Kada glavobolja treba da nas zabrine

Veći broj glavobolja ne predstavlja razlog za uzbunu ili nepotrebnu brigu. Ali, jaka glavobolja ili glavobolja povezana sa specifičnim simptomima kao što su visoka temperatura ili novi neurološki deficit (promena funkcije mozga, nerva ili mišića) može biti znak potencijalno opasnog stanja kao što je infekcija mozga ili moždani udar. Isto tako, nova glavobolja u trudnoći ili glavobolja koja se menja u obrascu takođe zahtevaju ozbiljnu pažnju i ispitivanje.

Vrste i uzroci glavobolja

Većina glavobolja su primarne, što znači da nastaju same od sebe i nisu uzrokovane osnovnim zdravstvenim problemom. Najčešći tipovi primarnih glavobolja su:

• Migrena je intenzivna, pulsirajuća glavobolja često povezana sa mučninom, povraćanjem i osetljivošću na svetlost/buku i može da traje do 72 sata.
• Glavobolje tenzionog tipa izazivaju tupi osećaj zatezanja ili pritiska na obe strane glave i mogu da traju od 30 minuta do sedam dana.
• Klaster glavobolje izazivaju strašne probadajuće ili bolove zbog kojih imamo osećaj pečenja u oku ili oko oka ili slepoočnice na jednoj strani i traju između 15 i 180 minuta. Povezani simptomi uključuju crvenilo i suzenje očiju, zapušen nos i znojenje.

Verovatno je da većina primarnih glavobolja proizilazi iz složene interakcije faktora (npr. genetika, strukturne promene mozga i/ili senzibilizacija puteva bola). Čini se da faktori okoline, kao što su stres, nedostatak sna, vremenske promene, unos alkohola i menstruacija, takođe doprinose razvoju glavobolje.

Za razliku od primarnih glavobolja, sekundarne glavobolje nastaju iz osnovnog stanja ili situacije (npr. bolest, trudnoća ili lekovi). Većina sekundarnih glavobolja nije ozbiljna ili opasna, osim u retkim slučajevima. Primeri manje ozbiljnih (tipično) sekundarnih glavobolja uključuju:

• Sinusne glavobolje potiču od upale/infekcije sinusa i obično su povezane sa gustim zelenim ili žutim iscedkom iz nosa.
• Postinfektivne glavobolje obično izazivaju virusi poput prehlade, gripa ili COVID-19.
• Glavobolje izazvane hladnoćom, poznate i kao glavobolje od sladoleda ili smrzavanje mozga, javljaju se nakon konzumiranja hladne hrane ili izlaganja nezaštićene glave niskim temperaturama.
• Cervikogene glavobolje uzrokuju problemi sa kostima, zglobovima ili mekim tkivima u vratu.

Ozbiljne glavobolje i simptomi

Primeri mogućih ozbiljnih uzroka i simptoma sekundarne glavobolje, tj. stanja zbog kojih treba hitno potražiti lekarsko mišljenje ili dobiti hitnu medicinsku pomoć:

Moždani udar

Moždani udar nastaje kada je dotok krvi u mozak prekinut. Postoje dve vrste moždanog udara – ishemijski i hemoragični – i oba mogu izazvati glavobolju:

• Ishemijski moždani udar nastaje kada se začepi arterija koja mozak snabdeva krvlju.
• Hemoragični moždani udar nastaje kada se arterija u mozgu otvori i počne da krvari unutar mozga ili oko njega.

Glavobolja od ishemijskog moždanog udara češća je kod mlađih pacijenata, onih sa migrenom i onih koji su imali veći moždani udar. Ova glavobolja klasično podseća na tenzionu glavobolju i javlja se otprilike u isto vreme kada i neurološki deficit (npr. slabost ili utrnulost na jednoj strani tela ili nejasan govor).

Čest primer hemoragičnog moždanog udara je subarahnoidalno krvarenje. Ova vrsta moždanog krvarenja klasično izaziva jaku, iznenadnu glavobolju kao udar groma – eksplozivnu glavobolju koja se javlja iznenada i postaje jako bolna u roku od nekoliko sekundi ili manje od jednog minuta.

Pored subarahnoidalnog krvarenja, glavobolja kao udar groma može se javiti i kod drugih ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući:

• sindrom reverzibilne cerebralne vazokonstrikcije (krvni sudovi u mozgu se iznenada sužavaju)
• disekcija cervikalne arterije (formiranje suze u zidu karotidne ili vertebralne arterije na vratu)
• apopleksija hipofize (krvarenje ili gubitak dovoda krvi u hipofizu, koja se nalazi u mozgu)

Infekcija mozga

Kombinacija glavobolje i groznice može ukazivati na neki tip infekcije mozga kao što su:

• Meningitis: zapaljenje moždanih ovojnica, zaštitnih omotača oko mozga i kičmene moždine.
• Encefalitis: upala moždanog tkiva.
• Apsces mozga: kada se u mozgu nakupi inficirana tečnost.

Pored groznice i glavobolje, drugi potencijalni simptomi infekcije mozga su:

• mučnina
• kočenje vrata
• konfuzija
• promenjena svest ili gubitak svesti
• napadi

Tumor na mozgu

Tumor na mozgu je skup abnormalnih ćelija koje rastu u mozgu. Iako je glavobolja čest (i može biti jedini ili najgori) simptom tumora na mozgu, imajte na umu da su tumori na mozgu generalno retke pojave. Glavobolja od tumora na mozgu može se osećati kao migrena ili glavobolja tenzionog tipa i ima tendenciju da se pogorša kašljanjem ili savijanjem. Takođe može biti praćena mučninom i povraćanjem. Ovo obično nastaje usled povećanog intrakranijalnog pritiska (ICP) ili hidrocefalusa – kada u mozgu ima previše cerebrospinalne tečnosti (CSF).

