Lek koji se decenijama daje posle infarkta možda nije uvek najbolji izbor: Nova istraživanja zbunila kardiologe

Decenijama su beta blokatori bili lekovi koji se gotovo automatski prepisuju pacijentima nakon srčanog udara. Ali, dva nova velika istraživanja donose potpuno suprotne zaključke – dok jedno tvrdi da nema jasne koristi, drugo upućuje na smanjenje rizika od ponovnog infarkta

Ako ste preživeli infarkt, velika je verovatnoća da ste iz bolnice izašli sa šakom lekova. Među njima gotovo sigurno i – beta blokatori.

Ovi lekovi se više od 40 godina prepisuju kao obavezna terapija posle srčanog udara. Ali, dve nove velike studije otkrivaju nešto iznenađujuće: možda i nisu uvek od koristi, a kod nekih pacijenata mogu čak i da povećaju rizik od ponovnog srčanog udara.

Preporučujemo

Zašto su beta blokatori uopšte važni?

Beta blokatori usporavaju rad srca i snižavaju krvni pritisak. To smanjuje opterećenje srčanog mišića i trebalo bi da smanji šansu za novi infarkt.

Decenijama su bili „zlatni standard“ posle infarkta. Ali, medicina se menja – i ono što je važilo nekada, možda više ne važi danas.

REBOOT studija: Nema jasne koristi, kod žena čak i rizik

Velika međunarodna studija REBOOT, sprovedena u Španiji i Italiji, uključila je više od 8.400 pacijenata sa očuvanom srčanom funkcijom (više od 40%). Polovina je dobijala beta blokatore, a druga polovina nije.

Tokom praćenja od skoro 4 godine, nije bilo razlike u smrtnosti, ponovnim infarktima ili hospitalizaciji zbog srčane slabosti.

Još alarmantnije: u posebnoj analizi koja je obuhvatila samo žene, primećen je povećan rizik od smrti kod onih koje su uzimale beta blokatore. Kod muškaraca ta veza nije uočena.

Ipak, naučnici upozoravaju da su žene u ovom istraživanju bile starije, sa više pratećih bolesti i lošijom terapijom, pa podatke treba tumačiti pažljivo.

BETAMI-DANBLOCK studija: Manje novih infarkta, ali bez razlike u preživljavanju

Druga studija, BETAMI-DANBLOCK, pratila je više od 5.000 pacijenata sa očuvanom ili blago smanjenom funkcijom srca.

Rezultat: pacijenti koji su dobijali beta blokatore imali su manje novih, nefatalnih infarkta u periodu praćenja od 3,5 godine. Međutim, nije bilo razlike u ukupnoj smrtnosti, pojavi šloga, srčane slabosti ili drugih ozbiljnih komplikacija.

Zašto su rezultati različiti?

REBOOT: veća i metodološki „čistija“ studija.

BETAMI-DANBLOCK: spajanje dva manja ispitivanja, što može da utiče na tačnost.

Stručnjaci kažu da obe studije dovode u pitanje rutinsku praksu – da svaki pacijent posle infarkta automatski dobije beta blokator, bez obzira na stanje srca.

Kako se lečenje promenilo?

Lekari podsećaju da su se metode lečenja infarkta u poslednjih 20 godina dosta unapredile:

• brže otvaranje zapušenih arterija,
• moderniji stentovi,
• moćniji lekovi.

– Beta blokatori su nastali u vreme kada nije bilo savremenih metoda otvaranja arterija ni snažnih lekova. Danas imamo drugačije standarde – kaže prof. Gregg Fonarow, kardiolog sa Univerziteta UCLA.

Šta ovo znači za pacijente?

Ako već pijete beta blokatore – nikako ne prekidajte terapiju na svoju ruku.

Ovi lekovi i dalje imaju važnu ulogu kod osoba sa:

• srčanom slabošću,
• aritmijama,
• visokim krvnim pritiskom.

Potrebna su dalja istraživanja kako bi se tačno odredilo ko zaista ima korist od beta blokatora, a kod koga oni možda nisu potrebni.

– Ako beta blokatori i imaju efekat kod pacijenata sa očuvanom funkcijom srca, on je verovatno mali u poređenju sa modernim terapijama – ocenjuje prof. Steven Pfau sa Yale School of Medicine.

Beta blokatori su važan deo terapije

Beta blokatori i dalje ostaju deo terapije, ali nova istraživanja jasno pokazuju da možda nije vreme da ih svi pacijenti posle infarkta uzimaju rutinski. Budućnost leži u personalizovanoj terapiji, a odluku uvek donosi kardiolog – na osnovu vašeg stanja, rizika i drugih pridruženih stanja i bolesti.