Lepra ili guba je hronična bolest koja zahvata različite organe, najčešće kožu, nerve, kosti. I pored veoma jakog straha od ove bolesti koja može izmeniti telo do neprepoznatljivosti, lepra se teško prenosi kontaktom, kažu stručnjaci. Lepru može da dobije osoba sa veoma slabim imunitetom posle direktnog kontakta sa zaraženim pacijentom, i to ako je tokom dužeg perioda bila u dodiru sa oštećenjima na koži obolele osobe.
Potvrđena bolest za koju se verovalo da postoji samo u udžbenicima
Lepru izaziva mikroorganizam, mikobakterijum lepre. U nekim slučajevima moguće je da bolest jako izmeni lice čoveka. Ova činjenica izaziva jak strah kod ljudi, zbog čega je bolesna osoba uglavnom izopštena iz društva. Lekari kažu da postoje različiti oblici lepre i da nisu svi podjednako zarazni. Lepra je uglavnom bolest siromašnog sveta, sredina gde vladaju loši higijenski uslovi, ali ima je i u razvijenim zemljama.
U dermatološku kliniku u Orlandu došao je čovek od 54 godine i žalio se na bolan osip. Dr Rajiv Nathoo je uradio oko pet biopsija kože, posle čega je potvrđena bolest za koju verovalo da je deo medicinske istorije i patologija koja se može naći samo u udžbenicima. Stručnjaci su primetili da ima još slučajeva lepre u centralnim delovima Floride. Dr Nathoo sumnja da je ovo područje verovatno leglo gube i zato je upozorio lekare da se može očekivati još sličnih slučajeva.
Kako se širi lepra?
U istraživanju objavljenom u časopisu Emerging Infectious Diseases, dr Nathoo i njegove kolege upozoravaju da su centralni delovi Floride oblast u SAD sa najvišom stopom ljudi zaraženih leprom. Godine 2020, u ovom području je zabeleženo 159 slučajeva. Svetska zdravstvena organizacija beleži 200.000 osoba sa leprom na svetskom nivou. Najviše zaraženih je u Indiji, Brazilu, Indoneziji.
Lepra je poznata i kao Hansenova bolest, stručnjaci nisu u potpunosti upoznati sa svim načinima širenja zaraze, ali velika većina veruje da se zaraza prenosi kapljičnim putem. Lepra može biti praćena različitim simptomima ali najčešće se uočava odumiranje nerava, oštećenje kože, očiju, primetne su i promene na krvnim sudovima. Simptomi se manifestuju posle godinu dana od zaraze ili čak i posle dužeg vremenskog perioda, moguće je da prođe 5 do 10 godina od zaraze do pojave simptoma bolesti. Veruje se i da su neke životinje nosioci zaraze, kao što je to vrsta sisara devetopojasni armadil koji se uglavnom sreće na američkom kontinentu.
Lepra se ne prenosi rukovanjem
Lekari naglašavaju da se zaraza ne prenosi rukovanjem ili sedenjem pored inficirane osobe, nego uglavnom posle dugotrajnog kontakta sa osobom koja se ne leči od lepre.
Veruje se da čak 95 odsto ljudi neće dobiti ovu bolest, jer je njihov imuni sistem genetski programiran da pobedi lepru. Zbog toga je guba retka bolest i uglavnom je dobijaju osobe koje putuju u zemlje sa visokom stopom obolelih.
– U određenim državama beležimo više slučajeva bolesti. Florida je jedna od njih. Vidimo slučajeve koje ne možemo da objasnimo, jer pacijenti nisu putovali u inostranstvo i nisu bili u kontakta sa devetopojasnim armadilom – kaže dr Linda Adams iz National Hansen’s Disease Program.
Ima li razloga za strah?
Čovek kod kojeg je otkrivena lepra nije napuštao Floridu, nije bio u kontaktu sa životinjama nosiocima zaraze, jedino što je dosta vremena provodio na otvorenom prostoru. Kod skoro 34 odsto osoba koje su dobile bolest između 2015. i 2020. godine nije zabeležen ni jedan tradicionalni faktor rizika.
Stručnjaci se slažu je guba endemska u nekim delovima centralne Floride, ali i upozoravaju da nema razloga za strah i zabrinutost jer se beleže uobičajeni nivoi bolesti, to jest nije povećan broj novoobolelih osoba.
I pored toga što je bolest češća u centralnoj Floridi, lekari pogrešno tumače da se lepra javlja samo kod osoba rođenih u inostranstvu ili kod onih koji su bili u kontaktu sa zaraženim životinjama, navodi dr Charles Dunn, autor studije iz Advanced Dermatology and Cosmetic Surgery Clinics.
Zaražena osoba može da živi 20 godina bez simptoma
Postoje lekovi ali oni možda neće zaustaviti oštećenja nerava i kože pacijenta kod kojih je bolest dijagnostikovana sa kašnjenjem. Lekari jednostavno ne viđaju ovu bolest i teško im je nekada da posumnjaju da se radi o lepri. Problem je i što zaražena osoba može živeti do 20 godina bez jasnih simptoma. Stručnjaci naglašavaju da je ovo osnovni razlog zašto se moraju redovno pratiti izvori zaraze.
