ne mogu da izleče. Nova studija otkriva razmere tihe, ali smrtonosne krize – antimikrobne rezistencije – koja posebno pogađa najmlađe u najsiromašnijim delovima sveta, ali i upozorava da ni Srbija nije pošteđena

Više od tri miliona dece širom sveta izgubilo je život u 2022. godini zbog infekcija koje su bile otporne na antibiotike, pokazuje najnovije istraživanje dvoje vodećih stručnjakakoji se bave zdravljem dece. Najugroženiji su bili mališani u Africi i jugoistočnoj Aziji, gde su posledice otpornosti na lekove najpogubnije.​

Šta je antimikrobna rezistencija i zašto je opasna?

Preporučujemo

Antimikrobna rezistencija (AMR) nastaje kada mikroorganizmi – poput bakterija – razviju otpornost na lekove koji bi trebalo da ih unište. To znači da antibiotici više ne deluju, a infekcije koje su ranije bile lako izlečive postaju smrtonosne.​

Svetska zdravstvena organizacija već godinama upozorava da je AMR jedna od najozbiljnijih globalnih pretnji po zdravlje ljudi. Nova studija osvetljava koliko je taj problem već ugrozio najranjivije – decu.​

Višestruko povećan broj smrtnosti dece

Koristeći podatke Svetske zdravstvene organizacije, Svetske banke i drugih izvora, autori studije – dr Yanhong Jessika Hu sa Instituta za dečje zdravlje "Murdoch" iz Australije i prof. Herb Harwell iz Inicijative za zdravstveni pristup "Clinton" – utvrdili su da je broj smrti među decom više nego desetostruko porastao u samo tri godine.​

Oni veruju da je situaciju dodatno pogoršala i pandemija COVID-19, jer je došlo do prekomerne i često neadekvatne upotrebe antibiotika.​

Antibiotici: sve češće korišćeni, sve manje efikasni

Antibiotici se koriste za lečenje brojnih bakterijskih infekcija – od upale grla do upale pluća. Ponekad se daju preventivno, na primer tokom operacija ili hemioterapije. Ali, oni ne deluju na viruse poput gripa, prehlade ili COVID-19, što se često zaboravlja.​

Studija pokazuje da se "antibiotici za ozbiljne slučajeve" – oni koji bi trebalo da budu rezervisani za teške infekcije – sve češće koriste. Između 2019. i 2021. godine njihova upotreba porasla je 160% u jugoistočnoj Aziji i 126% u Africi. Još alarmantnije: korišćenje rezervnih, poslednjih opcija za lečenje infekcija otpornih na više lekova povećano je za 125% u Africi.​

Ako i na te lekove bakterije razviju otpornost, alternativa gotovo da neće biti.​

Rešenje postoji – prevencija je ključ

Prof. Harwell, koji je rezultate predstavio na Kongresu evropskih mikrobiologa u Beču, naglašava:​

– Antimikrobna rezistencija je globalni problem koji pogađa sve nas, ali posebno decu. Zato apelujemo da se hitno reaguje."

Ipak, jednostavno rešenje ne postoji. Antibiotici su svuda oko nas – u hrani, vodi, životnoj sredini – a razvijanje novih lekova je skupo i sporo. Najbolji način da se izbegne rezistentna infekcija jeste da se infekcija uopšte ne dogodi.​

To znači da svet mora uložiti više u:​

• vakcinaciju dece,
• čistu vodu i higijenu,
• edukaciju o odgovornoj upotrebi lekova.​

Situacija u Srbiji: prekomerna upotreba antibiotika

U Srbiji, iako ne postoje precizni podaci o smrtnosti dece zbog antimikrobne rezistencije, istraživanja pokazuju zabrinjavajuće trendove u upotrebi antibiotika. Prema podacima Farmaceutske komore Srbije, u periodu od 2021. do 2022. godine, prilikom izdavanja preko 9.000 antibiotika u apotekama širom zemlje, skoro 25% pacijenata koristilo je još neki antibiotik u prethodna tri meseca. Građani ih često nepravilno doziraju i koriste bez saveta lekara, što doprinosi razvoju antimikrobne rezistencije. ​

Upozorenje za svet

Dr Lindsey Edwards sa Koledža "Kings" u Londonu ističe:​

– Ovi podaci su ozbiljan alarm za sve svetske zdravstvene lidere. Bez odlučne akcije, rezistencija na antibiotike mogla bi da poništi decenije napretka u očuvanju zdravlja dece.