Karcinom pluća je jedan od najčešćih oblika karcinoma u savremenom svetu, sa najvišim procentom smrtnosti. Svakog dana zbog karcinoma pluća u Srbiji umre najmanje 13 ljudi. Poražavajuća je statitistika da godišnje od raka pluća oboli 7.000 a, umre oko 5.000 ljudi.
Put pacijenta u lečenju karcinoma pluća
Kad pričamo o karcinomu pluća, bolest je otkrivena i šta dalje, da li je pacijent adekvatno sistemski usmeren, ili u praksi to bude drugačije?
– Mislim da postoji još mogućnosti da se sistem unapredi i da pacijenti ne budu suočeni sa opcijama da ne znaju kome da se obrate i na koji način. U trenutku kada lekar primarne zdravstvene zaštite posumnja na tu bolest, sledi dijagnostika i dolazimo do situacije da je bolest već dokazana, pošto se vaše pitanje odnosi na trenutak kada je bolest već dokazana. Dakle, tim koji leči pacijente sa karcinomom pluća je multidisciplinaran. Sastoji se od grudnog hirurga, radiologa, onkologa, pulmologa i u principu odluke o lečenju tih pacijenata se donose na konzilijarno, na tzv. onkološkom konzilijumu, koji se saziva u kliničkim bolnicama koje sprovode lečenje ove bolesti – objašnjava doc. dr Nebojša Marić, grudni hirurg sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu.
U prethodnoj epizodi ePodcasta potražili smo odogovore na pitanja o tome Sve što treba znati o vakcini protiv gripa
Kako nadoknaditi gubitke vremena od postavljanja dijagnoze do početka lečenja karcinoma pluća
Naš sagovornik napominje da je veoma važno da pacijent ne izgubi kontakt, između primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, ka tercijarnom putu jer se tu obično dešavaju manji zastoji.
– U trenutku kada se pacijenti jave u ustanovu tercijarnog tipa, do započinjanja lečenja obično ne prođe duže od 3 do 4 nedelje. Ali period kad se čeka na dijagnostiku, dok se uradi multislajsni skener grudnog koša koji je neophodan za dokazivanje bolesti i druge procedure koje su neophodne da bi se bolest dokazala, može se izgubiti dragoceno vreme. Mišljenja sam da sve te gubitke vremena možemo nadoknaditi ako uspostavimo standardizovane i šablonske procedure i informacije do kojih pacijent može doći na lakši način. To može biti i set najčešćih pitanja i odgovora koji mogu biti objavljeni na primer na sajtu zdravstvenih ustanova koje se bave lečenjem tih bolesti ili sajtu Ministarstva zdravlja – predlaže doc. dr Nebojša Marić.
Imunoterapija u lečenju karcinoma pluća
S obzirom da smo u eri imunoterapije često možemo čuti da se ova bolest tj. karcinom pluća može prevesti u hroničnu bolest i da pacijent sa tom bolešću može da ima jedan normalan način života
– Praktično primena novih lekova može sprečiti da se rade velike grudnohirurške procedure. Jer ukoliko bolest zaustavite u njenoj osnovi, odnosno blokirate taj mutirani gen koji je uzročnik bolesti, nema potrebe da se sama operacija izvodi. Međutim, još uvek se hirurgija smatra, i nadam se da će tako i ostati obzirom da sam ja grudni hirurg, vrlo važnim segmentom lečenja karcinoma pluća i praktično segmentom koji može dovesti do potpunog ozdravljenja, ukoliko se bolest na vreme otkrije – iskren je doc. Dr Nebojša Marić.
Digitalizacija zdravstvenog sistema
Pričali ste o tome da je važno u tom prvom periodu od postavljanja dijagnoze do dolaska u referentne ustanove skratiti nekako period, pa u skladu s tim zašto je važna digitalizacija zdravstvenog sistema i koliko će to uticati na personalizaciju lečenja?
– Mislim da može uticati mnogo, jer nećemo imati situaciju da pacijent kod koga je dokazana bolest čeka da ga određene administrativne službe pozovu na lečenje ili kad će da bude smešten u bolnicu ili, kako se to kod nas obično kaže, da traži vezu da bi došao kod lekara. Pacijent koji ima dijagnostikovanu bolest i koga je zdravstveni sistem obeležio da treba da počne lečenje na određeni način, sam zdravstveni sistem treba da markira i da ga uputi u ustanovu koja u tom trenutku ima najmanju listu čekanja za sprovođenje te vrste lečenja. Upravo primena skrininga i vođenje registra pacijenata u ranim fazama je nešto gde može i veštačka inteligencija da pomogne. Kada uradimo skrining kod više hiljada pacijenata i dalje imamo relativno mali broj radiologa koji to mogu za određeno vreme da pregledaju. Međutim, ukoliko se proces standardizuje, veštačka inteligencija može markirati od tih više hiljada pregleda par stotina na koje trebamo posebno da obratimo pažnju i da to praktično bude filter koji će nam pomoći da se bolest ranije otkriva i da se pacijenti ranije upućuju u odgovarajuću ustanovu. Mislim da smo zemlja koja ima dovoljan broj grudno-hirurških centara gde se može na ovaj broj registrovanih pacijenata na godišnjem nivou sprovoditi adekvatno grudno-hirurško lečenje – ističe doc dr Nebojša Marić.
Ako želite da saznate zašto nisu svi pacijenti kandidati za imunoterapiju pogledajte ePodcast na početku teksta.
Reč, dve o gostu ePodcasta
Pukovnik doc. dr Nebojša Marić, grudni hirurg na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Dominantno orijentisan na minimalno invazivne VATS (video asistirane grudnohirurške operacije). Među prvim grudnim hirurzima u regionu uradio video asistirano uklanjanje timusne žlezde, dela pluća i celog plućnog krila. Učestvuje u edukaciji iz video asistirane toraskopske (VATS) hirurgije i pored svoje matične kuće operiše i u drugim bolnicama. Ukupno godišnje uradi 250-300 grudnohirurških operacija od kojih najveći broj zbog karcinoma pluća.
Član je Udruženja endoskopskih hirurga Srbije, Lekarske komore Srbije, Srpskog lekarskog društva. Takođe je redovni član evropskog udruženja torakalnih hirurga (ESTS) i redovni član američkog udruženja kardiotorakalnih hirurga (STS).
A šta ćemo sa mezotelijumom pleure? Suprugu je dijagnostikovan u augustu ove godine? Zašto niko to neoperiše?