Džejevo srce nije izdržalo, Foto Facebook
Umro je Džej. Pre par godina čekala sam kumove da stignu iz Minhena. Nema ih. Javljaju da im je otkazan let, izbacili ih sve iz aviona na pistu usred noći. Crkle kočnice. Kažu: Ljudi psuju na pet jezika, guraju se, svađaju. Tek ti iz istog aviona izlazi Džej. Mrtav umoran, vraća se sa nekog nastupa. Kreće fešta. Jao, vidi Džej! On se smeje. Smestili ih u hotel na aerodromu, ljudi seli da se osveže, Džej malo popio, sa svima se šalio, kažu kumovi, niko ko je oko njega sedeo ništa nije platio.
Ovako ga pamte kumovi Nine Gavrilović, a ona je na Facebooku ispričala ovu priču danas, 6. decembra, kada je Džejevo srce prestalo da kuca. Džej Ramadanovski bio je srčani bolesnik, pre tri godine operisao je srčane zalistke. A do kraja je živeo „ludo“.
Zato tekst o bolestima srčanih zalistaka Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje posvećujemo Džeju.
Mitralna valvula je srčani zalistak koji se nalazi između leve pretkomore i leve komore srca. Kada oboli, mitralni zalistak može biti sužen, i to se naziva stenoza. Ukoliko se zalistak ne zatvara adekvatno u periodu i zbacivanja krvi, reč je o insuficijenciji ili mitralnoj regurgitaciji.
Mitralna stenoza (suženje) nekada je bio glavni uzrok bolesti mitralnog zalistka zbog nelečenih streptokoknih infekcija grla. Danas, s obzirom na široku primenu antibiotika, mitralna stenoza je sve ređa.
Insuficijencija mitralnog zalistka, odnosno mitralna regurgitacija najčešći je oblik mitralne bolesti. Kod mitralne insuficijencije, zalistak se ne zatvara u fazi izbacivanja krvi, tako da se samo deo krvi izbacuje u aortu, a deo se vraća nazad, u levu pretkomoru i ka plućima. Vremenom ovo dovodi do opeterećenja srca i propadanja srčanog mišića, praćenog zamorom, gušenjem i poremećajima ritma, što su i glavni simptomi mitralne bolesti. Mitralna regurgitacija takođe može nastati i kod koronarne bolesti, odnosno nakon infarkta miokarda.
Suženje aortnog zaliska ili aortna stenoza najčešće je oboljenje ovog zaliska. Uglavnom je degenerativne prirode i javlja se sa godinama, kada dolazi do smanjenja otvora aortnog zalistka kroz koji srce izbacuje krv, što dovodi do opetrećenja srca. Ova mana se godinama jako dobro podnosi, što ne znači da za to vreme srce ne pati i ne propada. Kada se pojave simptomi kao što su sinkope – iznenadni gubici svesti; anginozni bol – bol kao kod angine pectoris i popuštanje srca (lako zamaranje, gušenje u ležećem položaju), bolest je već značajno uznapredovala, a srčani mišić ozbiljno oštećen.
Od izuzetnog je značaja da se aortna stenoza na vreme prepozna i leči. Time se smanjuje operativni rizik i povećava kvalitet života nakon operacije. Hirurško lečenje je jedini oblik lečenja.
Popuštanje aortnog zaliska ili aortna regurgitacija je bolest aortnog zaliska kod koje oboleli aortni zalistak ne može da se zatvori, tako da se krv iz aorte vraća u srce i opterećuje ga. Kada se javi novonastala- akutna aortna regurgitacija praćena visokom temperaturom i groznicom treba posumnjati na bakterijski endokarditis – bakterijsku infekciju zaliska. To je često urgentno stanje koje zahteva momentalnu hospitalizaciju, primenu snažnih antibiotika i hiruršku intervenciju.
Mitralni zalistak je kod velikog broja bolesnika moguće rekonstruisati, odnosno popraviti. Pri takvoj operaciji koristi se tkivo pacijenta. Međutim, ukoliko to nije moguće, radi se zamena zaliska. To je opcija kod koje bolesnik dobija veštački zalistak koji može biti mehanički ili biološki.
Prednost mehaničkih zalistaka je dugotrajnost, a nedostatak je neophodnost uzimanja antikoagulantne terapije, koja sa sobom nosi značajne neželjene efekte. Osobe mlađe od 65 godina bi generalno trebalo da dobiju mehaničku valvulu, zato što biološka valvula kod njih brže propada. Međutim, ukoliko postoji rizik od krvarenja, ili se radi o ženskoj osobi koja bi želela da rađa, razumna opcija je ugradnja biološkog zaliska uz obavezno informisanje bolesnika da će mu posle izvesnog vremena slediti nova operacija zamene zaliska. Poremećaj metabolizma kalcijuma, ili popuštanje bubrega, neka su od stanja koja ne dozvoljavaju primenu biloškog zaliska.
Za razliku od mehaničkih zalistaka, biološki zalisci imaju manju trajnost, ali bolesnik ne mora da uzima antikoagulantnu terapiju. Najbolje je da bolesnici stariji od 65 godina, zbog povećane verovatnoće nastanka komplikacija antikoagulantne terapije, dobiju biološku protezu.
Visokorizični bolesnici sa obolelim aortnim zaliskom često imaju neprihvatljiv operativni rizik. Terapijska opcija za ove bolesnike je interventna procedura ugradnje aortnog zaliska. To je ugradnja zalistka putem posebnog sistema žica i katetera koja najčešće ne zahteva veću hiruršku intervenciju, TAVI procedura.