Sindrom novogodišnje jelke termin je za alergijske reakcije koje neki ljudi doživljavaju nakon što jelku unesu u kuću. Većina ljudi nije alergična samo na jelku već reaguje na alergene kao što su buđ, prašina i polen koji dolaze sa jelkom, kaže dr Kara Wada, alergolog i imunolog na Ohio State University Wexner Medical Center u Kolumbusu.
Šta je sindrom novogodišnje jelke
Sindrom novogodišnje jelke odnosi se na skup simptoma izazvanih izlaganjem prirodnim jelkama ili drugim sezonskim biljkama kao što su božikovina, bor i jela. Iako svako može da doživi simptome kada je izložen ovim alergenima, veća je verovatnoća da će se to desiti ljudima sa postojećim alergijama ili astmom.[1]
Iako sindrom božićne jelke nije formalno priznato medicinsko stanje, to je izraz koji je prvi put skovan nakon što je studija iz 1970. otkrila da je mali procenat ljudi imao porast simptoma alergije nakon postavljanja svojih jelki.
Znaci i simptomi sindroma novogodišnje jelke
Simptomi sindroma novogodišnje jelke obično se pojavljuju kada je osoba u neposrednoj blizini novogodišnje jelke ili drugih prazničnih biljaka, a mogu se pogoršati kako se jelka suši. Simptomi mogu da variraju od blagih do ozbiljnih, često imitirajući sezonske alergije, i mogu uključivati sledeće:
- kijanje ili kašalj
- začepljenost nosa
- šištanje ili otežano disanje
- suzne oči koje svrbe
- umor ili glavobolju
- pogoršanje astme
Neki ljudi takođe mogu imati kožnu reakciju na novogodišnju jelku koja izgleda kao osip ili upaljene izbočine koje svrbe.
Uzroci i faktori rizika od sindroma novogodišnje jelke
Sindrom novogodišnje jelke povezan je sa alergenima i iritansima koji se obično nalaze u prirodnim jelkama.
Spore buđi – Stručnjaci veruju da je buđ glavni uzrok simptoma respiratorne alergije izazvane novogodišnjom jelkom. Spore buđi mogu da rastu na kori i granama jelke, posebno ako je jelka bila skladištena u vlažnim uslovima pre nego što je doneta u kuću, kaže dr Wada.
Studije su identifikovale više od 50 vrsta buđi u novogodišnjim jelkama. Simptomi alergije na buđ mogu biti slični onima kod drugih respiratornih alergija.
Polen Polen bora može biti faktor, iako većina stručnjaka ne misli da je to glavni uzročnik.
Isparljiva organska jedinjenja (VOC) Novogodišnje jelke mogu ispuštati VOC, uključujući terpene, poput pinena, koji, iako prijatnog mirisa, mogu iritirati osetljive disajne puteve.
VOC su organske hemikalije koje se lako pretvaraju u paru, a oštar miris borovih iglica izazivaju monoterpeni, koji su vrsta VOC. Isparljiva organska jedinjenja mogu izazvati zdravstvene probleme kao što su iritacija očiju, nosa i grla i alergijske reakcije na koži.
Prašina Prašina može izazvati simptome alergije. Čak i veštačke jelke i ukrasi, ako se ne skladište pravilno ili ne očiste pre upotrebe, mogu biti prašnjavi i izazvati simptome alergije.
Smola i iglice Smola ili kolofonijum nalazi se u lepljivoj smoli drveća, a smola sa novogodišnjih jelki može izazvati osip sličan onom od otrovnog bršljana, koji se pojavljuje dan ili dva nakon dodirivanja drveta. Pored toga, kod nekih osoba sa osetljivom kožom mogu se pojaviti upaljene fleke koje svrbe samo od iglica jelke koje se zabijaju u kožu, slično iritaciji koja se može javiti od grubih džempera.
Ko dobija alergiju na novogodišnju jelku
Neki ljudi skloniji su alergiji na novogodišnju jelku, kaže dr Wada.
