Foto: Shutterstock
Povišeno gvožđe u krvi može da bude posledica naslednog poremećaja – hemohromatoze, koja se objašnjava kao stanje u kojem dolazi do više nego potrebne apsorpcije gvožđa iz hrane. Višak gvožđa taloži se u jetru, srce, pankreas i druge organe. U najtežim slučajevima ovo stanje može da izazove životno ugrožavajuće komplikacije, dovede do bolesti srca, jetre, šećerne bolesti. Normalne vrednosti gvožđa kod žena su 11,5 do 22 mmol/l, a kod muškaraca 14,3 do 25,1 mmol/l.
Nivo gvožđa može i da varira, u zavisnosti od fizičke aktivnosti, stresa, starije osobe imaju manje količine gvožđa u krvi. Hemohromatoza je, kako objašnjavaju lekari, nasledni poremećaj usled kojeg dolazi do jake apsorpcije i zadržavanja gvožđa u telu. Povišeno gvožđe je u celom organizmu, a koncentracije su u srcu, jetri, pankreasu. Usled čega može da dođe do ciroze jetre i drugih ozbiljnih oštećenja vitalnih organa.
Hemohromatoza je moguća i kao sekundarno oboljenje, kod osoba na transfuziji krvi, ili posle nekontrolisane upotrebe gvožđa kao suplementa, bez konsultacije sa doktorom.
Stanje nije praćeno jasnim simptomima, pa bolest često ostaje dugo nedijagnostikovana. Prvi simptomi se obično javljaju posle 50 godina, kada dođe do značajne akumulacije gvožđa u telu. Kod mnogih pacijenata bolest i nije praćena nikakvim simptomima, a rani znaci bolesti su nespecifični i mogu se ispoljiti osećajem slabosti i umora, povećanjem pigmentacije kože, gubitkom kose, impotencijom i slabljenjem seksualnog nagona. Pacijenti se žale i na bolove u zglobovima, gubitak pamćenja.
Simptomi su jasni kada se gvožđe akumulira u određene organe. Pa tako, usled taloženja gvožđa u srčanom mišiću može da dođe do aritmija ili slabosti srca, ukoliko se gvožđe akumulira u pankreasu moguć je dijabetes. Smatra se da pacijenti sa hemohromatozom imaju pojačan rizik od raka pankreasa. Može doći do promene boje kože, koja postaje sivkasta ili bronzana.
Ispuštanje krvi jedna je od najdrevnijih medicinskih tehnika, koja se koristi u terapiji ove bolesti. Krv se ispušta, kao kod dobrovoljnog davanja krvi, sa ciljem da se organizam oslobodi od viška gvožđa. Stručno se ovaj postupak zove flebotomija, a koliko će se često raditi odlučuje lekar.
U isto vreme bitno je da se pacijent pridržava određenog načina ishrane, izbegava namirnice sa većim sadržajem gvožđa, kao što su iznutrice, goveđa džigerica, crveno meso. Savetuje se belo živinsko meso, riba kao izvori proteina. Kako bi se smanjila količina gvožđa u krvi preporučuju se fitati, fitinska kiselina koja smanjuje apsorpciju gvožđa. Fitinska kiselina se nalazi u semenu biljaka, a umanjuje i apsorpciju cinka i kalcijuma. Mahunarke, žitarice, orašasti plodovi, semenke, sadrže fitinsku kiselinu. Ovim pacijentima se savetuju i tanini kojih ima u crnom i zelenom čaju, kafi, koji takođe smanjuju nivo gvožđa u krvi.
Bolest se utvrđuje anamnezom i fizikalnim pregledom. Lekar potom upućuje pacijenta na proveru vrednosti gvožđa u krvi, utvrđuju se i količine gvožđa u jetri, proveravaju se enzimi jetre, moguće je genetsko testiranje i biopsija jetre.
Skrining je jedan od načina da se bolest otkrije na vreme. Skrining se savetuje osobama od 18 do 30 godina, ukoliko u porodici u prvom kolenu imaju srodnika sa naslednom hemohromatozom. Ukoliko se bolest otkrije na vreme uspešnije je lečenje, a rizik od oštećenja organa mnogo manji. Radi se magnetna rezonanca jetre, ovo je neinvazivna dijagnostička metoda koja može, kako kažu lekari, da zameni biopsiju jetre. Bolest je ređa kod žena u reproduktivnom periodu, kada se u toku menstrualnog krvarenja ili porođaja gube znatne količine krvi.