Bio je na ivici smrti, srce mu je stalo – onda su lekari uradili nezamislivo

Nova tehnologija mogla bi da spasu najteže bolesne pacijente i kupi im dragoceno vreme do transplantacije.

Kada pluća prestanu da rade, sve se raspada brzo: disanje postaje nemoguće, infekcija se širi, organi otkazuju. Upravo u takvom stanju, na samoj ivici smrti, našao se 33-godišnji pacijent oboleo od gripa, koji je 2023. godine primljen u Northwestern Memorial Hospital u Čikagu.

Torakalni hirurg dr Ankit Bharat se seća da je pacijent dobio sekundarnu infekciju jednom od „najopasnijih bakterija“ koje se mogu sresti u bolničkim uslovima – Pseudomonas aeruginosa. Bio je priključen na respirator, pluća su mu se punila tečnošću i gnojem, bubrezi su otkazivali, a srce je, kako kaže Bharat, „jedva radilo“.

„On je bio na ivici smrti, umirao je“, rekao je hirurg.

Srce je stalo – a onda je tim morao da smisli nemoguće

U jednom trenutku, pacijentovo srce je prestalo da kuca. Lekari su ga reanimirali, ali je postalo jasno da više nema vremena za klasične procedure.

Pacijentu je bila potrebna hitna dvostruka transplantacija pluća, ali problem je bio u tome što je bio u jako lošem opštem stanju da bi uopšte mogao da izdrži operaciju. A bez funkcionalnih pluća, smrt je bila praktično neizbežna.

Iako je već bio na ECMO sistemu (ekstrakorporalna membranska oksigenacija), koji može privremeno da podrži disanje i cirkulaciju, ni to nije bilo dovoljno. ECMO, objašnjava Bharat, ne može da funkcioniše „bez pluća u telu“.

Zato je tim doneo odluku koja zvuči kao scena iz medicinskog trilera: napraviće pacijentu „veštačka pluća“.

Veštačka pluća kao most između života i smrti

Plan je bio da se napravi sistem koji će preuzeti ključnu ulogu pluća: da pumpa krv iz desne strane srca ka levoj, usput je oksigeniše (obogati kiseonikom) i zatim šalje u ostatak tela.

Dr Bharat taj sistem poredi sa autoputem. U normalnim uslovima krv ide u desno srce → pluća → levo srce → telo. Ali kada pluća više ne postoje ili ne rade, taj „autoput“ se završava slepom ulicom.

„Veštačka pluća“ su, praktično, postala most preko te slepe tačke – krv je mogla da nastavi put iako pacijent nije imao funkcionalna pluća. Da bi sprečili „saobraćajni čep“, lekari su napravili i dodatni „izlaz“ – put kojim krv može da se vrati nazad ka desnoj strani srca.

Dva dana na „veštačkim plućima“ – i preokret

Sistem je održavao pacijenta u životu puna dva dana. To je bilo dovoljno da se organizam stabilizuje i da počne da se oporavlja od infekcije.

– Bilo je kao da je neka kletva spala, i odjednom je on počeo a se oporavlja – opisao je Bharat.

Pacijent je zatim stavljen na listu za transplantaciju – i samo nekoliko sati kasnije stigla je ponuda za odgovarajuća pluća. Operacija je urađena, a posle nekoliko nedelja oporavka u bolnici, pacijent je otpušten kući: slab, ali živ.

Danas, više od dve godine kasnije, dr Bharat kaže kratko:

– On je danas odlično. Zaista.

Nova šansa za pacijente koji „nemaju vremena“

Slični sistemi su i ranije opisivani u medicini, kaže prof. dr Matthew Hartwig sa Duke University, koji nije učestvovao u istraživanju. Ipak, dodaje da Bharatov pristup predstavlja „nov način“ da se reši problem sa kojim se suočava čitava oblast transplantacione medicine: kako održati najteže pacijente dovoljno dugo u životu da dočekaju transplantaciju.

Bharatov tim je metod opisao u radu objavljenom u časopisu Med. Hirurg se nada da bi ovaj sistem mogao da se koristi i u drugim bolnicama kao krajnja opcija – kada više ništa drugo ne pomaže.

– Opisali smo sve lekcije koje smo naučili, kako smo došli do svake konfiguracije, koja je logika iza svega, i da bilo ko može to da ponovi –  kaže Bharat i dodaje da je cilj bio jednostavan:

– Ako na kraju uspemo da spasemo makar jedan život više – bićemo srećni.

(eKlinika.rs/SCIAM)