Epilepsija je bolest koja je praćena različitim simptomima. Većina osoba smatra da je epileptični napad, poznatiji kao veliki napad, praćen grčenjem gubitkom svesti i grčenjem mišića jedini i glavni simptom epilepsije. Stručnjaci nas upozoravaju da ipak nije tako. Smeh, brzo treperenje očima, coktanje usnama, takođe mogu da budu simptomi epilepsije.
Koliko smo upoznati sa prirodom epilepsije?
Epilepsija je ozbiljna i složena bolest koja se u najvećem broju slučajeva može dobro kontrolisati lekovima. Epilepsija je celoživotna bolest, a cilj lečenja je da oboleli nemaju napade. Od 2017. godine epileptični napadi se kategorišu na osnovu njihove lokacije u mozgu, na osnovu nivoa svesti pacijenta o simptomima.
Šira javnost nije u dovoljnoj meri, i pored napora zdravstvenih radnika, upoznata sa pravom prirodom ove bolesti. Malo se zna o mogućim simptomima bolesti, ne priča se u dovoljnoj meri o nagloj i neočekivanoj smrti obolelih od epilepsije, stigmi koja nekada neosnovano prati pacijente, smatra neurolog dr Dipali Nemade sa The Orlando Health Neuroscience Institute.
Deja vu
Većina laika ne prepoznaje ukočenost, brzo treptanje očima, iznenadni plač, vrisak, smeh kao simptome epilepsije. Sve simptome napada koji su povezani sa gubitkom svesti primetiće okolna, ove suptilnije simptome bolesti registrovaće uglavnom samo pacijent. Mogući simptomi su i nelagoda u stomaku, deja vu (osećaj da nam je nešto poznato), olfaktorna aura (prijatan ili neprijatan miris), vizuelne ili slušne halucinacije, objasnio je dr Nemade.
Veliki epileptični napad svima poznat simptom epilepsije traje oko 80 sekundi. Posle napada pacijent je jedno kratko vreme u komi, zato što su, kako objašnjavaju neurolozi, ispražnjeni svi neurotransmiteri u mozgu usled jake električne bure koja se desila. Pacijent polako dolazi ka svesti, pokreće ruke i noge, ali je i dalje zbunjen. Lekari kažu da pacijent koji je doživeo veliki napad posle 10 do 15 minuta dođe u svoje normalno stanje, ali i tada oseća umor i bol u mišićima.
I mali napadi su opasni
Manji epileptični napadi praćeni su i neprimetnijim simptomima, ali i i dalje, ako se ne otkriju i ne leče, mogu da budu opasni po zdravlje pacijenta.
– Na primer, neko ko zastaje nasred prometne ulice, možda i na pešačkom prelazu, na nekoliko sekundi i gleda u prazno dovodi sebe u veliku opasnost – objašnjava dr Nemade. Zbog toga je i ove manje suptilne znakove potrebno na vreme primetiti. Ukoliko se ovi suptilniji napadi dogode, dok osoba kuva jelo moguće je da dođe do požara ili ozbiljnih opekotina.
Mogući su i simptomi psihoze
Moguće je da suptilni napadi izazovu privremenu konfuziju, utiču na svakodnevne aktivnosti i kvalitet života. Pacijent zna da nešto nije u redu, ali ne ume da to objasni na pravi način. Nepredvidiva priroda napada, povrh toga može dovesti do anksioznosti, depresije i uticati na psihičko blagostanje.
– Moguće je se zapaze promene u ponašanju, pa i da se uoče i simptomi psihoze – objašnjava dr Nemade.
Dr Pooja S. Patel sa The Epilepsy Monitoring Unit at Marcus Neuroscience Institute objašnjava da su mlađe osobe sklonije da zanemare ove simptome epilepsije.
– Mogu da pomisle da su samo zaspali, sanjarili, bili nepažljivi na nekoliko sekundi i da odlože traženje medicinske pomoći – navodi dr Patel.
Kako da napada bude što manje?
Lekari navode da je potrebno i veliki napad i ove manje napade što pre otkriti i lečiti kako bi ih bilo što manje. Primena odgovarajuće terapije je veoma bitna, jer je stanje često doživotno. Bolest, ipak, može dobro da se kontroliše i da osoba živi kao i sve druge osobe koje ne pate od epilepsije.
Epilepsija se dijagnostikuje na osnovu podatka o pojavi napada, primenom elektroencefalograma (EEG) i neuroimidžing metodama. Lekari naglašavaju da je moguće da pacijent ima jasnu epilepsiju i normalan EEG nalaz i da magnetna rezonanca takođe ne ukaže na postojanje bolesti. Ipak, ako se posle jednog napada desi još jedan napad istih karakteristika, dovoljno je da se uspostavi dijagnoza epilepsije. Ukoliko su se desila već dva napada, verovatnoća da se se desiti isti takav i treći napad je veća od 87 odsto, naglašavaju neurolozi.
