Na svom putu kroz telo, struja može da napravi opekotine unutrašnjih organa, da izazove srčane aritmije, oštećenja nerava i krvnih sudova
Foto: Pixabay
Struja oštećuje tkiva duboko ispod kože Foto: Pixabay
Dečaka od od 12 godina struja je udarila u stanu na Voždovcu, kada je pokušao da uključi kompjuter ili telefon, saznaje Telegraf.rs u Hitnoj pomoći. Tehničar koji živi u istoj zgradi, odmah je pristupio reanimaciji, ali je bilo uzalud.
Hitna pomoć je pokušala da reaimira dečaka, ali lekari nisu uspeli da mu spasu život.
Udar električnom strujom se dogodi kada se deo tela uključi u strujni krug. Da bi struja „tekla“, ona mora da se provodi kroz provodni materijal, međutim kada naiđe na otpor, energija se rasipa u vidu toplote, što izaziva opekotine u tkivu. Razlika između ovih opekotina i onih od vatre ili vrelih materijala je u tome što struja ima sposobnost da ošteti i tkiva duboko ispod kože, pa čak i unutrašnje ograne.
Kontakt sa strujom može da ima različite posledice, od bezazlenog peckanja do teških oštećenja tkiva i smrti. Težina ovih posledica zavisi od mnogo faktora, na prvom mestu od tehničkih osobina struje, odnosno da li je struja jednosmerna ili naizmenična, od frekvence struje i od napona. U našim stanovima se obično nalaze utičnice sa naizmeničnom (AC) jednofaznom strujom od 220V, odnosno trofazne (one za šporet) od 380V.
S druge strane, u dalekovodima teče struja od nekoliko desetina hiljada volti, pa je jasno ta ona izaziva daleko teže povrede i najčešće smrt. Ali ni struja u kućama nije bezazlena i vrlo lako može da izazove oštećenja unutrašnjih organa, pa čak i smrt, u zavisnosti od puta prolaska kroz telo.
Nakon kontakta tela sa strujom, nastaju primarna oštećenja na koži u vidu opekotina, na „ulazu“ – mestu kontakta, i na mestu izlaza struje iz tela. Na svom putu kroz telo, struja može da napravi opekotine unutrašnjih organa, da izazove srčane aritmije, oštećenja nerava i krvnih sudova. Struja izaziva trenutnu smrt zbog zastoja srčanog rada i oštećenja centra za disanje u mozgu. Nastaju grčevi mišića u telu, pa tako zbog grča mišića za disanje dolazi do prestanka disanja, a specifično je to da osoba koja je rukama uhvatila žicu stuje uglavnom ne može da je ispusti zbog grča mišića ruku.
Dakle, najvažnija je prevencija – izbegavanje bilo kakvog kontakta sa nezaštićenom strujom i proveravanje ispravnosti instalacija od strane električara.
Ukoliko dodje do strujnog udara ono što je najvažnije je da se povređeni što pre oslobodi iz strujnog kola, ali pri tome i onaj koji pomaže mora da pazi na sopstvenu bezbednost. Strujni krug se prekida vađenjem utikača iz utičnice, gašenjem/vađenjem osigurača ili odvajanja provodnika od tela uz pomoć materijala koji ne provode struju, kao što su plastika, guma ili suvo drvo. Ukoliko je došlo do požara izazvanog strujom, tu vatru nikako ne gasiti vodom!
Nakon obezbeđivanja mesta nesreće, odmah pozvati hitnu pomoć, a potom proveriti stanje unesrećenog. Proveriti da li diše i da li postoji srčana radnja, i po potrebi započeti mere reanimacije. Apsolutno svako bi trebalo da nauči osnovne mere pružanja prve pomoći. Ukoliko osoba diše, potrebno je da je postavimo u bočni položaj kako bismo sprečili mogućnost gušenja jezikom.