Bol u grudima nije retko medicinsko stanje a uvek izaziva brojne nedoumice. Zbog toga je prepoznavanje simptoma veoma važno kako bi se adekvatno odreagovalo ukoliko je reč o životno ugrožavajućim stanjima. Da li svaki bol u grudima ukazuje na infarkt i da li odmah moramo da potražimo pomoć kardiologa?
– Naravno da ćemo mi lekari da kažemo svaki bol u grudima da dobro odete kod lekara, ali to često nije nemoguće. Tako da bi bilo dobro znati neke osnove, šta je alarm za bol u grudima koji je stvarno opasan. Postoje reumatski bolovi u grudima, oni su možda i najčešći. To su oni bolovi koji se pojačavaju prilikom pokreta tela, na primer. Ukoliko su to bolovi koji se javljaju kad pokrenete rame ili promenite položaj tela, a kad se okrenete, taj bol prestane, najverovatnije je reč o koštanom mišićnom bolu, koji kao takav zahteva lekarski pregled, ali ne hitan. Znači, to su obično bolovi tipa probadanja, koji se menjaju na pokrete tela – objašnjava današnji gost ePodcasta doc. dr Nemanja Đenić, internista kardiolog, načelnik klinike za urgentnu i internu medicinu Vojnomedicinske akademije.
U prošlom ePodcastu saznali smo do dr Dragane Đukić Koliko dugo smo infektivni nakon respiratorne infekcije
Anginozni bol u grudima
Međutim postoje i bolovi koji su alarm za hitno stanje i oni se razlikuju od prethodno navadenih.
– Ono što je pravi alarm, o čemu mi danas i pričamo a ja kao kardiolog najviše, to je anginozni bol. Anginozni bol označava bol nastao zbog nedovoljno kiseonika u srčnom mišiću. To je suština i to se zove angina. Angina u prevodu znači bol, tako je i nastao naziv. Taj bol nikada nije bol u jednoj tački. Taj bol je širok. Taj bol obično biva na većem području iza grudne kosti. Taj bol se najčešće širi u ramena u donju vilicu ili, recimo, duž leve ruke. Intenzitet bola se ne menja na udah, na promenu položaja tela, na pokrete ruke i slično, nego je konstantan. Takav bol može trajati minut, dva i prestati, što je alarm da se javite lekaru – upozorava doc. Dr Nebojša Đenić.
Poseban oprez kod osoba sa dijabetesom
Osobe koje imaju dijabetes zbog polineuropatije mogu imati problem sa pragom bola.
– Ovaj bol koji sam ja prethodno opisao ne mora uvek biti takav i to je problem. Oni često imaju takozvane ekvivalente bola. Znači, važno je da osobe koje imaju dijabetes kada im se javi osećaj stezanja u grudima, osećaj kao da im je neko seo na grudni koš potraže odmah pomoć kardiologa. U mojom praksi koja traje preko 20 godina bio sam svedok netipičnih manifestacija tipa bola na primer u leđima ili podlakticama. Svaki jak bol, bol koji ne prepoznajete, bol koji je nov za vas, jeste apsolutno alarm da se što pre javite lekaru – kaže dr Đenić.
Koje je optimalno vreme da od trenutka pojave bola u grudima stignete do lekara i šta je „zlatni sat”, kao i to da li češće dolaze mlađe ili starije osobe koje imaju infarkt i šta podrazumevaju preventivni pregledi za očuvanje kardiovaskularnog zdravlja saznaćete u današnjem ePodcastu.
Reč, dve o gostu ePodcasta
Doc. dr sci. med. Nemanja Đenić – internista kardiolog, načelnik Klinike za urgentnu internu medicinu na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu. Docent je na Katedri interne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta odbrane u Beogradu. Usavršavao se u Mađarskoj i Francuskoj. Aktivno učestvuje na brojnim medicinskim kongresima šitom zemlje i inostranstva.
Ja sam imao bol u grudima koji prestane kad se umirim. Bio na ergo testu rezultat negativan. Na svoju ruku otišao na Dedinje, koronografija pokazala 99posto zacepljenja i odmah stenta 2.To je moje iskustvo sam sebi sam bio lekar.