Otežano gutanje, ekcem i alergije kod dece i mladih ljudi mogu da ukažu na razvoj hronične inflamatorne bolesti

Otežano gutanje, alergije kod dece i mladih, praćene upaljenom sluznicom jednjaka, što može da izazove povredu i suženje grla, mogle bi da budu signal razvoja jedne hronične inflamatorne bolesti. Istraživački rad naučnika sa Cumming School of Medicine na University of Calgary objavljen u časopisu Canadian Medical Association Journal – CMAJ. 

Alergije i otežano gutanje mogu da ukažu na eozinofilni ezofagitis

Naučnici sa University of Calgary smatraju da deca i mladi, koji imaju alergije ili ekcem, koji imaju poteškoća sa gutanjem, verovatno imaju eozinofilni ezofagitis. Studija pruža smernice o tome kako dijagnostikovati i kontrolisati ovu hroničnu inflamatornu bolest.

Kod ljudi sa eozinofilnim ezofagitisom, sluznica jednjaka je upaljena, što može da izazove razne povrede i suženje grla. Iako može da se javi kod bilo koga, rizik je mnogo veći kod dece uzrasta od 5 do 14 godina i odraslih od 20 do 45 godina, a 3 do 4 puta je češći kod muškaraca nego kod žena.

Otežano gutanje i alergije su samo neke od ključnih simptoma

Među glavnim simptomima eozinofilnog ezofagitisa izdvajaju se:

• Otežano gutanje i zaglavljivanje hrane u jednjaku su najčešći simptomi kod adolescenata i odraslih, dok je veća verovatnoća da će deca imati bol u stomaku, žgaravicu/refluks, smanjen apetit, hronični kašalj, povraćanje ili zastoj u razvoju.
• Većina pacijenata (75 odsto) ima najmanje jedno atopijsko (alergijsko) stanje, kao što su alergije na hranu ili okolinu, astmu ili ekcem
• Dijagnoza se zasniva na istoriji pacijenta i 4 do 6 biopsija jednjaka uzetih sa najmanje dve lokacije tokom gastroskopije/endoskopije
• Lečenje u obliku dijete, lekova i/ili dilatacije jednjaka – poznato kao „3 Ds“ – preporučuje se kako bi se sprečile dugoročne komplikacije.

Eozinofilni ezofagitis i poremećaji u ishrani su dva različita stanja

Stručnjaci podsećaju da je važno razlikovati eozinofilni ezofagitis i poremećaje u ishrani kod odraslih, koji mogu da izgledaju slično.

– Poremećaje u ishrani moguće je teško razlikovati od eozinofilnog ezofagitisa, jer su restriktivna ponašanja u ishrani, uključujući averziju prema hrani, anksioznost oko obroka i način žvakanja, potencijalne karakteristika oba stanja – navode istraživači iz  Cumming School of Medicine na University of Calgary doktori Milli Gupta i Michelle Grinman.

Detaljna istorija ishrane neophodna je kako bi se dešifrovalo koje vrste hrane pacijent izbegava i zašto. Pacijenti sa eozinofilnim ezofagitisom mogu izbegavati meso i hleb zbog prethodnih epizoda gušenja, dok pacijenti sa poremećajima u ishrani to mogu da čine zbog kalorijskog sadržaja, podsećaju istraživači i preporučuju zajedničko donošenje odluka između lekara i pacijenta kako bi se ublažio uticaj bolesti i njenog lečenja na kvalitet života. Oni predlažu višestrani pristup koji obuhvata promene u ishrani i lekove, u zavisnosti od težine bolesti i rizika od budućih komplikacija. Pacijentima sa visokim rizikom od impaktacije hrane može da bude potrebna dilatacija jednjaka, a konsultacije sa gastroenterologom i dijetetičarom preporučuju se za personalizaciju nege.