Kamen u bubregu poznat i kao bubrežni kamenac ili nefrolitiaza, predstavlja čest medicinski problem ljudi širom sveta, koji može uzrokovati značajnu nelagodu i izazvati komplikacije kod osoba koje ih imaju. Ova stanja mogu se javiti u bilo kojoj životnoj dobi, ali su češći kod odraslih osoba, posebno muškaraca.
Na prolazak kamena kroz mokraćne kanale može ukazati intenzivan bol
Po čemu se razlikuju simptomi koji ukazuju da imamo kamen ili kamenje u bubregu, objasnio nam je gost današnjeg ePodcasta, profesor dr. Vladimir Bančević, urolog na Klinici za urologiju Vojnomedicinske akademije u Beograd.
– Prisustvo kamenčića u urinarnom traktu se javlja veoma često. Smatramo da će svaki 13. pacijent, bar jednom u životu imati bolove koji su nastali zbog prolaska biominerala, kako stručno kažemo, odnosno peska ili kamenčića kroz urinarni trakt. Ono što je karakteristično za prolazak kamena kroz mokraćne kanale je najčešće veoma intenzivan bol i kažemo da je to jedan od dva najintenzivnija, najjača bola u humanoj populaciji koje pacijente dovode kod lekara – kaže na početku ePodcasta prof. dr Vladimir Bančević.
Šta se dešava kad ništa ne boli a imam kamen u bubregu
Prof. dr Bančević je takođe objasnio da postoje različiti razlozi zašto dolazi do stvaranja kalkuloze u urinarnom traktu i da li važno koju vrstu kamena u bubregu imamo.
– Mi obično apelujemo da adekvatan unos vode može da bude dobra mera prevencije, da uopšte i ne nastane kamen ili kod pacijenata koji već imaju kalkulozu da ih lakše izbace ali i da ne dođe do ponovnog stvaranja kamena. Inače, svaki čovek koji, bilo da spontano izmokri kamen ili ga mi rešimo medkamentozno ili operativno, ima 50% šansu da ga ponovno stvori. Različite vrste kamenčica mogu da daju iste simptome. Kao što smo rekli, to je vrlo često veoma intenzivan bol ako je kamen krenuo i zaglavio se u nekom segmentu urinarnog trakta. Kamen koji dugo stoji u bubrežnoj čašici, u njenim bubrežnim šupljinama, može da naraste, da ih potpuno ispuni i da praktično ošteti funkciju bubrega do nivoa potpunog otkazivanja bubrega ili da izazove ozbiljne urinarne infekcije i da se prvi put javi simptomom praktično urosepse. Veliko kamenje uglavnom stoji u bubregu izaziva manje bolove, što je vrlo bitno da pacijenti znaju, jer oni ponukani time da nemaju intenzivne bolove često ne dolaze na kontrolne preglede pa onda ostanu bez bubrega – upozorava dr Bančević.
Postoji li univerzalna formula za unos tečnosti
Kako nas to dovoljan unos tečnosti može spasiti od stvaranja kamenja u bubregu i da li je svakoj osobi potrebna ista količina tečnosti tokom dana. Kako se to i na osnovu čega procenjuje?
– Pa to svakako nije definicija koja je ista za svakog. Ne može biti ista za dete od dve godine i nekog starijeg. Unos tečnosti mora da se poračuna za svakog pacijenta. U tom smislu uzrast, telesna masa, stanje kardiovaskulanog sistema nama determinišu koja bi to zapremena tečnosti bila idealna za pacijenta. Mi svakako pacijentu koji ima kalkulozu, ili ima šansu da se ponovo formira kamen, savetujemo nešto veći unos tečnosti nego što bi to savetovali pacijentu koji nema takvu predispoziciju ili takvo stanje. Jer samo razređivanje koncentracije peska, kamenčića u nekoj zapremeni urina smanjuje verovatnoću od njihovog taloženja i stvaranja velikog kamena. S druge strane, potpomaže brže izmokravanje pa će se i ti biominirali evakuisati iz organizma. Upravo to je razlog zašto savetujemo unos tečnosti. Međutim, važno je napomenuti da ni prevelik unos tečnosti, na svoju ruku, također nije indikovan – objašnjava dr Vladimir Bančević.
O tome kako se dijagnostikuje postojanje kamena u bubregu, načinima lečenja i može li se prevenirati pojava kamenja u bubregu sazanaćete u današnjem ePodcastu od našeg uvaženog gosta, profesora dr Vladimira Bančevića.
Reč, dve o sagovorniku
Prof. dr Vladimir Bančević rođen je u Sremskoj Mitrovici. Medicinski fakultet u Beogradu završio 2000. godine sa prosečnom ocenom 9,06. Specijalizaciju uz urologije završio 2007. godine u Klinici za urologiju VMA sa odličnom ocenom. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Funkcionalne i metaboličke karakteristike neobešike formirane po modifikovanoj Camey II tehnici“ je odbranio januara 2012. godine.
Stalno zaposlen u Klinici za urologiju VMA u Beogradu od 2008. godine kao specijalista urologije. U zvanje docenta na predmetu hirurgija Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane je izabran februara 2013. godine, a u zvanje vanrednog profesora marta 2018. godine. Usavršavao se u Pragu, Minhenu, Padovi, Helsinkiju.
Neverovatno dobar stručnjak, među najboljima . Meni je spasao život. I jo nešto, izuzetno dobar čovek. Hvala mu do neba.