Povreda mozga

Glavobolja se može javiti nekoliko dana nakon traumatske povrede mozga, kao što je potres mozga. Posttraumatske glavobolje često se javljaju kao tup bol koji se oseća svuda i mogu biti praćene vrtoglavicom, umorom, problemima sa koncentracijom i pamćenjem i razdražljivošću. Posttraumatske glavobolje usled potresa mozga generalno se ne mogu pripisati strukturnom uzroku, ali povremeno mogu biti uzrokovane abnormalnim sakupljanjem krvi u lobanji uzrokovanim traumom glave ili vrata.

Kada treba da tražimo medicinsku pomoć

Odmah potražite medicinsku pomoć ako:

• glavobolja je jaka i počinje iznenada
• glavobolja je sa temperaturom, ukočenim vratom, napadima, nesvesticom, konfuzijom ili neurološkim simptomima kao što su slabost ili utrnulost
• glavobolju prati bolno crveno oko ili osetljivost u blizini slepoočnica
• obrazac glavobolje se menja (npr. postaje sve češći) ili ometa dnevne aktivnosti
• glavobolju izazivaju kijanje, kašalj ili vežbanje
• glavobolja se javlja nakon udarca ili povrede glave
• doživljavate novu glavobolju ili promenu glavobolje tokom trudnoće ili neposredno nakon porođaja
• imate glavobolju i istoriju raka ili oslabljen imuni sistem (npr. HIV/AIDS)
• imate 65 godina i više i doživljavate novu vrstu glavobolje
• glavobolje su praćene prekomernom upotrebom leka protiv bolova (što ukazuje na moguću glavobolju zbog prekomerne upotrebe lekova)

Lečenje glavobolje

Lečenje glavobolje zavisi od vrste i težine.

Primarne glavobolje

Većina primarnih glavobolja može se lečiti kombinacijom klasičnih lekova i kućnih lekova. Na primer, glavobolje tenzionog tipa se često mogu lečiti lekovima za ublažavanje bolova bez recepta, kao što su acetaminofen ili nesteroidni antiinflamatorni lek (NSAID) ibuprofen. Potapanje u toplu kupku ili ispijanje napitka sa kofeinom takođe može biti od pomoći.

Isto tako, blage do umerene migrene se često leče NSAIL.

Dremanje u tihoj, mračnoj prostoriji i stavljanje hladnog obloga na čelo takođe mogu biti efikasni u smirivanju migrene.

Za klaster glavobolje, terapija kiseonikom (udisanje kiseonika visokog protoka), injekcija sumatriptana i sprej za nos zolmitriptan mogu se koristiti kao akutni tretman.

Naravno, pre nego što uzmete bilo koji lek za glavobolju, razgovarajte sa svojim lekarom, jer u slučaju da uzimate lek za razređivanje krvi ili imate bolest bubrega, jetre ili čir, lekar će vas savetovati da izbegavate određene lekove bez recepta ili da uzimate nižu dozu.

Sekundarne glavobolje

Lečenje sekundarnih glavobolja zahteva rešavanje osnovnog stanja. Na primer, sinusna glavobolja se može lečiti lekovima protiv bolova bez recepta (acetaminofen, ibuprofen). Lekar može da preporuči slane sprejeve za nos i/ili kortikosteroidni sprej za nos da smanji upalu sinusa. U retkim slučajevima bakterijskog sinusitisa može se propisati antibiotik.

Opasne sekundarne glavobolje kod moždanog udara ili infekcije mozga zahtevaju intenzivniju negu, kao što je pažljivo praćenje u bolnici, intravenske (IV) lekove i/ili hiruršku intervenciju.

Prevencija glavobolje

Kao i kod lečenja, prevencija zavisi od vrste i težine glavobolje.

Primarne glavobolje

Modifikacije životnih navika i farmakološke i nefarmakološke terapije mogu pomoći u sprečavanju primarne glavobolje.

Migrene se, na primer, mogu sprečiti izbegavanjem hrane koja ih izaziva, zvukova i mirisa, pridržavanjem redovne rutine spavanja i angažovanjem na određenim terapijama kao što je akupunktura. Pacijentima sa hroničnom migrenom može se preporučiti botoks ili uzimanje preventivnih lekova.

Za pacijente sa klaster glavoboljama može se savetovati preventivni lek, kao što je verapamil. Obično se preporučuje i usvajanje određenih životnih navika kao što je prestanak pušenja.

Sekundarne glavobolje

U zavisnosti od osnovnog uzroka, određene vrste sekundarnih glavobolja mogu se sprečiti.

Na primer, moždani udar se može sprečiti tako što se faktori rizika poput visokog krvnog pritiska i visokog holesterola drže pod kontrolom.

Isto tako, posttraumatska glavobolja može da se spreči nošenjem kacige tokom sportskih ili rekreativnih aktivnosti tokom kojih postoji potencijalna opasnost od povreda glave.

Glavobolje koje su rezultat virusnih infekcija poput prehlade ili gripa mogu se sprečiti čestim pranjem ruku i vakcinacijom, kada je to moguće.