Groznica Zapadnog Nila je prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut“ u Srbiji do 20.avgusta dijagnostikovana kod 39 osoba. Uzrok je infekcija istoimenim virusom, koji se na ljude i životinje prenosi ubodom zaraženog komarca.
Groznica Zapadnog Nila: Ima li razloga za paniku
Od tog broja na teritoriji Beograda je zabeleženo 12 slučajeva. Prim. mr sci. med. dr Slavica Maris, specijalista epidemiologije i načelnik Jedinice za zarazne bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, kaže u razgovoru za eKlinika portal da nema razloga za paniku, ali da treba koliko je to u našoj moći da se zaštitimo od uboda ovih insekata i dodaje:
– U ovom periodu godine je uobičajeno da se pojave sporadični slučajevi groznice Zapadnog Nila. „Pik“ obolevanja je rezervisan upravo za mesec koji je u toku, avgust. Kada govorimo o teritoriji glavnog grada, može se reći da je broj od 12 slučajeva od početka godine očekivan, budući da je on u neepidemijskim godinama do 30 obolelih.
Dr Maris podseća da je infekcija ovim virusom u prethodnoj godini imala epidemijske razmere, a da to sada nije slučaj.
Upozoravajući simptomi koje daje groznica Zapadnog Nila
Prema doktorkinim rečima, gotovo 80 odsto slučajeva nakon uboda zaraženog komarca prolazi asimptomatski, odnosno bez ikakvih simptoma bolesti . Ako se simptomi ipak ispolje, uglavnom su tipični za ovu infekciju i upravo zbog njih se pacijenti i javljaju lekaru.
– To su povišena temperatura, glavobolja, mučnina, povraćanje. Ređe se javlja prolazni osip u regiji grudi, leđa ili stomaka, kao i otok limfnih čvorova. Sve su to uglavnom blaži oblici bolesti, kod kojih simptomi prolaze u toku nekoliko dana, a u retkim slučajevima mogu trajati i više nedelja.. Kod težeg oblika, koji se javlja otprilike kod jednog od 150 zaraženih može doći i do ukočenosti vrata, promene svesti (konfuzije, stupora), konvulzija, slabosti mišića, čak i do kome ili paralize – upozorava dr Maris.
Koji ljudi su više ugroženi i postoji li posebna predispozicija za razvoj groznice Zapadnog Nila
I žene i muškarci jednako su podložni obolevanju od groznice Zapadnog Nila. Ključna okolnost je, kako kaže naša sagovornica, izloženost ubodu komaraca, od kojih oni zaraženi prenose virus.
– Veći rizik za razvoj teže, neuroinvazivne forme bolesti, kada u kliničkoj slici imamo simptome i znake meningitisa (zapaljenje moždanih ovojnica) ili encefalitisa (upalu mozga), imaju osobe starije od 60 godina, one koje imaju neko hronično oboljenje (kardiološko, endokrinološko – naročito dijabetes, onkološko …), kao i svi koji imaju oslabljen imunitet. Sve imunokompromitovane osobe trebalo bi da ulože dodatni oprez i da se potrude da izbegnu ubode komaraca – naglašava u razgovoru za naš portal prim. mr sci. med. dr Slavica Maris.
Kako se leči groznica Zapadnog Nila i šta možemo da uradimo da se zaštitimo
Nema specifične terapije za infekciju virusom zapadnog Nila. Terapija je simptomatska, objašnjava dr Maris, što znači da se propisuje i sprovodi u odnosu na simptome. U slučaju teže kliničke slike, oboleli se hospitalizuje.
Mere prevencije
Sagovornica eKlinika portala ističe da je najefikasniji način prevencije sprečiti ubod komarca. Evo i ostalih mera:
- izbegavati izlaganje komarcima u vreme njihove najveće aktivnosti, u sumrak i zoru
- izbegavati područja sa velikim brojem insekata (šume, jezera, močvare i dr.)
- prilikom boravka u prirodi i na otvorenom koristiti sredstva (repelente) koja odbijaju insekte, na otkrivenim delovima tela
- nositi odeću koja pokriva ruke i noge; preporuka je da odeća bude svetlijih boja i da ne bude pripijena, jer komarci ubadaju i kroz pripijenu odeću
- u cilju smanjenja broja komaraca u zatvorenom prostoru koristiti zaštitne mreže na prozorima i zaštitna sredstva (preparate) u vidu tableta, tečnosti i slično
- smanjenje broja komaraca na otvorenom, gde se radi, igra ili boravi, postiže se isušivanjem izvora stajaće vode koja je potrebna za sve faze razvoja komaraca i eliminisanjem mesta na koja se sklanjaju komarci. Na taj način se smanjuje broj mesta na koja komarci mogu da polože svoja jaja. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz posuda za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, kanti, buradi, limenki, ukrasnih bazena i dr. Ukloniti odbačene gume i druge predmete u kojima može da se nakuplja stajaća voda.
