Flaširane vode se dele na prirodne izvorske, prirodne mineralne i stone vode. Suštinska razlika između izvorskih i mineralnih voda je u sastavu, to jest prisustvu mineralnih materija, navode stručnjaci. Pretpostavlja se da se u Srbiji svake godine, po stanovniku konzumira oko 70 litara flaširane vode. Ove vode su generalno dobrog kvaliteta, stručnjaci ipak skreću pažnju da pri kupovini flaširanih voda obavezno pročitamo deklaraciju. Preporuka je da se konsultujemo sa lekarom ako nameravamo da koristimo flaširane vode u terapeutske svrhe.
Koje flaširane vode mogu da se koriste bez ograničenja?
Voda za piće prvi put je flaširana u Engleskoj još u 17. veku. Na tržištu danas postoji nekoliko desetina vrsta flaširanih voda, koje u odnosu na naše potrebe različito utiču na organizam.
– Prirodne izvorske vode nemaju značajan sadržaj minerala i mogu da se koriste, kao i vode iz vodovoda, bez ograničenja. Mineralne vode, pak, imaju specifičan sastav i svojstva, što definiše njihovu upotrebu. Stone vode, kojih ima malo na na našem tržištu, su prerađene podzemne vode, koje moraju da zadovolje sve kriterijume kao i voda za piće iz vodovoda – kaže za portal eKlinika dr Ivana Ristanović Ponjavić, specijalista higijene šef Odseka za vode u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.
Kako se koriste mineralne vode?
Prema ukupnom sadržaju rastvorenih mineralnih materija, koji se izražava kao suvi ostatak ili suva materija (koja se dobija uparavanjem vode na određenoj temperaturi), mineralne vode dele se na one sa veoma niskim sadržajem minerala (sadržaj suve materije je do 50 mg/L), sa niskim sadržajem minerala (50 – 500 mg/L), na mineralne vode (500 – 1500 mg/L) i mineralne vode bogate mineralnim solima (sa suvim ostatkom većim od 1500 mg/L).
– Prve dve kategorije vode (sa veoma niskim sadržajem minerala i niskim sadržajem minerala) mogu se koristiti bez ograničenja, dok upotrebu mineralne vode, a posebno mineralne vode bogate mineralnim solima ograničavamo na jednu do dve čaše dnevno. Savetujemo zamenu te vode drugom nakon nekoliko sedmica korišćenja, ako se ona konzumira svakodnevno, upravo zbog specifičnog sastava svake od ovih voda. Veoma je važno pročitati i razumeti deklaraciju flaširane vode, a ne opredeljivati se samo prema ukusu ili nekom drugom kriterijumu – objašnjava dr Ristanović Ponjavić.
Šta su kisele vode?
Sagovornica portala eKlinika dodaje da je potrebno dodatno pojasniti šta je kisela voda. Pojam kisela voda se ne odnosi na njen sastav, već isključivo ukazuje na prisustvo ugljen dioksida u vodi. Dr Ristanović Ponjavić kaže da je kisela voda po sastavu izvorska ili mineralna voda, a ugljen dioksid u njoj prirodnog porekla ili je dodat.
– Ugljen dioksid daje specifičan ukus vodi i smanjuje joj Ph, te ima konzervirajuće svojstvo. Dosta se govori o uticaju ugljen dioksida iz vode na zdravlje, posebno na zdravlje zuba, funkciju sistema organa za varenje i na kosti. U do sada sprovedenim studijama, nisu dokazani štetni efekti ugljen dioksida iz vode na zdravlje ljudi. Čak šta više, kisele vode su osvežavajuće i dobro zamenjuju slatke bezalkoholne napitke, posebno kola napitke, čime se smanjuje njihova upotreba i neželjeni efekti koje ovi napici dokazano imaju. Kisele vode bolje je piti u toku obroka, s obzirom da stimulišu lučenje želudačnog soka. Opet napominjem, bila voda kisela ili ne, treba voditi računa o njenom mineralnom sastavu – ističe dr Ristanović Ponjavić.
Kupovati boce koje su čuvane na hladnom mestu
Na pitanje ima li potrebe da se česmovača zamenjuje flaširanim vodama dr Ristanović Ponjavić kaže da se flaširane vode najčešće pakuju u plastičnu ambalažu, a da u eri zasićenja životne sredine plastikom prednost treba dati vodi sa česme.
– Staklena ambalaža je bolja od plastične, jer je inertnija u kontaktu sa vodom: iz plastične ambalaže pod uticajem visoke temperature i direktnog sunčevog zračenja može doći do otpuštanja ftalata, hemijskih materija sa brojnim neželjenim efektima po zdravlje. Zato je adekvatno skladištenje flaširanih voda, uvek, a posebno u plastičnoj ambalaži, veoma važno za očuvanje njihove zdravstvene ispravnosti i na to treba obratiti pažnju prilikom kupovine: kupovati boce koje su čuvane na hladnom mestu, zaštićene od sunca – kaže dr Ristanović Ponjavić.
Vode koje povoljno deluju kod oboljenja žučne kese
Prema prisutnim karakterističnim sastojcima, mineralne vode mogu biti bikarbonatne, sulfatne, hloridne, kalcijumove, magnezijumove, fluoridne, natrijumove, sa niskim sadržajem natrijuma i slično, objašnjava dr Ristanović Ponjavić. Često je u vodi prisutno više karakterističnih sastojaka, o čemu treba voditi računa, a sve mora biti navedeno na deklaraciji.
– Bikarbonati u vodama smanjuju kiselost želudačnog soka i podstiču lučenje žuči, pa zato povoljno deluju na osobe sa ulkusnom bolešću, gastritisom i kod oboljenja žučne kese. Bikarbonatna voda je, međutim, često natrijum-bikarbonatna, pa postoji rizik od opterećenja natrijumom, o čemu treba voditi računa kod osoba sa hipertenzijom. Sadržaj nitrata i nitrita u flaširanim vodama je ograničen na vrednosti koje ne mogu da ugroze zdravlje korisnika, slično kao u vodi za piće iz javnih vodovoda – ističe dr Ristanović Ponjavić.
Obavezno čitajte deklaracije
Doktorka potvrđuje da unos minerala vodom može povoljno da utiče na veliki broj funkcija organizma, ali naglašava da se mora voditi računa o ukupnom dnevnom unosu minerala, posebno ako se oni koriste i u obliku dodataka ishrani.
– Prekoračenje propisanog dnevnog unosa može da ima negativne uticaje na zdravlje. Sigurni smo da prekoračenja ukupnog preporučenog dnevnog unosa, određenog za zdrave odrasle osobe, neće biti ako se poštuje navedeno ograničenje unosa mineralnih i visoko mineralnih voda. Obavezno čitajte deklaracije. Za razliku od izvorskih i slabo mineralnih voda, koje možete piti bez ograničenja, unos mineralne vode ograničite na jednu do dve čaše dnevno i zamenite je drugom vodom nakon nekoliko nedelja konzumacije, za sve terapeutske uticaje vode se obratite lekaru – savetuje dr Ivana Ristanović Ponjavić.