- Osobe koje već imaju respiratorne alergije – poput alergija na polen, buđ ili perut kućnih ljubimaca – obično su podložnije alergijama na novogodišnje jelke.
- Osobe sa astmom ili istorijom alergijskog rinitisa (polenska groznica) mogu da reaguju na novogodišnju jelku, posebno kada su izloženi alergenima koje one nose.
- Osobe sa istorijom sezonskih alergija ili preosetljivosti takođe su sklonije razvoju simptoma.
Kako se dijagnostikuje sindrom novogodišnje jelke
Sindrom novogodišnje jelke nije stvarna dijagnoza, već skup simptoma izazvanih jelkom.
Osobe koje već uzimaju lekove za alergije ili astmu, lekaru treba da kažu ako su im se simptomi pogoršali. Za ljude koji nemaju istoriju alergija, lekar može da pita za simptome i potencijalnu izloženost jelci, biljkama ili ekološkim okidačima.
Opcije lečenja i lekova za sindrom novogodišnje jelke
Lečenje sindroma novogodišnje jelke fokusira se na ublažavanje simptoma i sprečavanje izlaganju alergenima ili iritansima.
Lekovi
Za blage alergijske reakcije postoji nekoliko dobrih opcija za upravljanje simptomima, kaže dr Wada.
- antihistaminici
- dekongestivi
- kortikosteroidi za nos
- inhalatori
- kortikosteroidne kreme
Komplementarne i integrativne terapije
- Ispiranje nosa fiziološkim rastvorom: postoje neki dokazi da ispiranje nosa može pomoći u ispiranju alergena iz nosnih prolaza; stručnjaci preporučuju korišćenje destilovane ili prokuvane vode da bi se sprečile retke infekcije
- Prečišćivači vazduha: koristite prečišćivač vazduha i postavite jelku u dobro provetreni prostor da biste smanjili širenje iritansa, kaže dr Wada.
Prevencija sindroma novogodišnje jelke
Da biste sprečili simptome sindroma novogodišnje jelke:
- zaštitite kožu dok ukrašavate jelku – nosite duge rukave i rukavice da biste izbegli iglice i smolu i promenite odeću kada završite sa ukrašavanjem
- operite ruke – ako ne stavite rukavice, operite ruke da biste uklonili smolu ili polen nakon što dodirnete jelku
- odlučite se za veštačku jelku – u teškim slučajevima posebno, može biti neophodno izbegavanje prirodne jelke, kaže dr Wada
- operite jelku – „crevom operite jelku napolju (ako je to ikako moguće) i ostavite je da se potpuno osuši pre nego što je unesete unutra; ovo može isprati polen i smanjiti spore buđi, kaže dr Wada
- ne čuvajte jelku predugo – budući da buđ može nastaviti da raste na drveću čak i kada je u zatvorenom prostoru, stručnjaci predlažu da ih se rešite ubrzo nakon praznika; da Wada predlaže nedelju ili dve nedelje, maksimalno
Koliko dugo traje sindrom novogodišnje jelke
Ukoliko novogodišnju jelku bacite ili reciklirate ubrzo nakon praznika, simptomi će nestati kada jelka bude iznesena iz kuće.
Stanja povezana sa sindromom novogodišnje jelke
Sindrom novogodišnje jelke ima sličnosti sa nekoliko drugih stanja, uključujući:
- alergijski rinitis, takođe nazvan polenska groznica, alergijska je reakcija koja izaziva kijanje, zapušen nos, svrab u nosu i suzenje očiju; može biti izazvana alergeni u vazduhu kao što su polen i buđ
- astmu, hronično stanje kod koga dolazi do upale disajnih puteva, često izazvano faktorima okoline; iste stvari koje izazivaju alergijski rinitis (uključujući buđ) mogu izazvati simptome astme
- atopijski dermatitis, takođe nazvano ekcem, ovo hronično stanje kože izaziva upalu, svrab i osip, koji se mogu pogoršati izlaganjem alergenima; osobe sa polenskom groznicom ili astmom sklonije su atopijskom dermatitisu
