Struja može tri puta brže da zaleči i ubrza zarastanje rana, posebno hroničnih, koje predstavljaju veliki zdravstveni problem za dijabetičare i starije osobe, kod kojih u ekstremnim slučajevima može čak da dođe do amputacije. Koristeći električnu stimulaciju, istraživači sa Chalmers University of Technology u Švedskoj i sa nemačkog University of Freiburg, razvili su metod koji ubrzava proces zarastanja, čineći da rane tri puta brže zarastu.
Jednosmerna struja može da smanji i proces amputacija
Postoji stara švedska izreka da „nikada ne treba zanemariti malu ranu ili prijatelja u nevolji“. Za vćinu ljudi mala rana ne dovodi do ozbiljnih komplikacija, ali mnoge uobičajene dijagnoze otežavaju njihovo zarastanje. Ljudi sa dijabetesom, povredama kičme ili slabom cirkulacijom krvi imaju smanjenu sposobnost zarastanja rana. To znači da imaju i veći rizik od infekcije i hroničnih rana što na duge staze može da dovede do ozbiljnih posledica kao što je amputacija.
Grupu istraživača sa dva pomenuta univerziteta upravo ta situacija inspirisala je da razviju metod, koji koristi električnu stimulaciju kako bi ubrzao proces zarastanja. Studija, „Bioelektronsko mikrofluidno zarastanje rana: platforma za istraživanje stimulacije jednosmernom strujom povređenih ćelijskih kolektiva“, objavljena je u časopisu Lab on a Chip.
Električno vođenje ćelija za brže zarastanje rana
– Hronične rane su ogroman društveni problem o kome se malo priča. Naše otkriće metode koja može da zaceli rane do tri puta brže može da „promeni igru“ za osobe sa dijabetesom i starije ljude, između ostalih, koji često pate od rana koje neće da zarastu – objašnjava Maria Asplund, profesor bioelektronike na Chalmers University of Technology i vođa ovog istraživačkog projekta.
Istraživači su radili na staroj hipotezi da električna stimulacija oštećene kože može da se koristiti za zarastanje rana. Ideja je da su ćelije kože elektrotaktične, što znači da se usmereno „migriraju” u električnim poljima. To takođe znači da, ako se električno polje stavi u petrijevu posudu sa ćelijama kože – ćelije prestaju da se kreću nasumično i počinju da idu u istom pravcu.
Struja je iskorišćena za biočip na kome su uzgajane ćelije kože
Naučnici su istraživali kako ovaj princip može da se koristiti za električno vođenje ćelija kako bi rane brže zarasle. Koristeći mali projektovani čip, istraživači su mogli da uporede zarastanje rana na veštačkoj koži, stimulišući jednu ranu strujom, dok su drugu ostavljali da za celi bez struje. Razlike su bile više nego upadljive.
– Uspeli smo da pokažemo da se stara hipoteza o električnoj stimulaciji može iskoristiti da rane zacele znatno brže. Kako bismo tačno proučili kako to deluje na rane, razvili smo neku vrstu biočipa na kome smo uzgajali ćelije kože, na kojima smo potom napravili sitne rane. Zatim smo jednu ranu stimulisali električnim poljem, što je jasno pokazalo da je zarasal tri puta brže od rane koja je ostavljena da sam zaceli – objasnila je profesorka Asplund.
Nada za pacijente sa dijabetesom
U ovoj studiji istraživači su se takođe fokusirali na zarastanje rana kod osoba sa dijabetesom, što je rastući zdravstveni problem širom sveta jer jedna od 11 odraslih osoba danas ima neki oblik dijabetesa, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne federacije za dijabetes.
– Proučavali smo primere rana nastale usled dijabetesa i istražili da li bi naš metod mogao da bude efikasan čak i u tim slučajevima. Videli smo da kada oponašamo dijabetes u ćelijama, rane na čipu zarastaju veoma sporo. Međutim, električnom stimulacijom možemo da povećamo brzinu zarastanja tako da ćelije zahvaćene dijabetesom skoro odgovaraju zdravim ćelijama kože – ističe profesorka Asplund, koja sa kolegama trenutno razvija koncept koji će moći da „skenira“ narušeno tkivo i prilagodi stimulaciju na osnovu pojedinačne rane.
